Izgradnjom solarnih panela na usevima moglo bi da se zadovolji 68 odsto energetske potražnje centralne Evrope

Studija tvrdi da bi kombinovanje proizvodnje električne energije i useva, praksa poznata kao agri-PV, na samo 9% poljoprivrednog zemljišta moglo da zadovolji potrebe za električnom energijom u poljoprivredi i prehrambenoj industriji u regionu.

Britanska nevladina organizacija sugeriše da bi 180 GW solarnih panela moglo biti instalirano na usevima širom centralnoevropskih zemalja — što je tri puta više od ciljanog kapaciteta do 2030. godine, postavljenog u nacrtima nacionalnih energetskih planova, i sedam puta više od ukupnog instaliranog kapaciteta u tim zemljama u ovom trenutku.

Sa 19% obradivog zemljišta u EU, tzv. zemlje Višegradske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) proizvode nesrazmerno veliku količinu osnovnih useva kao što su pšenica, ovas i raž, proizvodnja koja, prema Emberu, može biti ugrožena nestabilnim cenama đubriva, ponavljajućim sušama i ekstremnim vremenskim uslovima.

Analiza sugeriše da, osim što obezbeđuju dodatni izvor prihoda za poljoprivrednike, instalacija solarnih panela može poboljšati zadržavanje vode u sušnim godinama i zaštititi useve od ekstremnih vremenskih uslova - u nekim slučajevima zapravo povećavajući prinos.

Za biljke koje vole senku, kao što je bobičasto voće, nadzemni agri-PV može dovesti do povećanja prinosa do 16%, dok proizvodi 63% električne energije u odnosu na tradicionalni solarni panel, zaključuje se u izveštaju.

„Sa Evropom koja je sve više ugrožena u nestabilnim vremenima, sigurnost hrane i energije su apsolutno vitalni“, rekao je dr Pavel Čižak, analitičar podataka i jedan od autora izveštaja. „Instaliranje solarnih panela u kombinaciji sa poljoprivredom može pomoći poljoprivrednicima da doprinesu obema sferama, dok istovremeno održavaju stabilnost i profitabilnost poslovanja.“

Čižak je napomenuo da će „zakonodavni i podržavajući okviri“ biti ključni za otključavanje potencijala agri-PV, koji se suočava sa istim poteškoćama u pristupu električnoj mreži kao i konvencionalni solarni paneli, dok od četiri ispitivane zemlje samo Češka ima ciljane regulative za ovu oblast.

U Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Holandiji, regulative omogućavaju zajedničko korišćenje zemljišta za poljoprivredu i proizvodnju električne energije bez gubitka poljoprivrednih subvencija, što je već omogućilo realizaciju preko 200 agri-PV projekata širom Evrope.

U Poljskoj, studija slučaja koja razmatra agri-PV i pšenicu zaključuje da prihodi po hektaru mogu biti dvanaest puta veći nego oni od same proizvodnje pšenice, prema Emberu, sa potencijalnim godišnjim profitom od 1268 evra po hektaru od kombinovane prodaje električne energije i pšenice — što je u oštrom kontrastu sa tradicionalnom proizvodnjom pšenice koja se procenjuje da će generisati neto gubitke u 2024. godini.

Ipak, poljoprivrednicima će možda biti potrebna određena ubeđivanja. Marion Pikot, generalna sekretarka Evropskog saveta mladih poljoprivrednika (CEJA) sa sedištem u Briselu, izjavila je za Euronews da je primarna zabrinutost među poljoprivrednicima u vezi sa uvođenjem solarne energije to što bi plodno zemljište moglo biti ustupljeno za solarne panele bez mogućnosti uzgajanja useva.

„Solarni paneli mogu pružiti dodatne izvore prihoda, sve dok ne ugrožavaju ekonomske, socijalne i ekološke vrednosti poljoprivrednog zemljišta, a prioritet treba dati instalaciji na krovovima zgrada ili efikasnoj kombinaciji sa proizvodnjom useva i stoke,“ rekla je Pikot.