GDE JE NESTALA DOMAĆA LUBENICA? Uvoz bostana nikad veći, statistika PORAŽAVAJUĆA
Uvoz dupliran u poslednjih sedam godina
Analizirajući najnoviju statistiku o proizvodnji lubenica u Srbiji i količini koju pojedemo, pitanje koje je sasvim na mestu jeste "gde to ode srpski bostan i zašto je drastično pao broj proizvođača".
SKOČILE KIRIJE ŠIROM SRBIJE: Neizvesnost oko putovanja digla cene iznajmljivanja vikendica
Umesto osam sati, stiže se za četiri: Počela rekonstrukcija deonice pruge Budimpešta-Beograd!
Na prodaju državni automobili, a cena nikad niža: Pogledajte koji auto možete da kupite za 75 evra
Samo u poslednjih sedam godina Srbija je duplirala uvoz lubenica, a od 2008. godine do 2019. uvoz dinja i bostana je povećan čak četiri puta. Statistika pokazuje da je reč o uvozu od milion evra u 2008. godini, zatim izvozu od 2,3 miliona u 2012. i rekordnih 4 miliona evra u prošloj godini. Najviše lubenica stiže nam iz Grčke (2,2 miliona evra), zatim Španije (663 hiljade evra) i Albanije (568 hiljada evra).
- Takav prelazak iz suficita u deficit sigurno je imao negativni efekat na zasađene površine bostana, a koliki je taj efekat saznaćemo prilikom narednog poljoprivrednog popisa - ocenio je ekonomista Miroslav Zdravković.
Nesumnjivo je da je je zasada mnogo manje u Vojvodini koja je prema poslednjem popisu držala polovinu svih površina pod bostanom. Svaka treća lubenica rasla je u Južnoj i Istočnoj Srbiji, dok je nešto više od 15 odsto zasada pod lubenicom bilo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
Najviše lubenica i dinja bilo je u naseljima Ruma, Žitorađa, Pećinci, Negotin, Smederevo i Jagodina.
- I tako su mnoga manja i mala naselja na direktnoj šteti od uvoza bostana iz Grčke, Španije, Albanije i Severne Makedonije - ocenio je Zdravković.
Kiša smanjila prinos
Poslednjih godina proizvođači lubenica imaju velike probleme sa prinosom zbog vremenskih nepogoda. Zbog velike količine padavina bilo je godina kada je rod umanjivan i za polovinu, a kiša i grad često su u pitanje dovodili i kvalitet bostana.
Velike padavine utiču i na brojne bolesti i smanjenje prinosa.
Prošle godine je od 15. aprila do 15. jula palo između 180 i 200 mililitara kiše po kvadratu, što je znatno povećalo troškove zaštite. Prinosi su smanjeni u odnosu na 2018. godinu od 30 do 50 odsto.
Smanjen i izvoz
- Sa padom proizvodnje, Srbija je logično dobila i pad izvoza lubenice i sa nepuna 2 miliona evra u 2008. na manje od milion evra u prošloj godini. Naše dinje i lubenice nalazile su kupce u Nemačkoj (460.000 evra), Češkoj (189.000), Sloveniji (140.000) i Hrvatskoj (88.000 evra) - navodi Zdravković.
SPAS OD KORONE SRBI TRAŽE U ŠUMADIJSKOJ BANJI: Gornja Trepča skoro popunjena, očekuju se i turisti iz Rusije
ISTORIJSKI MOMENAT! Najveći mesečni budžetski deficit u Americi: U junu potrošnja EKSPLODIRALA!
Bum na tržištu: Rekordni dnevni PORAST slučajeva korone u svetu izazvao PAD CENE NAFTE
Prvi put u istoriji Rusije: PRIHODI OD IZVOZA ZLATA VEĆI OD PRODAJE GASA!
Pamet u glavu da ne platite "TAKSU NA LENJOST": PAZITE GDE PODIŽETE NOVAC! Nije svaki bankomat ISTI
