Iznenađujuće otkriće naučnika o piramidama: Za izgradnju korišćene sofisticirane tehnologije

Nije tajna da su drevni Egipćani bili prilično tehnološki napredni za svoje vreme, ali nova istraživanja sugerišu da je bar jedna piramida izgrađena korišćenjem iznenađujuće sofisticirane tehnologije: hidrauličnih liftova.

Kao što je detaljno navedeno u novoj studiji objavljenoj u časopisu PLOS One, istraživači kažu da su pronašli dokaze da su graditelji Đoserove piramide, poznate i kao Stepenasta piramida, koristili sistem rovova, tunela i brane za kanalizaciju vode na gradilište, gde bi ga koristili za podizanje i spuštanje plutajuće platforme koja je mogla da nosi teško kamenje.

"Mnoge teorije o konstrukciji piramida sugerišu da je korišćena čista ljudska snaga, možda potpomognuta osnovnim mehaničkim uređajima kao što su poluge i rampe", rekao je za Ars Technica vodeći autor studije Ksavije Landro, izvršni direktor istraživačkog instituta Paleotehnika sa sedištem u Parizu.

"Naša analiza nas je dovela do korišćenja vode kao sredstva za podizanje kamenja. Skeptični smo da su najveće piramide izgrađene samo pomoću poznatih metoda rampi i poluga", dodao je, piše Yahoo.

Stepenasta piramida, koja se smatra najstarijom piramidom u Egiptu, izgrađena je oko 2680. godine pre nove ere, otprilike jedan vek pre Velike piramide u Gizi. 

Istoričari veruju da ga je dizajnirao legendarni arhitekta Imhotep, kome je faraon Džoser naručio da izgradi njegovo eventualno mesto sahrane.

Nakon godina proučavanja drevne klime i arheoloških podataka, istraživači su pronašli dokaze da je u regionu piramide bilo više vode nego što se verovalo. 

Ovo je bacilo nekoliko struktura u i oko kompleksa u novom svetlu, uključujući vertikalnu osovinu u centru Stepaste piramide, gde istraživači sada veruju da bi se nalazila hidraulična dizala.

Okno je nekada moglo da prima vodu iz spojnog tunela ispod piramide dugačke preko 200 metara, koji se povezao sa mrežom drugih tunela i verovatno ogromnim rovom koji još uvek okružuje kompleks piramida.

Ova teorija bi takođe mogla da objasni poreklo obližnje kamene strukture poznate kao ograđeni prostor Gisr el-Mudir, čija je namena dugo bila misterija. 

Istraživači spekulišu da bi služila kao "zaštitna brana", čuvajući vodu tokom velikih poplava i filtrirajući je za sedimente, što bi sprečilo da se tuneli zapuše.

Nalazi su se pokazali kontroverznim među stručnjacima u ovoj oblasti, a kritičari su tvrdili da ne bi bilo dovoljno stalnih padavina da se tuneli napune adekvatnim količinama vode.

"Ove kiše, čak i kada su vadi (suvu dolinu osim u kišnim sezonama) napunile vodom, ne bi mogle ni u maloj meri da napune suvi jarak", rekao je Fabijan Velc, direktor Instituta za arheologiju pri kardinalu Stefanu.

Univerzitet Višinski u Varšavi, Poljska, rekao je za CNN da "ove vode bi gravitacijom odmah bile ispuštene duboko u stenski masiv, u šta nema sumnje (osim da se radilo o biblijskom potopu)".

A Zahi Havas, bivši egipatski državni ministar za antikvitete, manje-više je ovo istraživanje nazvao gomilom svinjarija.

"Iskopavam u Gisr El-Mudiru poslednjih 12 godina. Ne postoji nijedan jedini dokaz koji sam video u svom iskopavanju koji bi dokazao da je to bila brana", rekao je Havas.

Mnogo toga se protivi teoriji, a autori studije priznaju da je potrebno više istraživanja da bi se dokazala njihova slutnja.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf