EVROPSKI POSLODAVCI ZABRINUTI: Ako se mere pomoći prerano ukinu može doći do recesije
Suočeni sa izuzetnom neizvesnošću, nejednakim i dugotrajnim oporavkom, evropski poslodavci okupljeni u krovnu organizaciju BusinessEurope od članica traže oprez u preranom ukidanju mera pomoći svojim privredama.
Da ne rizikuju novu recesiju, dok su sve oči uprte u dogovor o novom budžetu – i pozajmicama koji se čekaju.
Briselsko lobističko udruženje koja zastupa poslodavce pred evropskim institucijama, a čiji je član i Hrvatsko udruženje poslodavaca, u polugodišnjoj publikaciji očekuje da će u 2020. evropska privreda pasti 7,4 odsto zbog epidemije Covida-19 i povezanih blokada, nakon čega sledi 5-procentni rast u 2021.
VREDNIJE OD CELE SVETSKE EKONOMIJE! Asteroid koji nosi neviđeno bogatstvo
ŠTA JE TO AZIJSKI VEK - Zelena ekonomija i visoka tehnologija kao ideja vodilja azijskih "tigrova"
Šta pobeda Bajdena znači za porez, nekretnine, dugove? Kako će izgledati novčanici Amerikanaca
- S obzirom na ponovno jačanje pandemije, države članice moraju izbeći bilo kakvo prerano poništavanje mera za podršku poslovanju i radnicima, poput subvencija plata i poreskih olakšica, koje bi mogle rizikovati novu recesiju i veće dugoročne ekonomske ožiljke - upozorava BusinessEurope, a slične su se poruke mogle čuti i sa adrese HUP-a.
Pritom je posebno bitno održavati nivoe ulaganja zbog "masivnog" pada privatnih investicija (vidljivo u padu poslovnog optimizma i proizvodnje kapitalnih dobara) pri čemu je ključno brza implementacija instrumenta EU Next Generation.
- Sredstva moraju podržati ulaganja i reforme koje mogu pomoći u transformaciji rasta, produktivnosti i konkurentnosti Evropske unije - ističu.
Razmere štete od epidemije različito će se zbrajati po pojedinim zemljama i regijama. Za neke to znači snažniji udar uz dvocifreni pad BDP-a, a drugima tek minuse između 3 i 4 odsto.
Prema poslednjim procenama Banskih dvora na kojima se pravio budžet za 2021. (a jednako prognozira i HNB) pad ove godine dostići će 8 odsto. Za Evropsku komisiju Hrvatska je ipak bliže dvocifrenoj ivici i grupi najteže pogođenih zemalja.
Prema jesenjim ekonomskim prognozama EK minus se očekuje od 9,6 odsto, a iduće godine rast 5,7 odsto, te 3,7 odsto u 2022. godini kada bi trebao uslediti povratak na pretkriznu aktivnost.
Iako je nakon sezone Komisija ublažila dubinu pada, naniže je korigovan i tempo tog izlaska iz krize (ranije 7,5 odsto u 2021.)
Koliko god da slika oporavka divergira širom Evrope, u izveštaju BusinessEuropa u čijoj je izradi učestvovao i HUP, nema puno razloga za optimizam.
