Evropi preti opasna gasna kriza: Ukrajina zavrće dotok iz Rusije - prete poremećaji tržišta i rast cena

Obustava transporta ruskog gasa kroz teritoriju Ukrajine, koju su ukrajinske vlasti najavile za 1. januar, izazvala bi poremećaje na tržištu „plavog energenta“ i skok njegovih cena na berzama a „najdeblji kraj“ u tom slučaju bi izvukle zemlje Evropske unije koje su i dalje veliki uvoznici tog energenta, poput Slovačke, smatraju stručnjaci.

Srbija se gasom snabdeva preko gasovoda Balkanski tok, kako se još naziva evropski deo Turskog toka, te prekid snabdevanja preko Ukrajine za potrošače u našoj zemlji ne bi predstavljao problem za snabdevanje, sem što bi u teoriji naša zemlja izgubila alternativni pravac za snabdevanje ruskim gasom. Naime, pre izgradnje Turskog toka Srbija je gas dobijala preko teritorije Ukrajine, cevovodom koji vodi ka Evropi, ali se sa tom praksom prestalo nakon izgradnje Turskog toka zbog niže cene transporta, ali i činjenice da je tako Srbija postala zemlja koja naplaćuje, a ne samo plaća tranzitne takse, što je morala da čine dok je ruski gas dobijala iz pravca Ukrajine i Mađarske.

Ugovor ističe 1. januara

Ukrajinske vlasti u više navrata su saopštile da neće produžiti ugovor sa Moskvom, odnosno državnim gigantom Gaspromom, za transport ruskog gasa kroz svoju teritoriju, što je posledica ruske agresije na Ukrajinu

Premijer Slovačke Robert Fico je upozorio da bi, ako Ukrajina odbije da produži taj ugovor koji ističe 1.januara sledeće godine, u Evropi moglo da dođe do gasne krize.

Ovakva reakcija slovačkog premijera je očekivana zbog toga što bi upravo ta zemlja bila najveći gubitnik ukoliko bi Kijev zaista doneo odluku da obustavi transport ruske nafte kroz Ukrajinu. Naime, Slovačka ima dugoročni ugovor sa Gaspromom o snabdevanju „plavim energentom“ i želi da zadrži dotok gasa za svoje potrošače preko Ukrajine jer bi kupovina na drugim mestima tu zemlju koštala 220 miliona evra više zbog troškova tranzita. Stoga je Fico to pitanje pokrenuo i na samitu Evropske unije u Briselu kojem je prisustvovao i predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski.

-Jasno se vidi da se suočavamo sa gasnom krizom zahvaljujući predsedniku Zelenskom - konstatovao je Fico na konferenciji za medije u Bratislavi, a prethodno je odbacio njegovu sugestiju da bi Kijev mogao da razmotri nastavak transporta ruskog gasa kroz ukrajinsku teritoriju, pod uslovom da Moskva ne dobija zaradu za isporuke tog energenta dok se rat u Ukrajini ne završi.
 

Fico je ukazao na mogućnost da njegova zemlja preduzme „recipročne mere“ ukoliko se transport gasa preko Ukrajine ne nastavi. Bratislava naime Kijevu ustupa struju i gorivo i obezbeđuje humanitarnu pomoć svom susedu suočenom sa vojnom intervencijom Ruske Federacije.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će slovački premijer Robert Fico zbog pitanja gasa u ponedeljak otići kod ruskog predsednika Vladimira Putina, što će dovesti i do negativnih reakcija unutar EU.

Mogući nestabilnost i poremećaji tržišta

U slučaju da Ukrajina ostane dosledna i 1.januara zaustavi transport ruskog gasa kroz svoju teritoriju, pored Slovačke štetu bi pretrpele još Češka i Mađarska. Istina, udar na njihove potrošače bi bio manji nego na slovačke, zbog toga što su i količine gasa koje preuzimaju preko Ukrajine manje. Mađarska  gas iz Rusije u najvećoj meri dobija putem Balkanskog toka, a Češka ga kupuje i iz Norveške ali je ipak početkom ove godine značajno povećala uvoz ruskog „plavog energenta“.

Stručnjak za energetiku Željko Marković za NIN kaže da bi prestanak transporta ruskog gasa preko teritorije Ukrajine doveo do nestabilnosti, a time i do poremećaja na tržištu „plavog energenta“.        

-Svaka nestabilnost stvara poremećaj pa bi to bio slučaj i sa ovom. To bi se naravno odrazilo i na cene gasa na berzama usled spekulacija da li će ga na tržištu biti dovoljno. Slovačka bi bila svakako najveći gubitnik u tom slučaju jer najveće količine gasa potrebne za snabdevanje potrošača nabavlja upravo iz Rusije - objašnjava naš sagovornik.
 

Ipak, on veruje da do takvog scenarija ipak neće doći i ukazuje na to da u konkretnom slučaju nije reč o sankcijama Evropske unije već težnji Kijeva da prekine trasport ruskog gasa kroz svoju teritoriju.

-Ako bi do toga došlo posledice bi trpele i pojedine zemlje EU. Shodno tome, teško je poverovati da bi Brisel dozvolio da ekonomija bilo koje zemlje - članice zapadne u probleme zbog odluke Ukrajine o prekidu transporta ruskog gasa. Stoga verujem da će EU izvršiti pritisak na Ukrajinu i da će njene članice kojima je neophodan i dalje biti u prilici da to čine - objašnjava naš sagovornik.

Srbija dobija gas iz Turske

Prema njegovim rečima, potrošači u našoj zemlji ne bi bili ugroženi eventualnim zaustavljanjem transporta gasa kroz Ukrajinu zbog toga što se njime u potpunosti snabdevaju preko gasovoda Balkanski tok.

-Jedino bez čega bi u tom slučaju Srbija ostala je alternativni pravac iz koga hipotetički može da dobija gas. Međutim, u praksi ne gubi ništa jer ga kao takvog ne koristi pošto su troškovi transporta putem Turskog toka niži - navodi Marković.

Iako je Evropska komisija poručila da nema interesa za to da ruski gas nastavi da teče preko Ukrajine, što treba gledati kroz prizmu pritisaka na Moskvu zbog vojne intervencije u toj zemlji, pa je pitanje da li bi Brisel radio protiv interesa neke zemlje članice EU. Zbog toga ostaje mogućnost da će EU uticati na Ukrajinu kako Slovačka ne bi ostala bez gasa po pristupačnim cenama, ali i da tržište gasa ne doživi potres koji bi doveo do nestabilnih cena, što bi uticalo i na kupovinu gasa iz drugih izvora, a ne samo ruskog. Iako je izvoz ruskog gasa u Evropsku uniju sa 40 odsto u 2021.pao na svega devet odsto u 2023. godini, „plavi energent“ iz Rusije i dalje stiže u Evropu, jer ga bez njega ne bi bilo dovoljno. Činjenica koja ukazuje na to je da uvoz  ruskog tečnog prirodnog gasa u EU u tekućoj godini za pet odsto veći nego što je bio prethodne. Tu vrstu gasa koji se ne transportuje gasovodima već morskim putem najviše uvoze Francuska, Španija i Belgija. Inače, ruski gas u ovom trenutku ukupno podmiruje oko 19 odsto ukupnih potreba potrošača u Evropskoj uniji za tim energentom.

Sankcije protiv NIS-a

Pored spora u vezi sa ruskim gasom, za Srbiju je aktuelan i drugi energent - nafta, budući da je Vučić najavio kako će SAD uvesti sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva. Ukoliko srpska naftna kompanija dospe pod sankcije, to bi značilo njenu nemogućnost da kupuje sirovu naftu i otežalo bi snabdevanje tržišta, te dovelo u pitanje i cenu goriva, smatraju stručnjaci,

Vučić je rekao da je "namera SAD sa sankcijama da napakoste Rusiji, a da je Srbija u tome kolateralna šteta". Najavio je da će situacija biti jasnija u ponedeljak nakon razgovora Hrvata sa Amerikancima u vezi JANAF-a, naftovoda kojim nafta prevezena tankerima stiže iz Hrvatske u Srbiju.

-Moramo da obezbedimo naftu narodu, da li će nam biti lako, neće, ali moramo da razgovaramo sa našim ruskim prijateljima, američkim partnerima. U ponedeljak će nam biti nešto jasnije kada Hrvati budu razgovarali sa Amerikancima. Ja sam razgovarao sa Džimom O'Brajanom o tome, očekujem plus minus tri, četiri dana oko 1. januara, 28. decembra ili 4. januara - kazao je Vučić.
 

On je dodao da se radi "o široj akciji", s obzirom na najave da od 1. januara nema ruskog gasa za Evropu.

S obzirom na to da bi Hrvatska pretrpela veliku štetu u slučaju da zažive sankcije SAD prema NIS-u, jer „crno zlato“ do Rafinerije nafte u Pančevu teče upravo naftovodom JANAF, sa kojim je NIS potpisao dugoročni vredan ugovor, hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je kako postoji namera EU i SAD da se reši pitanje NIS-a.

-Budući da velika količina nafte koja dolazi u Srbiju dolazi putem JANAF-a, radimo na tome da se, ako i bude nekog režima, poštuju postojeći ugovori i da ova saradnja između JANAF-a i NIS-a time ne bude obuhvaćena - istakao je Plenković.

Kako je NIN već pisao, u slučaju sankcija prema NIS-u, u igri je nekoliko opcija, među kojima je i da država Srbija preuzme većinsko vlasništvo u NIS-u, ali bi na to trebalo da pristane i ruska strana.