Изградњом соларних панела на усевима могло би да се задовољи 68 одсто енергетске потражње централне Европе

Студија тврди да би комбиновање производње електричне енергије и усева, пракса позната као агри-ПВ, на само 9% пољопривредног земљишта могло да задовољи потребе за електричном енергијом у пољопривреди и прехрамбеној индустрији у региону.

Британска невладина организација сугерише да би 180 GW соларних панела могло бити инсталирано на усевима широм централноевропских земаља — што је три пута више од циљаног капацитета до 2030. године, постављеног у нацртима националних енергетских планова, и седам пута више од укупног инсталираног капацитета у тим земљама у овом тренутку.

Са 19% обрадивог земљишта у ЕУ, тзв. земље Вишеградске групе (Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка) производе несразмерно велику количину основних усева као што су пшеница, овас и раж, производња која, према Емберу, може бити угрожена нестабилним ценама ђубрива, понављајућим сушама и екстремним временским условима.

Анализа сугерише да, осим што обезбеђују додатни извор прихода за пољопривреднике, инсталација соларних панела може побољшати задржавање воде у сушним годинама и заштитити усеве од екстремних временских услова - у неким случајевима заправо повећавајући принос.

За биљке које воле сенку, као што је бобичасто воће, надземни агри-ПВ може довести до повећања приноса до 16%, док производи 63% електричне енергије у односу на традиционални соларни панел, закључује се у извештају.

„Са Европом која је све више угрожена у нестабилним временима, сигурност хране и енергије су апсолутно витални“, рекао је др Павел Чижак, аналитичар података и један од аутора извештаја. „Инсталирање соларних панела у комбинацији са пољопривредом може помоћи пољопривредницима да допринесу обема сферама, док истовремено одржавају стабилност и профитабилност пословања.“

Чижак је напоменуо да ће „законодавни и подржавајући оквири“ бити кључни за откључавање потенцијала агри-ПВ, који се суочава са истим потешкоћама у приступу електричној мрежи као и конвенционални соларни панели, док од четири испитиване земље само Чешка има циљане регулативе за ову област.

У Француској, Немачкој, Италији и Холандији, регулативе омогућавају заједничко коришћење земљишта за пољопривреду и производњу електричне енергије без губитка пољопривредних субвенција, што је већ омогућило реализацију преко 200 агри-ПВ пројеката широм Европе.

У Пољској, студија случаја која разматра агри-ПВ и пшеницу закључује да приходи по хектару могу бити дванаест пута већи него они од саме производње пшенице, према Емберу, са потенцијалним годишњим профитом од 1268 евра по хектару од комбиноване продаје електричне енергије и пшенице — што је у оштром контрасту са традиционалном производњом пшенице која се процењује да ће генерисати нето губитке у 2024. години.

Ипак, пољопривредницима ће можда бити потребна одређена убеђивања. Марион Пикот, генерална секретарка Европског савета младих пољопривредника (ЦЕЈА) са седиштем у Бриселу, изјавила је за Euronews да је примарна забринутост међу пољопривредницима у вези са увођењем соларне енергије то што би плодно земљиште могло бити уступљено за соларне панеле без могућности узгајања усева.

„Соларни панели могу пружити додатне изворе прихода, све док не угрожавају економске, социјалне и еколошке вредности пољопривредног земљишта, а приоритет треба дати инсталацији на крововима зграда или ефикасној комбинацији са производњом усева и стоке,“ рекла је Пикот.