КАКО ОДРЖАТИ ИЛИ УВЕЋАТИ КУЋНИ БУЏЕТ: Десет предлога да паметно управљате својим новцем
Доносимо вам 10 предлога како да паметно управљате својим новцем, где бисте могли да инвестирате и како да уштедите на неким услугама које већ користите
У нову годину најчешће улазимо са свежим плановима, резолуцијама и циљевима које желимо да постигнемо у наредних 12 месеци. Међу најважнијим идејама у јануару, поготово данас у време пандемије и економске кризе, свакако су и финансијске одлуке - како одржати или увећати кућни буџет док не прође корона и док се не вратимо у неке нормалне токове.
ПАКЕТ ПОМОЋИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Постоји услов да би вам држава рефундирала новац од купљених машина
ЗАШТО СКАЧЕ ЦЕНА МЕДА? У односу на прошлу годину, килограм је скупљи за 200 динара
ТРЕЋИ МОРАТОРИЈУМ ЗА ОТПЛАТУ КРЕДИТА: Уколико се нисте пријавили за олакшице, погледајте до када је рок
Доносимо вам 10 предлога како да паметно управљате својим новцем, где бисте могли да инвестирате и како да уштедите на неким услугама које већ користите.
Када је реч о будућности и приходима, све више људи у Србији одлучује се да уплаћује приватну пензију. Неко уплаћује 1.000 динара месечно, неко 2.000, а сума је ваш избор. Последњи доступни подаци централне банке показују да је у пензијским фондовима на крају трећег квартала 2020. године било нешто мање од 46 милијарди динара. У односу на 2010. годину то је четири пута више, а у односу на 2016. годину скоро два и по пута више.
Приватну пензију у Србији данас уплаћује нешто више од 203.000 људи. Највише је корисника од 40 до 60 година, а просечна уплата је око 4.000 динара месечно.
Пензија зависи од приноса који остварују пензијски фондови, а на примеру приноса од пет одсто годишње, за уплате од 2.000 динара месечно током 25 година, исплата би на месечном нивоу током 20 година износила око 18.000 динара.
Мале уплате у дугом временском периоду могу да обезбеде пристојне приходе за пензију, а са њима је потребно почети што раније. Зато у тренутној неизвесној ситуацији треба водити рачуна о будућности, а ово је један од начина.
Дозвољени минус на текућем рачуну један је од најскупљих облика кредитирања, коме често прибегавају банкарски клијенти. Један од разлога је што се брзо одобрава и не тражи превише папирологије. Ипак, у појединим банкама се камата на дозвољени минус креће и до 30 одсто годишње, па када се направи рачуница лако се дође до закључка да је много повољније користити, на пример, кеш кредит. Наравно, само када је неопходан и на рок који је прихватљив за кућни буџет. Камате на кеш кредите тренутно се крећу између 8 и 15 одсто, у зависности од износа, рока отплате и да ли сте већ клијент банке у којој подносите захтев.
Тржиште криптовалута забележило је значајан скок од новембра прошле године. Популарност дигиталних новчића делимично је дошла као последица пандемије коронавируса, јер су велики инвеститори тражили алтернативу за злато. Слично су размишљали и мали трговци, па су крајњи ефекти били такви да су криптовалуте бележиле рекордно високе вредности.
На пример, вредност биткоина је за нешто више од два месеца скочила чак три пута, па су тако они који су уложили 1.000 евра у ову криптовалуту могли прошле недеље да је продају за око 3.000. Сличан однос је био и код Ethereuma, док су власници Литецоина могли да зараде око 2.500 евра. Трговци криптовалутом Битцоин Цасх у протекла два месеца су на 1.000 евра зарадили око 800.
Вредност биткоина је у међувремену пала, али се и даље држи изнад 30.000 долара, што је знатно више него током 2020. Прогнозе даљег кретања су различите, од оних да је реч о балону који би ускоро могао да пукне и остави своје власнике без знатне суме новца, до предвиђања да ће вредност наставити вишеструко да радте, чак до 146.000 долара за један новчић.
У сваком случају, стручњаци упозоравају на велику волатилност криптовалута и опасност од наглог скока и пада њихове вредност, што може да донесе значајне финансијске проблеме. Због велике популарности биткоина, на ове свакодневне осцилације и њихове последице морале су да упозоре и финансијске институције, па је таква порука дошла из Народне банке Србије, али и из Европске централне банке.
Поред улагања у криптовалуте, све више Срба тргује и акцијама на светским берзама. Подаци показују да око 8.000 наших држављана редовно прати дешавања на тржишту капитала и улаже у просеку око 5.000 евра.
Резултати су различити, јер су и берзе за време пандемије имале значајне осцилације, од наглог пада у марту прошле године, до постепеног опоравка и скока после вести о проналаску вакцина против корона вируса. Тако су многи успели значајно да профитирају у протеклом периоду купујући акције најперспективнијих, иновативних компанија, попут Тесле, Епла, Фејсбука, Гугла...
Од почетка 2020. године интересовање за полисе животног осигурања је у порасту, а подаци показују да су премије у првих шест месеци прошле године порасле за три одсто у односу на претходну. Стручњаци оцењују да је повећано интересовање делимично последица пандемије корона вируса, али саветују свима да се на коришћење животног осигурања определе због планирања породичних финансија, а не само због тренутне здравствене кризе.
У полису животног осигурања могуће је укључити бројне друге ризике, па и оне од све учесталијих болести и хируршких интервенција, а осигуравачи се све више баве превентивом, па осигураници имају и годишње систематске прегледе. Зато се и цена месечне премије разликује, али просечна премија за неке основне ризике креће се углавном око 1.000 динара или 10 евра.
Када је реч о добровољном здравственом осигурању, оно вам омогућава да у случају здравствених проблема помоћ потражите у приватним установама са којима осигуравајућа кућа сарађује. Цене основних пакета крећу се од 10 до 30 евра.
У Србији су електрични аутомобили још далеко од редовне појаве на улици, али је интересовање ипак све веће, што због екологије, што због економије. Почетна инвестиција за власника електро или хибридног возила јесте нешто већа него приликом куповине класичног аутомобила, али зато рачуница показује да се такво улагање врло брзо исплати.
Наиме, возачи који се одлуче да своје старе аутомобиле, са погоном на бензин или дизел, замене електричним или хибридним возилима, могли би само на гориву да уштеде и више од 500 динара на сваких 100 пређених километара. Такође, одржавање електричних возила много је јефтиније од сервисирања класичних аутомобила, а као значајне предности стручњаци истичу и еколошку компоненту, као и мирну и тиху вожњу, боље убрзање и вишегодишњу гаранцију на погонску батерију.
Иначе, откако је Влада Србије у марту 2020. године први пут донела Уредбу о субвенцијама за куповину нових електричних и хибридних возила, ови аутомобили могу се купити и за мање од 20.000 евра, а стручњаци истичу да је поред цене возила највећи проблем недовољно развијена инфраструктура, односно мрежа пуњача за електрична возила.
Народна Банка Србије је у октобру 2020. године, поводом Светског дана штедње, израдила редовну анализу исплативости динарске штедње, која је још једном потврдила да је у домаћој валути исплативије штедети него у девизама, и то краткорочно исто као и дугорочно.
Тако је штедиша који је у октобру 2019. положио на штедњу 100.000 динара добио око 2.200 динара више у односу на штедишу који је у истом периоду на годину дана орочио 850 евра, што је била противвредност износа од 100.000 динара.
Код двогодишње штедње, динарски износ орочен на овај период био је исплатливији од штедње у еврима у свим периодима у последњих осам година, док је код трогодишњих орочавања то било у 90 одсто случајева.
Мање или веће хале поред брзе саобраћајнице или приступачног и добро повезаног пута, данас су права мека за улагања грађана или привредника који имају на свом рачуну 15 до 20 hilljada евра. Честа је и пракса да они који имају свој плац или њиву узимају кредите, граде хале и инвестицију, кажу, враћају у року до 2 године.
Издавање малих магацина је посао који нема велике оперативне трошкове, а и почетна улагања не морају да буду велика јер квадрат оваквог објекта може да кошта 200 до 300 евра. Уз то, како тврде стручњаци, поврат инвестиције може да се очекује знатно брже него, на пример, приликом изнајмљивања стана.
Тим пре што је тражња за оваквим малим халама и складиштима знатно порасла у последњих годину дана, а међу закупцима су и фирме, које све више раде од куће, али и породице, које у новоградњи често немају подрум или оставу.
Ако сте одлучили да непланирану уштеђевину током пандемије искористите за куповину нове технике или намештаја, покушајте најпре да се информишете код продаваца и пратите редовно попусте и акције, којих је све више. Овај вид привлачења купаца је све популарнији, па тако трговци користе сваку могућу прилику да понуде нешто повољније услове - за новогодишње и божићне празнике, на Црни петак, викендом, на дан исплате пензија...
На овај начин приликом куповине скупљих уређаја, попут фрижидера, шпорета, телевизора или рачунара, можете да уштедите и по 10 до 15 хиљада динара.
Слична је ситуација и са мобилним оператерима који редовно око нове године имају додатне понуде којима покушавају да задрже постојеће и привуку нове кориснике. Ако их мало боље проучите, врло је могуће да пронађете неке јефтиније или другачије осмишљене тарифне пакете, који ће више пријати вашем кућном буџету у 2021. години. Исто важи и ако планирате да купите нови мобилни телефон, за себе или члана породице.
