KAKO ODRŽATI ILI UVEĆATI KUĆNI BUDŽET: Deset predloga da pametno upravljate svojim novcem
Donosimo vam 10 predloga kako da pametno upravljate svojim novcem, gde biste mogli da investirate i kako da uštedite na nekim uslugama koje već koristite
U novu godinu najčešće ulazimo sa svežim planovima, rezolucijama i ciljevima koje želimo da postignemo u narednih 12 meseci. Među najvažnijim idejama u januaru, pogotovo danas u vreme pandemije i ekonomske krize, svakako su i finansijske odluke - kako održati ili uvećati kućni budžet dok ne prođe korona i dok se ne vratimo u neke normalne tokove.
PAKET POMOĆI ZA POLJOPRIVREDNIKE: Postoji uslov da bi vam država refundirala novac od kupljenih mašina
ZAŠTO SKAČE CENA MEDA? U odnosu na prošlu godinu, kilogram je skuplji za 200 dinara
TREĆI MORATORIJUM ZA OTPLATU KREDITA: Ukoliko se niste prijavili za olakšice, pogledajte do kada je rok
Donosimo vam 10 predloga kako da pametno upravljate svojim novcem, gde biste mogli da investirate i kako da uštedite na nekim uslugama koje već koristite.
Kada je reč o budućnosti i prihodima, sve više ljudi u Srbiji odlučuje se da uplaćuje privatnu penziju. Neko uplaćuje 1.000 dinara mesečno, neko 2.000, a suma je vaš izbor. Poslednji dostupni podaci centralne banke pokazuju da je u penzijskim fondovima na kraju trećeg kvartala 2020. godine bilo nešto manje od 46 milijardi dinara. U odnosu na 2010. godinu to je četiri puta više, a u odnosu na 2016. godinu skoro dva i po puta više.
Privatnu penziju u Srbiji danas uplaćuje nešto više od 203.000 ljudi. Najviše je korisnika od 40 do 60 godina, a prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno.
Penzija zavisi od prinosa koji ostvaruju penzijski fondovi, a na primeru prinosa od pet odsto godišnje, za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata bi na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila oko 18.000 dinara.
Male uplate u dugom vremenskom periodu mogu da obezbede pristojne prihode za penziju, a sa njima je potrebno početi što ranije. Zato u trenutnoj neizvesnoj situaciji treba voditi računa o budućnosti, a ovo je jedan od načina.
Dozvoljeni minus na tekućem računu jedan je od najskupljih oblika kreditiranja, kome često pribegavaju bankarski klijenti. Jedan od razloga je što se brzo odobrava i ne traži previše papirologije. Ipak, u pojedinim bankama se kamata na dozvoljeni minus kreće i do 30 odsto godišnje, pa kada se napravi računica lako se dođe do zaključka da je mnogo povoljnije koristiti, na primer, keš kredit. Naravno, samo kada je neophodan i na rok koji je prihvatljiv za kućni budžet. Kamate na keš kredite trenutno se kreću između 8 i 15 odsto, u zavisnosti od iznosa, roka otplate i da li ste već klijent banke u kojoj podnosite zahtev.
Tržište kriptovaluta zabeležilo je značajan skok od novembra prošle godine. Popularnost digitalnih novčića delimično je došla kao posledica pandemije koronavirusa, jer su veliki investitori tražili alternativu za zlato. Slično su razmišljali i mali trgovci, pa su krajnji efekti bili takvi da su kriptovalute beležile rekordno visoke vrednosti.
Na primer, vrednost bitkoina je za nešto više od dva meseca skočila čak tri puta, pa su tako oni koji su uložili 1.000 evra u ovu kriptovalutu mogli prošle nedelje da je prodaju za oko 3.000. Sličan odnos je bio i kod Ethereuma, dok su vlasnici Litecoina mogli da zarade oko 2.500 evra. Trgovci kriptovalutom Bitcoin Cash u protekla dva meseca su na 1.000 evra zaradili oko 800.
Vrednost bitkoina je u međuvremenu pala, ali se i dalje drži iznad 30.000 dolara, što je znatno više nego tokom 2020. Prognoze daljeg kretanja su različite, od onih da je reč o balonu koji bi uskoro mogao da pukne i ostavi svoje vlasnike bez znatne sume novca, do predviđanja da će vrednost nastaviti višestruko da radte, čak do 146.000 dolara za jedan novčić.
U svakom slučaju, stručnjaci upozoravaju na veliku volatilnost kriptovaluta i opasnost od naglog skoka i pada njihove vrednost, što može da donese značajne finansijske probleme. Zbog velike popularnosti bitkoina, na ove svakodnevne oscilacije i njihove posledice morale su da upozore i finansijske institucije, pa je takva poruka došla iz Narodne banke Srbije, ali i iz Evropske centralne banke.
Pored ulaganja u kriptovalute, sve više Srba trguje i akcijama na svetskim berzama. Podaci pokazuju da oko 8.000 naših državljana redovno prati dešavanja na tržištu kapitala i ulaže u proseku oko 5.000 evra.
Rezultati su različiti, jer su i berze za vreme pandemije imale značajne oscilacije, od naglog pada u martu prošle godine, do postepenog oporavka i skoka posle vesti o pronalasku vakcina protiv korona virusa. Tako su mnogi uspeli značajno da profitiraju u proteklom periodu kupujući akcije najperspektivnijih, inovativnih kompanija, poput Tesle, Epla, Fejsbuka, Gugla...
Od početka 2020. godine interesovanje za polise životnog osiguranja je u porastu, a podaci pokazuju da su premije u prvih šest meseci prošle godine porasle za tri odsto u odnosu na prethodnu. Stručnjaci ocenjuju da je povećano interesovanje delimično posledica pandemije korona virusa, ali savetuju svima da se na korišćenje životnog osiguranja opredele zbog planiranja porodičnih finansija, a ne samo zbog trenutne zdravstvene krize.
U polisu životnog osiguranja moguće je uključiti brojne druge rizike, pa i one od sve učestalijih bolesti i hirurških intervencija, a osiguravači se sve više bave preventivom, pa osiguranici imaju i godišnje sistematske preglede. Zato se i cena mesečne premije razlikuje, ali prosečna premija za neke osnovne rizike kreće se uglavnom oko 1.000 dinara ili 10 evra.
Kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, ono vam omogućava da u slučaju zdravstvenih problema pomoć potražite u privatnim ustanovama sa kojima osiguravajuća kuća sarađuje. Cene osnovnih paketa kreću se od 10 do 30 evra.
U Srbiji su električni automobili još daleko od redovne pojave na ulici, ali je interesovanje ipak sve veće, što zbog ekologije, što zbog ekonomije. Početna investicija za vlasnika elektro ili hibridnog vozila jeste nešto veća nego prilikom kupovine klasičnog automobila, ali zato računica pokazuje da se takvo ulaganje vrlo brzo isplati.
Naime, vozači koji se odluče da svoje stare automobile, sa pogonom na benzin ili dizel, zamene električnim ili hibridnim vozilima, mogli bi samo na gorivu da uštede i više od 500 dinara na svakih 100 pređenih kilometara. Takođe, održavanje električnih vozila mnogo je jeftinije od servisiranja klasičnih automobila, a kao značajne prednosti stručnjaci ističu i ekološku komponentu, kao i mirnu i tihu vožnju, bolje ubrzanje i višegodišnju garanciju na pogonsku bateriju.
Inače, otkako je Vlada Srbije u martu 2020. godine prvi put donela Uredbu o subvencijama za kupovinu novih električnih i hibridnih vozila, ovi automobili mogu se kupiti i za manje od 20.000 evra, a stručnjaci ističu da je pored cene vozila najveći problem nedovoljno razvijena infrastruktura, odnosno mreža punjača za električna vozila.
Narodna Banka Srbije je u oktobru 2020. godine, povodom Svetskog dana štednje, izradila redovnu analizu isplativosti dinarske štednje, koja je još jednom potvrdila da je u domaćoj valuti isplativije štedeti nego u devizama, i to kratkoročno isto kao i dugoročno.
Tako je štediša koji je u oktobru 2019. položio na štednju 100.000 dinara dobio oko 2.200 dinara više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu na godinu dana oročio 850 evra, što je bila protivvrednost iznosa od 100.000 dinara.
Kod dvogodišnje štednje, dinarski iznos oročen na ovaj period bio je isplatliviji od štednje u evrima u svim periodima u poslednjih osam godina, dok je kod trogodišnjih oročavanja to bilo u 90 odsto slučajeva.
Manje ili veće hale pored brze saobraćajnice ili pristupačnog i dobro povezanog puta, danas su prava meka za ulaganja građana ili privrednika koji imaju na svom računu 15 do 20 hilljada evra. Česta je i praksa da oni koji imaju svoj plac ili njivu uzimaju kredite, grade hale i investiciju, kažu, vraćaju u roku do 2 godine.
Izdavanje malih magacina je posao koji nema velike operativne troškove, a i početna ulaganja ne moraju da budu velika jer kvadrat ovakvog objekta može da košta 200 do 300 evra. Uz to, kako tvrde stručnjaci, povrat investicije može da se očekuje znatno brže nego, na primer, prilikom iznajmljivanja stana.
Tim pre što je tražnja za ovakvim malim halama i skladištima znatno porasla u poslednjih godinu dana, a među zakupcima su i firme, koje sve više rade od kuće, ali i porodice, koje u novogradnji često nemaju podrum ili ostavu.
Ako ste odlučili da neplaniranu ušteđevinu tokom pandemije iskoristite za kupovinu nove tehnike ili nameštaja, pokušajte najpre da se informišete kod prodavaca i pratite redovno popuste i akcije, kojih je sve više. Ovaj vid privlačenja kupaca je sve popularniji, pa tako trgovci koriste svaku moguću priliku da ponude nešto povoljnije uslove - za novogodišnje i božićne praznike, na Crni petak, vikendom, na dan isplate penzija...
Na ovaj način prilikom kupovine skupljih uređaja, poput frižidera, šporeta, televizora ili računara, možete da uštedite i po 10 do 15 hiljada dinara.
Slična je situacija i sa mobilnim operaterima koji redovno oko nove godine imaju dodatne ponude kojima pokušavaju da zadrže postojeće i privuku nove korisnike. Ako ih malo bolje proučite, vrlo je moguće da pronađete neke jeftinije ili drugačije osmišljene tarifne pakete, koji će više prijati vašem kućnom budžetu u 2021. godini. Isto važi i ako planirate da kupite novi mobilni telefon, za sebe ili člana porodice.
