Европи прети опасна гасна криза: Украјина заврће доток из Русије - прете поремећаји тржишта и раст цена

Обустава транспорта руског гаса кроз територију Украјине, коју су украјинске власти најавиле за 1. јануар, изазвала би поремећаје на тржишту „плавог енергента“ и скок његових цена на берзама а „најдебљи крај“ у том случају би извукле земље Европске уније које су и даље велики увозници тог енергента, попут Словачке, сматрају стручњаци.

Србија се гасом снабдева преко гасовода Балкански ток, како се још назива европски део Турског тока, те прекид снабдевања преко Украјине за потрошаче у нашој земљи не би представљао проблем за снабдевање, сем што би у теорији наша земља изгубила алтернативни правац за снабдевање руским гасом. Наиме, пре изградње Турског тока Србија је гас добијала преко територије Украјине, цевоводом који води ка Европи, али се са том праксом престало након изградње Турског тока због ниже цене транспорта, али и чињенице да је тако Србија постала земља која наплаћује, а не само плаћа транзитне таксе, што је морала да чине док је руски гас добијала из правца Украјине и Мађарске.

Уговор истиче 1. јануара

Украјинске власти у више наврата су саопштиле да неће продужити уговор са Москвом, односно државним гигантом Гаспромом, за транспорт руског гаса кроз своју територију, што је последица руске агресије на Украјину

Премијер Словачке Роберт Фицо је упозорио да би, ако Украјина одбије да продужи тај уговор који истиче 1.јануара следеће године, у Европи могло да дође до гасне кризе.

Оваква реакција словачког премијера је очекивана због тога што би управо та земља била највећи губитник уколико би Кијев заиста донео одлуку да обустави транспорт руске нафте кроз Украјину. Наиме, Словачка има дугорочни уговор са Гаспромом о снабдевању „плавим енергентом“ и жели да задржи доток гаса за своје потрошаче преко Украјине јер би куповина на другим местима ту земљу коштала 220 милиона евра више због трошкова транзита. Стога је Фицо то питање покренуо и на самиту Европске уније у Бриселу којем је присуствовао и председник Украјине Володомир Зеленски.

-Јасно се види да се суочавамо са гасном кризом захваљујући председнику Зеленском - констатовао је Фицо на конференцији за медије у Братислави, а претходно је одбацио његову сугестију да би Кијев могао да размотри наставак транспорта руског гаса кроз украјинску територију, под условом да Москва не добија зараду за испоруке тог енергента док се рат у Украјини не заврши.
 

Фицо је указао на могућност да његова земља предузме „реципрочне мере“ уколико се транспорт гаса преко Украјине не настави. Братислава наиме Кијеву уступа струју и гориво и обезбеђује хуманитарну помоћ свом суседу суоченом са војном интервенцијом Руске Федерације.

Српски председник Александар Вучић најавио је да ће словачки премијер Роберт Фицо због питања гаса у понедељак отићи код руског председника Владимира Путина, што ће довести и до негативних реакција унутар ЕУ.

Могући нестабилност и поремећаји тржишта

У случају да Украјина остане доследна и 1.јануара заустави транспорт руског гаса кроз своју територију, поред Словачке штету би претрпеле још Чешка и Мађарска. Истина, удар на њихове потрошаче би био мањи него на словачке, због тога што су и количине гаса које преузимају преко Украјине мање. Мађарска  гас из Русије у највећој мери добија путем Балканског тока, а Чешка га купује и из Норвешке али је ипак почетком ове године значајно повећала увоз руског „плавог енергента“.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић за НИН каже да би престанак транспорта руског гаса преко територије Украјине довео до нестабилности, а тиме и до поремећаја на тржишту „плавог енергента“.        

-Свака нестабилност ствара поремећај па би то био случај и са овом. То би се наравно одразило и на цене гаса на берзама услед спекулација да ли ће га на тржишту бити довољно. Словачка би била свакако највећи губитник у том случају јер највеће количине гаса потребне за снабдевање потрошача набавља управо из Русије - објашњава наш саговорник.
 

Ипак, он верује да до таквог сценарија ипак неће доћи и указује на то да у конкретном случају није реч о санкцијама Европске уније већ тежњи Кијева да прекине траспорт руског гаса кроз своју територију.

-Ако би до тога дошло последице би трпеле и поједине земље ЕУ. Сходно томе, тешко је поверовати да би Брисел дозволио да економија било које земље - чланице западне у проблеме због одлуке Украјине о прекиду транспорта руског гаса. Стога верујем да ће ЕУ извршити притисак на Украјину и да ће њене чланице којима је неопходан и даље бити у прилици да то чине - објашњава наш саговорник.

Србија добија гас из Турске

Према његовим речима, потрошачи у нашој земљи не би били угрожени евентуалним заустављањем транспорта гаса кроз Украјину због тога што се њиме у потпуности снабдевају преко гасовода Балкански ток.

-Једино без чега би у том случају Србија остала је алтернативни правац из кога хипотетички може да добија гас. Међутим, у пракси не губи ништа јер га као таквог не користи пошто су трошкови транспорта путем Турског тока нижи - наводи Марковић.

Иако је Европска комисија поручила да нема интереса за то да руски гас настави да тече преко Украјине, што треба гледати кроз призму притисака на Москву због војне интервенције у тој земљи, па је питање да ли би Брисел радио против интереса неке земље чланице ЕУ. Због тога остаје могућност да ће ЕУ утицати на Украјину како Словачка не би остала без гаса по приступачним ценама, али и да тржиште гаса не доживи потрес који би довео до нестабилних цена, што би утицало и на куповину гаса из других извора, а не само руског. Иако је извоз руског гаса у Европску унију са 40 одсто у 2021.пао на свега девет одсто у 2023. години, „плави енергент“ из Русије и даље стиже у Европу, јер га без њега не би било довољно. Чињеница која указује на то је да увоз  руског течног природног гаса у ЕУ у текућој години за пет одсто већи него што је био претходне. Ту врсту гаса који се не транспортује гасоводима већ морским путем највише увозе Француска, Шпанија и Белгија. Иначе, руски гас у овом тренутку укупно подмирује око 19 одсто укупних потреба потрошача у Европској унији за тим енергентом.

Санкције против НИС-а

Поред спора у вези са руским гасом, за Србију је актуелан и други енергент - нафта, будући да је Вучић најавио како ће САД увести санкције НИС-у због руског власништва. Уколико српска нафтна компанија доспе под санкције, то би значило њену немогућност да купује сирову нафту и отежало би снабдевање тржишта, те довело у питање и цену горива, сматрају стручњаци,

Вучић је рекао да је "намера САД са санкцијама да напакосте Русији, а да је Србија у томе колатерална штета". Најавио је да ће ситуација бити јаснија у понедељак након разговора Хрвата са Американцима у вези ЈАНАФ-а, нафтовода којим нафта превезена танкерима стиже из Хрватске у Србију.

-Морамо да обезбедимо нафту народу, да ли ће нам бити лако, неће, али морамо да разговарамо са нашим руским пријатељима, америчким партнерима. У понедељак ће нам бити нешто јасније када Хрвати буду разговарали са Американцима. Ја сам разговарао са Џимом О'Брајаном о томе, очекујем плус минус три, четири дана око 1. јануара, 28. децембра или 4. јануара - казао је Вучић.
 

Он је додао да се ради "о широј акцији", с обзиром на најаве да од 1. јануара нема руског гаса за Европу.

С обзиром на то да би Хрватска претрпела велику штету у случају да заживе санкције САД према НИС-у, јер „црно злато“ до Рафинерије нафте у Панчеву тече управо нафтоводом ЈАНАФ, са којим је НИС потписао дугорочни вредан уговор, хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је како постоји намера ЕУ и САД да се реши питање НИС-а.

-Будући да велика количина нафте која долази у Србију долази путем ЈАНАФ-а, радимо на томе да се, ако и буде неког режима, поштују постојећи уговори и да ова сарадња између ЈАНАФ-а и НИС-а тиме не буде обухваћена - истакао је Пленковић.

Како је НИН већ писао, у случају санкција према НИС-у, у игри је неколико опција, међу којима је и да држава Србија преузме већинско власништво у НИС-у, али би на то требало да пристане и руска страна.