Како подржати ментално здравље током школовања

Испитни рокови, оцене и вршњачки притисак обично доводе до анксиозности и депресије. У овом тексту истражићемо утицај школског стреса на ментално здравље младих и пружити практичне савете о томе како одржати равнотежу између школовања, хобија и одмора, с циљем очувања менталног здравља током овог изазовног периода.

Разумевање школског стреса

Школски стрес постаје све присутнији међу ученицима, а идентификација његових главних узрока представља основ за разумевање овог проблема. Као најчешћи узроци школског стреса издвајају се притисак због школских постигнућа, страх од лоших оцена, преоптерећен распоред обавеза, као и вршњачки притисак и социјалне интеракције.

Утицај школског стреса на ментално здравље младих је неоспоран. Континуирани стрес може изазвати анксиозност, депресију и емоционалну исцрпљеност. Дугорочно, то може довести до проблема као што су ниско самопоуздање и негативан утицај на академске резултате. Разумевање ових узрока и последица је кључно за правовремено препознавање школског стреса и управљање њиме с циљем очувања менталног здравља младих у образовном систему.

Како успоставити баланс

Одржавање равнотеже између школе или факултета и личног живота може бити изазовно, али је од кључног значаја за очување менталног здравља. 

Ево како можемо постићи равнотежу:

• Поставите реалне циљеве и очекивања: Понекад смо превише самокритични и постављамо исувише високе циљеве. То може изазвати стрес и осећај да нисмо довољно добри. Уместо тога, будите реалистични приликом постављања својих циљева. Од вас се не очекује да одмах будете добри у свему. Напредак долази захваљујући континуираном раду.
• Планирајте и будите организовани: Креирање детаљног распореда обавеза, са јасно постављеним роковима, помаже у одржавању организације и смањењу стреса. Адекватно планирање вам омогућава да боље управљате временом и обавезама.
• Будите активни изван школе: Активности које вас испуњавају, као што су хобији, спорт, уметност или волонтирање, пружају вам прилику да се опустите и напуните позитивном енергијом. Ове активности су ваша лична терапија и важно је да увек нађете времена за њих.
• Одмарајте се и довољно спавајте: Нема ничег важнијег од доброг сна и правилне исхране. Квалитетан сан је кључ за добро ментално здравље и концентрацију. Такође, правилна исхрана и физичка активност доприносе осећају благостања и енергије.
• Поставите приоритете: Препознајте шта је заиста важно у вашем животу и поставите приоритете. Понекад ћете морати да одустанете од неких активности или обавеза како бисте очували своје ментално здравље.

Емоционална подршка и комуникација 

Очување менталног здравља током школовања представља кључни изазов за младе. Док неки успевају да се самостално или уз подршку породице и пријатеља изборе са тим, постоје појединци којима је потребна додатна стручна подршка. У Србији постоје различите институције и ресурси који младима могу пружити подршку током школовања. Неки од њих су: 

1. Школски психолози и саветници: Већина школа у Србији има школске психологе и саветнике, који пружају емоционалну подршку ученицима.
2. Локални центри за ментално здравље: Већи градови у Србији имају локалне центре за ментално здравље, где се пружају различите услуге психолошке подршке и терапије. На пример, једна од установа у Београду где деца, млади и одрасли могу да потраже помоћ јесте Институт за ментално здравље.
3. Онлајн и телефонски ресурси: Постоје онлајн-платформе, блогови и форуми где млади могу пронаћи информације, ресурсе и заједнице за подршку. Један од добрих примера је веб-сајт СВЕ ЈЕ ОК, направљен тако да на једном месту окупља различите услуге за младе којима је потребна помоћ. Поред опције чета, путем ког могу у реалном времену да комуницирају са стручним лицима, деца и млади на располагању имају и бесплатне телефонске линије: 1. линија НАДЕЛ (116-111); 2. линија Лаза Лазаревић (0800/309-309); 3. линија Центар Срце (0800/300-303).

Подизање свести о важности менталног здравља

Подизање свести о менталном здрављу у Србији је кључно за унапређење добробити целокупне заједнице. Овај циљ остварује се путем различитих канала, од којих најважније место заузимају факултети. Образовне институције попут медицинских факултета (Београд, Нови Сад, Ниш итд.), филозофских факултета (Београд, Нови Сад), Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (Београд), Факултета политичких наука (Београд) и других државних и приватних институција образују будуће стручњаке који ће се бавити менталним здрављем. Њиховим ангажовањем у заједници промовише се важност ове теме.

Поред тога, кампање, едукативни семинари и доступност онлајн-ресурса доприносе ширењу свести о менталном здрављу међу грађанима Србије. Активна улога образовних институција и шире друштвене заједнице кључна је за стварање инклузивног окружења, у коме се ментално здравље третира с поштовањем и бригом. Кроз сарадњу и континуиране напоре може се створити друштво које придаје велику важност очувању менталног здравља и његовој промоцији.