КАКО ДО ПРИВАТНЕ ПЕНЗИЈЕ У СРБИЈИ? Тренутно је уплаћује 200.000 грађана, а четири ствари морате да знате
Тренутно око 200.000 грађана у Србији уплаћује приватне пензије.
Граница за пензионисање је све виша, па се тренутно мушкарци у нашој земљи пензионишу са 65 година, док ће нежнији пол, који се данас пензионише са 63 године, ту границу достићи 2032. године.
Многи се питају где ће државни пензијски фонд бити за неколико деценија и у тренутку када достигну старосну границу за пензију, а још више младих генерација размишља о износу који ће им у будућности стизати од ПИО фонда. Зато се све више њих одлучује за приватне пензије као додатак државној пензији, а са рачуницом да би уз релативно мала издвајања могла да обезбеде удобнију старост.
ОПТИМИСТИЧНА ПРЕДВИЂАЊА ЗА БИТКОИН: Криптовалута прети да скине племенити метал са трона вредности?
ДОБРЕ ВЕСТИ СТИЖУ НА ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ: Када грађани Србије могу да очекују ниже цене грејања?
ПОЗНАТА НОВА ЦЕНА ГОРИВА: Поскупљују бензин и дизел на пумпама у Србији!
Приватну пензију у Србији уплаћује све већи број људи. Подаци централне банке показују да уплате расту и да је у пензијским фондовима више од 45 милијарди динара. У односу на 2010. годину то је четири пута више, а у односу на 2016. годину за скоро два и по пута више.
Приватну пензију у Србији данас уплаћује више од 200.000 људи. Највише је корисника од 40 до 60 година, а просечна уплата је око 4.000 динара месечно.
На питање колико они могу да очекују одговор је следећи - висина пензије зависи од приноса који остварују пензијски фондови, а на примеру приноса од пет одсто годишње, за уплате од 2.000 динара месечно током 25 година, исплата би на месечном нивоу током 20 година износила 7.483 динара.
Они који желе већу пензију у виду додатка из приватних фондова потребно је да најпре пронађу један од сигурних и регистрованих фондова. Поред његовог финансијског стања и стопе приноса, један од фактора при избору фонда треба да буде и висина накнада која се плаћа за услуге друштва за управљање, али је значајна информација да уколико нисте задовољни пословањем фонда који сте одабрали можете га променити.
Након прикупљања информација о правима и обавезама, следи потписивање уговора о чланству и плаћање накнада - приликом уплате пензијских доприноса (највише 3 одсто вредности уплате) и за управљање добровољним пензијским фондом (до 2 одсто вредности имовине фонда на годишњем нивоу).
Ко може да уплаћује
Доња старосна граница не постоји и свако ко има мање од 70 година може да буде члан фонда, без обзира да ли је запослен или не, односно да ли је домаћи или страни држављанин. Све је чешћа пракса да родитељи почну са штедњом за своју децу одмах по њиховом рођењу.
У добровољне пензијске фондове могу уплаћивати појединци, за себе и друге, као и послодавци за своје запослене.
Сами бирате када и колико
Олакшавајућа чињеница за улагање у приватне пензијске фондове је што уплате не морају бити редовне, већ клијенти имају слободу када уплаћују новац и могу да бирају износ за уплату.
Минимални месечни износ пензијског доприноса је око 1.000 динара, у зависности од фонда, а просечни око 4.000 динара месечно.
С друге стране, ако корисник у неком тренутку одлучи да више не уплаћује новац, не постоје никакве правне санкције које би сносио. У том случају, уплаћени новац остаје на рачуну клијента док не стекне законско право да га користи, што је данас са навршених 58 година.
Висина пензије
Приватна пензија не зависи од дужине радног стажа, већ од редовности уплата, дужине периода у коме вршите уплате и начина на који се та средства инвестирају. Фондови углавном инвестирају уплаћена средства у мало ризичне хартије од вредности (са високим кредитним рејтингом), а остварена добит редовно се приписује на рачун чланова корисника фонда.
Принос фондова је током короне био нешто мањи, до три одсто, али је важно рећи да се не гледа принос за једну годину него просечни за цео период уплате. Треба рећи и да је претходних година било фондова и са приносима већим од 9 одсто.
Повлачење новца
Корисници средства морају да почну да повлаче најкасније са навршених 70 година живота.
Новац се може повлачити једнократном исплатом (највише 30 одсто укупног износа), програмираном исплатом (на пример, месечно), преношењем средстава у друштво за осигурање или комбинацијом ових начина.
У случају смрти корисника фонда сва средства на његовом рачуну преносе се на наследнике, а уколико их није одредио примењује се Закон о наслеђивању.
