Kako podržati mentalno zdravlje tokom školovanja

Ispitni rokovi, ocene i vršnjački pritisak obično dovode do anksioznosti i depresije. U ovom tekstu istražićemo uticaj školskog stresa na mentalno zdravlje mladih i pružiti praktične savete o tome kako održati ravnotežu između školovanja, hobija i odmora, s ciljem očuvanja mentalnog zdravlja tokom ovog izazovnog perioda.

Razumevanje školskog stresa

Školski stres postaje sve prisutniji među učenicima, a identifikacija njegovih glavnih uzroka predstavlja osnov za razumevanje ovog problema. Kao najčešći uzroci školskog stresa izdvajaju se pritisak zbog školskih postignuća, strah od loših ocena, preopterećen raspored obaveza, kao i vršnjački pritisak i socijalne interakcije.

Uticaj školskog stresa na mentalno zdravlje mladih je neosporan. Kontinuirani stres može izazvati anksioznost, depresiju i emocionalnu iscrpljenost. Dugoročno, to može dovesti do problema kao što su nisko samopouzdanje i negativan uticaj na akademske rezultate. Razumevanje ovih uzroka i posledica je ključno za pravovremeno prepoznavanje školskog stresa i upravljanje njime s ciljem očuvanja mentalnog zdravlja mladih u obrazovnom sistemu.

Kako uspostaviti balans

Održavanje ravnoteže između škole ili fakulteta i ličnog života može biti izazovno, ali je od ključnog značaja za očuvanje mentalnog zdravlja. 

Evo kako možemo postići ravnotežu:

• Postavite realne ciljeve i očekivanja: Ponekad smo previše samokritični i postavljamo isuviše visoke ciljeve. To može izazvati stres i osećaj da nismo dovoljno dobri. Umesto toga, budite realistični prilikom postavljanja svojih ciljeva. Od vas se ne očekuje da odmah budete dobri u svemu. Napredak dolazi zahvaljujući kontinuiranom radu.
• Planirajte i budite organizovani: Kreiranje detaljnog rasporeda obaveza, sa jasno postavljenim rokovima, pomaže u održavanju organizacije i smanjenju stresa. Adekvatno planiranje vam omogućava da bolje upravljate vremenom i obavezama.
• Budite aktivni izvan škole: Aktivnosti koje vas ispunjavaju, kao što su hobiji, sport, umetnost ili volontiranje, pružaju vam priliku da se opustite i napunite pozitivnom energijom. Ove aktivnosti su vaša lična terapija i važno je da uvek nađete vremena za njih.
• Odmarajte se i dovoljno spavajte: Nema ničeg važnijeg od dobrog sna i pravilne ishrane. Kvalitetan san je ključ za dobro mentalno zdravlje i koncentraciju. Takođe, pravilna ishrana i fizička aktivnost doprinose osećaju blagostanja i energije.
• Postavite prioritete: Prepoznajte šta je zaista važno u vašem životu i postavite prioritete. Ponekad ćete morati da odustanete od nekih aktivnosti ili obaveza kako biste očuvali svoje mentalno zdravlje.

Emocionalna podrška i komunikacija 

Očuvanje mentalnog zdravlja tokom školovanja predstavlja ključni izazov za mlade. Dok neki uspevaju da se samostalno ili uz podršku porodice i prijatelja izbore sa tim, postoje pojedinci kojima je potrebna dodatna stručna podrška. U Srbiji postoje različite institucije i resursi koji mladima mogu pružiti podršku tokom školovanja. Neki od njih su: 

1. Školski psiholozi i savetnici: Većina škola u Srbiji ima školske psihologe i savetnike, koji pružaju emocionalnu podršku učenicima.
2. Lokalni centri za mentalno zdravlje: Veći gradovi u Srbiji imaju lokalne centre za mentalno zdravlje, gde se pružaju različite usluge psihološke podrške i terapije. Na primer, jedna od ustanova u Beogradu gde deca, mladi i odrasli mogu da potraže pomoć jeste Institut za mentalno zdravlje.
3. Onlajn i telefonski resursi: Postoje onlajn-platforme, blogovi i forumi gde mladi mogu pronaći informacije, resurse i zajednice za podršku. Jedan od dobrih primera je veb-sajt SVE JE OK, napravljen tako da na jednom mestu okuplja različite usluge za mlade kojima je potrebna pomoć. Pored opcije četa, putem kog mogu u realnom vremenu da komuniciraju sa stručnim licima, deca i mladi na raspolaganju imaju i besplatne telefonske linije: 1. linija NADEL (116-111); 2. linija Laza Lazarević (0800/309-309); 3. linija Centar Srce (0800/300-303).

Podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja

Podizanje svesti o mentalnom zdravlju u Srbiji je ključno za unapređenje dobrobiti celokupne zajednice. Ovaj cilj ostvaruje se putem različitih kanala, od kojih najvažnije mesto zauzimaju fakulteti. Obrazovne institucije poput medicinskih fakulteta (Beograd, Novi Sad, Niš itd.), filozofskih fakulteta (Beograd, Novi Sad), Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (Beograd), Fakulteta političkih nauka (Beograd) i drugih državnih i privatnih institucija obrazuju buduće stručnjake koji će se baviti mentalnim zdravljem. Njihovim angažovanjem u zajednici promoviše se važnost ove teme.

Pored toga, kampanje, edukativni seminari i dostupnost onlajn-resursa doprinose širenju svesti o mentalnom zdravlju među građanima Srbije. Aktivna uloga obrazovnih institucija i šire društvene zajednice ključna je za stvaranje inkluzivnog okruženja, u kome se mentalno zdravlje tretira s poštovanjem i brigom. Kroz saradnju i kontinuirane napore može se stvoriti društvo koje pridaje veliku važnost očuvanju mentalnog zdravlja i njegovoj promociji.