KAKO DO NOVE DRŽAVNE POMOĆI? Šta čeka mlade, radnike i najstarije i šta je drugačije u odnosu na raniju podršku
Novi paket mera podrške srpskoj privredi i građanima biće "težak" 2,5 milijardi evra, i sadržaće četiri grupe mera.
Malo ko je očekivao novi novac iz "helikoptera". Neki su to obrazlagali činjenicom da su građani već dobili po 100 evra, kao i da se u nekoliko paketa pomoći ovajdila i privreda, a neki tvrdnjama da država više nema odakle.
STIŽE NOVA NOVČANA POMOĆ ZA SVAKOG RADNIKA: Isplata kreće od marta, posebna pravila za velika preduzeća
PENZIONERIMA PO 110 EVRA, OSTALIMA PO 60 EVRA: Svi detalji isplate novčane pomoći građanima!
BIĆE SVE SKUPLJE I SKUPLJE: Od februara pakla cigareta i do 550 dinara
A, realnost je sada potpuno drugačija. Država je obećala pomoć, u javnost je izašla i sa detaljima, a poruka je i da novca ima. Odakle, pitali bi mnogi, a deo odgovora može se naći i u sledećoj rečenici - vakcinacija daje osnov da se nadamo još boljoj epidemiološkoj situaciji, a to znači i bolja ekonomija, veći privredni rast, nove investicije i nova radna mesta.
Država, ako se u međuvremenu i zaduži, imaće i gradiće bolju osnovu da kredite lakše vraća i da isti ne budu opterećenje za budžet.
Penzionerima po 110 evra, ostalima po 60
Novi paket mera podrške srpskoj privredi i građanima biće "težak" 2,5 milijardi evra, i sadržaće četiri grupe mera.
Svim građanima Srbije koji se u maju budu prijavili, država će uplatiti 30 evra u maju i 30 evra u novembru, a penzionerima još 50 evra. Penzioneri će tako dobiti ukupno 110 evra. Takođe, svaki preduzetnik i radnik zaposlen u mikro i malim preduzećima primiće ukupno po 48.000 dinara, što je jedna od mera novog paketa podrške privredi u borbi protiv posledica pandemije. Država će, naime, radnicima isplatiti tri puta po 50 odsto minimalne zarade.
Tri puta po pola "minimalca"
Prva je direktna podrška privatnom sektoru od 1. marta.
- Doneli smo odluku da damo tri puta po 50 odsto minimalne zarade i da to počne da se isplaćuje od 1. aprila. To je za preduzetnike, mikro i mala preduzeća, za kompanije i zaposlene - rekao je predsednik Vučić.
Iznos minimalne zarade u Srbiji sada je 32.156 dinara.
Ipak, kako je naveo, postoji dilema da li će istu pomoć dobiti i velika preduzeća.
- Tu odluku ćemo doneti u sledećem periodu. Od države bi minimalac dobilo čak 1.550.000 ljudi - rekao je Vučić.
Podsetimo, država je privredu, u okviru prvog i drugog ekonomskog paketa pomoći, prošle godine, podržala sa ukupno tri mesečna minimalca i dva puta po 60 odsto iznosa minimalne zarade.
Prvi je na račune kompanija uplatila početkom maja, drugi u junu, a treći u julu. Velika preduzeća dobila su tri puta po 15.000 dinara za svakog radnika, a svi ostali po 30.000, odnosno po ceo minimalac. U okviru drugog paketa mera, radnicima je u avgustu i septembru, isplaćeno po 60 odsto minimalne zarade, odnosno ukupno po 36.000 dinara.
Sektorska podrška
Govoreći o sektorskoj podršci, predsednik Vučić je istakao da će prevoznici u drumskom saobraćaju dobiti 600 evra po autobusu u narednih šest meseci. To je, kako je naveo, sektorska podrška, za sektor prevoznika putnika u drumskom saobraćaju i autobuskih stanica, koji su najugroženiji i cilj je da se oni sačuvaju.
- U pitanju je velika pomoć od države. Turistički radnici će dobiti i ovaj minimalac i po. Videćemo pred leto da li i tu treba nešto sektorski da se pomogne - dodao je.
Likvidnost preduzeća kroz novu garantnu šemu
Kada je reč o meri za obezbeđivanje likvidnosti preduzeća, Vučić je rekao da će za postojeću garantnu šemu za kredite za preduzeća biti obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra.
- Ali ćemo pored toga obezbediti i novu garantnu šemu sa još 500 miliona gde ćemo biti popustljiviji, što znači da će država preuzeti veći rizik - istakao je on i dodao da su do sada uglavnom sredstva iz garantne šeme dobijala uspešna preduzeća i da su poslovne banke bile stroge.
Podsetimo, Vučić je nedavno izjavio da su se garantne šeme za kredite u toku prošle godine odlično pokazale sa iznosom od 1,5 milijardi evra koliko je ušlo u privatni sektor.
Podrška i za građane, kako do novca
Jedna grupa mera odnosi se na direktnu pomoć građanima, pa će tako svi koji se u maju budu prijavili dobiti od države po 30 evra u maju i novembru, a penzioneri još 50 evra. Tako će penzionerima biti isplaćeno ukupno 110 evra.
Inače, u prvom paketu mera pomoći privredi i građanima, koji je donet krajem marta 2020. godine, svaki punoletni građanin Srbije dobio je po 100 evra.
Svi koji su želeli državnu pomoć od 100 evra trebalo je sredinom maja da se prijave elektronskim putem preko sajta Uprave za trezor ili putem telefona kol centra. Sve što je bilo potrebno da građani urade nakon ulaska na sajt je da kliknu na polje "Podnošenje prijave" i tamo unesu svoje podatke - JMBG, broj lične karte i banku u kojoj imaju otvoren račun.
Građani koji nisu imali otvoren račun u nekoj banci trebalo je da, u padajućem meniju, kliknu na banku preko koje žele da im bude isplaćen novac i time su se automatski prijavljivali za ovu pomoć. Na taj način im je otvoren jednokratni namenski račun, bez ikakvih troškova. Nakon podizanja novca, namenski računi su ugašeni.
Prilikom prijave bilo je potrebno i označiti polje kojim se potvrđuje saglasnost za obradu ličnih podataka, a nakon prijave svi su mogli i da provere status svoje prijave.
Isplata je od 15. maja po automatizmu išla penzionerima i građanima koji primaju socijalnu pomoć, dok su ostali po 100 evra dobili krajem maja.
Prvo i najvažnije pravilo, kao i u prethodnim paketima mera, trebalo bi da bude da na minimalac imaju pravo samo radnici koji su prijavljeni, u prevodu oni koji ne rade na crno. Pravo na minimalac ne bi imala lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, kao ni ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa. U ovoj grupi najčešće su sezonci, radnici po ugovoru o delu...
Tako bi minimalac bio uplaćen onima koji su imali ugovor o radu, ugovor na određeno ili na neodređeno vreme.
Takođe, jedan od glavnih uslova za dobijanje državne pomoći u prvom i drugom paketu mera bio je da firme u roku od tri meseca nakon poslednjeg isplaćenog minimalca ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika.
Poznavaoci prilika tvrde da je logično očekivati takav kriterijum i ovog puta, jer je jedan od glavnih ciljeva državne pomoći upravo očuvanje zaposlenosti i radnih mesta.