KAKO DO PRIVATNE PENZIJE U SRBIJI? Trenutno je uplaćuje 200.000 građana, a četiri stvari morate da znate
Trenutno oko 200.000 građana u Srbiji uplaćuje privatne penzije.
Granica za penzionisanje je sve viša, pa se trenutno muškarci u našoj zemlji penzionišu sa 65 godina, dok će nežniji pol, koji se danas penzioniše sa 63 godine, tu granicu dostići 2032. godine.
Mnogi se pitaju gde će državni penzijski fond biti za nekoliko decenija i u trenutku kada dostignu starosnu granicu za penziju, a još više mladih generacija razmišlja o iznosu koji će im u budućnosti stizati od PIO fonda. Zato se sve više njih odlučuje za privatne penzije kao dodatak državnoj penziji, a sa računicom da bi uz relativno mala izdvajanja mogla da obezbede udobniju starost.
OPTIMISTIČNA PREDVIĐANJA ZA BITKOIN: Kriptovaluta preti da skine plemeniti metal sa trona vrednosti?
DOBRE VESTI STIŽU NA POČETKU GODINE: Kada građani Srbije mogu da očekuju niže cene grejanja?
POZNATA NOVA CENA GORIVA: Poskupljuju benzin i dizel na pumpama u Srbiji!
Privatnu penziju u Srbiji uplaćuje sve veći broj ljudi. Podaci centralne banke pokazuju da uplate rastu i da je u penzijskim fondovima više od 45 milijardi dinara. U odnosu na 2010. godinu to je četiri puta više, a u odnosu na 2016. godinu za skoro dva i po puta više.
Privatnu penziju u Srbiji danas uplaćuje više od 200.000 ljudi. Najviše je korisnika od 40 do 60 godina, a prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno.
Na pitanje koliko oni mogu da očekuju odgovor je sledeći - visina penzije zavisi od prinosa koji ostvaruju penzijski fondovi, a na primeru prinosa od pet odsto godišnje, za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata bi na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila 7.483 dinara.
Oni koji žele veću penziju u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova. Pored njegovog finansijskog stanja i stope prinosa, jedan od faktora pri izboru fonda treba da bude i visina naknada koja se plaća za usluge društva za upravljanje, ali je značajna informacija da ukoliko niste zadovoljni poslovanjem fonda koji ste odabrali možete ga promeniti.
Nakon prikupljanja informacija o pravima i obavezama, sledi potpisivanje ugovora o članstvu i plaćanje naknada - prilikom uplate penzijskih doprinosa (najviše 3 odsto vrednosti uplate) i za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (do 2 odsto vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou).
Ko može da uplaćuje
Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin. Sve je češća praksa da roditelji počnu sa štednjom za svoju decu odmah po njihovom rođenju.
U dobrovoljne penzijske fondove mogu uplaćivati pojedinci, za sebe i druge, kao i poslodavci za svoje zaposlene.
Sami birate kada i koliko
Olakšavajuća činjenica za ulaganje u privatne penzijske fondove je što uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu.
Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je oko 1.000 dinara, u zavisnosti od fonda, a prosečni oko 4.000 dinara mesečno.
S druge strane, ako korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju, uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas sa navršenih 58 godina.
Visina penzije
Privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti uplata, dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju. Fondovi uglavnom investiraju uplaćena sredstva u malo rizične hartije od vrednosti (sa visokim kreditnim rejtingom), a ostvarena dobit redovno se pripisuje na račun članova korisnika fonda.
Prinos fondova je tokom korone bio nešto manji, do tri odsto, ali je važno reći da se ne gleda prinos za jednu godinu nego prosečni za ceo period uplate. Treba reći i da je prethodnih godina bilo fondova i sa prinosima većim od 9 odsto.
Povlačenje novca
Korisnici sredstva moraju da počnu da povlače najkasnije sa navršenih 70 godina života.
Novac se može povlačiti jednokratnom isplatom (najviše 30 odsto ukupnog iznosa), programiranom isplatom (na primer, mesečno), prenošenjem sredstava u društvo za osiguranje ili kombinacijom ovih načina.
U slučaju smrti korisnika fonda sva sredstva na njegovom računu prenose se na naslednike, a ukoliko ih nije odredio primenjuje se Zakon o nasleđivanju.
