КАКО ДО НОВЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ? Шта чека младе, раднике и најстарије и шта је другачије у односу на ранију подршку
Нови пакет мера подршке српској привреди и грађанима биће "тежак" 2,5 милијарди евра, и садржаће четири групе мера.
Мало ко је очекивао нови новац из "хеликоптера". Неки су то образлагали чињеницом да су грађани већ добили по 100 евра, као и да се у неколико пакета помоћи овајдила и привреда, а неки тврдњама да држава више нема одакле.
СТИЖЕ НОВА НОВЧАНА ПОМОЋ ЗА СВАКОГ РАДНИКА: Исплата креће од марта, посебна правила за велика предузећа
ПЕНЗИОНЕРИМА ПО 110 ЕВРА, ОСТАЛИМА ПО 60 ЕВРА: Сви детаљи исплате новчане помоћи грађанима!
БИЋЕ СВЕ СКУПЉЕ И СКУПЉЕ: Од фебруара пакла цигарета и до 550 динара
А, реалност је сада потпуно другачија. Држава је обећала помоћ, у јавност је изашла и са детаљима, а порука је и да новца има. Одакле, питали би многи, а део одговора може се наћи и у следећој реченици - вакцинација даје основ да се надамо још бољој епидемиолошкој ситуацији, а то значи и боља економија, већи привредни раст, нове инвестиције и нова радна места.
Држава, ако се у међувремену и задужи, имаће и градиће бољу основу да кредите лакше враћа и да исти не буду оптерећење за буџет.
Пензионерима по 110 евра, осталима по 60
Нови пакет мера подршке српској привреди и грађанима биће "тежак" 2,5 милијарди евра, и садржаће четири групе мера.
Свим грађанима Србије који се у мају буду пријавили, држава ће уплатити 30 евра у мају и 30 евра у новембру, а пензионерима још 50 евра. Пензионери ће тако добити укупно 110 евра. Такође, сваки предузетник и радник запослен у микро и малим предузећима примиће укупно по 48.000 динара, што је једна од мера новог пакета подршке привреди у борби против последица пандемије. Држава ће, наиме, радницима исплатити три пута по 50 одсто минималне зараде.
Три пута по пола "минималца"
Прва је директна подршка приватном сектору од 1. марта.
- Донели смо одлуку да дамо три пута по 50 одсто минималне зараде и да то почне да се исплаћује од 1. априла. То је за предузетнике, микро и мала предузећа, за компаније и запослене - рекао је председник Вучић.
Износ минималне зараде у Србији сада је 32.156 динара.
Ипак, како је навео, постоји дилема да ли ће исту помоћ добити и велика предузећа.
- Ту одлуку ћемо донети у следећем периоду. Од државе би минималац добило чак 1.550.000 људи - рекао је Вучић.
Подсетимо, држава је привреду, у оквиру првог и другог економског пакета помоћи, прошле године, подржала са укупно три месечна минималца и два пута по 60 одсто износа минималне зараде.
Први је на рачуне компанија уплатила почетком маја, други у јуну, а трећи у јулу. Велика предузећа добила су три пута по 15.000 динара за сваког радника, а сви остали по 30.000, односно по цео минималац. У оквиру другог пакета мера, радницима је у августу и септембру, исплаћено по 60 одсто минималне зараде, односно укупно по 36.000 динара.
Секторска подршка
Говорећи о секторској подршци, председник Вучић је истакао да ће превозници у друмском саобраћају добити 600 евра по аутобусу у наредних шест месеци. То је, како је навео, секторска подршка, за сектор превозника путника у друмском саобраћају и аутобуских станица, који су најугроженији и циљ је да се они сачувају.
- У питању је велика помоћ од државе. Туристички радници ће добити и овај минималац и по. Видећемо пред лето да ли и ту треба нешто секторски да се помогне - додао је.
Ликвидност предузећа кроз нову гарантну шему
Када је реч о мери за обезбеђивање ликвидности предузећа, Вучић је рекао да ће за постојећу гарантну шему за кредите за предузећа бити обезбеђено додатних 500 милиона евра.
- Али ћемо поред тога обезбедити и нову гарантну шему са још 500 милиона где ћемо бити попустљивији, што значи да ће држава преузети већи ризик - истакао је он и додао да су до сада углавном средства из гарантне шеме добијала успешна предузећа и да су пословне банке биле строге.
Подсетимо, Вучић је недавно изјавио да су се гарантне шеме за кредите у току прошле године одлично показале са износом од 1,5 милијарди евра колико је ушло у приватни сектор.
Подршка и за грађане, како до новца
Једна група мера односи се на директну помоћ грађанима, па ће тако сви који се у мају буду пријавили добити од државе по 30 евра у мају и новембру, а пензионери још 50 евра. Тако ће пензионерима бити исплаћено укупно 110 евра.
Иначе, у првом пакету мера помоћи привреди и грађанима, који је донет крајем марта 2020. године, сваки пунолетни грађанин Србије добио је по 100 евра.
Сви који су желели државну помоћ од 100 евра требало је средином маја да се пријаве електронским путем преко сајта Управе за трезор или путем телефона кол центра. Све што је било потребно да грађани ураде након уласка на сајт је да кликну на поље "Подношење пријаве" и тамо унесу своје податке - ЈМБГ, број личне карте и банку у којој имају отворен рачун.
Грађани који нису имали отворен рачун у некој банци требало је да, у падајућем менију, кликну на банку преко које желе да им буде исплаћен новац и тиме су се аутоматски пријављивали за ову помоћ. На тај начин им је отворен једнократни наменски рачун, без икаквих трошкова. Након подизања новца, наменски рачуни су угашени.
Приликом пријаве било је потребно и означити поље којим се потврђује сагласност за обраду личних података, а након пријаве сви су могли и да провере статус своје пријаве.
Исплата је од 15. маја по аутоматизму ишла пензионерима и грађанима који примају социјалну помоћ, док су остали по 100 евра добили крајем маја.
Прво и најважније правило, као и у претходним пакетима мера, требало би да буде да на минималац имају право само радници који су пријављени, у преводу они који не раде на црно. Право на минималац не би имала лица ангажована по уговору о повременим и привременим пословима, као ни остала лица која су ангажована ван радног односа. У овој групи најчешће су сезонци, радници по уговору о делу...
Тако би минималац био уплаћен онима који су имали уговор о раду, уговор на одређено или на неодређено време.
Такође, један од главних услова за добијање државне помоћи у првом и другом пакету мера био је да фирме у року од три месеца након последњег исплаћеног минималца не смеју да отпусте више од 10 одсто радника.
Познаваоци прилика тврде да је логично очекивати такав критеријум и овог пута, јер је један од главних циљева државне помоћи управо очување запослености и радних места.
