ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА ДОМАЋА ЛУБЕНИЦА? Увоз бостана никад већи, статистика ПОРАЖАВАЈУЋА
Увоз дуплиран у последњих седам година
Анализирајући најновију статистику о производњи лубеница у Србији и количини коју поједемо, питање које је сасвим на месту јесте "где то оде српски бостан и зашто је драстично пао број произвођача".
СКОЧИЛЕ КИРИЈЕ ШИРОМ СРБИЈЕ: Неизвесност око путовања дигла цене изнајмљивања викендица
Уместо осам сати, стиже се за четири: Почела реконструкција деонице пруге Будимпешта-Београд!
На продају државни аутомобили, а цена никад нижа: Погледајте који ауто можете да купите за 75 евра
Само у последњих седам година Србија је дуплирала увоз лубеница, а од 2008. године до 2019. увоз диња и бостана је повећан чак четири пута. Статистика показује да је реч о увозу од милион евра у 2008. години, затим извозу од 2,3 милиона у 2012. и рекордних 4 милиона евра у прошлој години. Највише лубеница стиже нам из Грчке (2,2 милиона евра), затим Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра).
- Такав прелазак из суфицита у дефицит сигурно је имао негативни ефекат на засађене површине бостана, а колики је тај ефекат сазнаћемо приликом наредног пољопривредног пописа - оценио је економиста Мирослав Здравковић.
Несумњиво је да је је засада много мање у Војводини која је према последњем попису држала половину свих површина под бостаном. Свака трећа лубеница расла је у Јужној и Источној Србији, док је нешто више од 15 одсто засада под лубеницом било у Шумадији и Западној Србији.
Највише лубеница и диња било је у насељима Рума, Житорађа, Пећинци, Неготин, Смедерево и Јагодина.
- И тако су многа мања и мала насеља на директној штети од увоза бостана из Грчке, Шпаније, Албаније и Северне Македоније - оценио је Здравковић.
Киша смањила принос
Последњих година произвођачи лубеница имају велике проблеме са приносом због временских непогода. Због велике количине падавина било је година када је род умањиван и за половину, а киша и град често су у питање доводили и квалитет бостана.
Велике падавине утичу и на бројне болести и смањење приноса.
Прошле године је од 15. априла до 15. јула пало између 180 и 200 милилитара кише по квадрату, што је знатно повећало трошкове заштите. Приноси су смањени у односу на 2018. годину од 30 до 50 одсто.
Смањен и извоз
- Са падом производње, Србија је логично добила и пад извоза лубенице и са непуна 2 милиона евра у 2008. на мање од милион евра у прошлој години. Наше диње и лубенице налазиле су купце у Немачкој (460.000 евра), Чешкој (189.000), Словенији (140.000) и Хрватској (88.000 евра) - наводи Здравковић.
СПАС ОД КОРОНЕ СРБИ ТРАЖЕ У ШУМАДИЈСКОЈ БАЊИ: Горња Трепча скоро попуњена, очекују се и туристи из Русије
ИСТОРИЈСКИ МОМЕНАТ! Највећи месечни буџетски дефицит у Америци: У јуну потрошња ЕКСПЛОДИРАЛА!
Бум на тржишту: Рекордни дневни ПОРАСТ случајева короне у свету изазвао ПАД ЦЕНЕ НАФТЕ
Први пут у историји Русије: ПРИХОДИ ОД ИЗВОЗА ЗЛАТА ВЕЋИ ОД ПРОДАЈЕ ГАСА!
Памет у главу да не платите "ТАКСУ НА ЛЕЊОСТ": ПАЗИТЕ ГДЕ ПОДИЖЕТЕ НОВАЦ! Није сваки банкомат ИСТИ