REZULATI ĆE VAS ŠOKIRATI! Evo kako pad nemačke privrede utiče na Srbiju
Iako je nemačka privreda 2023. godinu završila u minusu, procenjen je pad od 0,3 odsto na međugodišnjem nivou, to usporavanje se nije odrazilo na robnu razmenu sa Srbijom i izvozom, koji i pored ovakvih trendova, natprosečno rastu. To pokazuju i podaci po kojima je robni izvoz Srbije zabeležio 4,3 milijarde evra što je u poređenju sa 2022. godinom, rekordni rast od 14 posto.
Drugim rečima, Nemačka i pored svojih problema, nije odustala od srpskog tržišta, a ono što je karakteristika te saradnje u prošloj godini je i to što je ukupna trgovina robom i uslugama uravnotežena odnosno imamo suficit kod usluga isto koliko i deficit u robnoj trgovini. Tako je ukupna razmena robe i usluga dve države u 2023. godini iznosila 11,2 milijarde evra, od čega je srpski izvoz bio 5,6, koliko i ukupan uvoz iz Nemačke. Pri tom kada se govori samo o robnoj razmeni između dve države, ona je prošle godine iznosila 9,1 milijardu evra, 10,9 odsto više nego u 2022.
Predsednik PKS Srbije Marko Čadež kaže da su to dobri rezultati i da usporavanje nemačke privrede nije ostavilo posledice na srpsku.
- To se nije odrazilo na nas jer su nearchoring procesi, odnosno skraćivanje dobavljačkih lanaca i okretanje dobavljačima sa bližih destinacija, iz Srbije i Zapadnog Balkana, amortizovali ili nadjačali negativne efekte usporavanja globalne, evropske i nemačke privrede. Tako je Nemačka ostala prvi spoljnotrgovinski partner u prošloj godini gde smo zabeležili dalji rast međusobne razmene i srpskog izvoza, a stigle su i nove nemačke investicije.
Treba da se zna da je sa nemačkim partnerima prošle godine trgovalo, uvozilo i izvozilo ukupno 11.653 firmi iz Srbije - navodi Čadež.
Važno je da se kaže i da statistika pokazuje i da razmena usluga Srbije i Nemačke beleži značajan rast od 19 posto u 2023. godini u poređenju sa 2022 i da iznosi 2,119 milijardi evra. Od toga naš izvoz u Nemačku je zabeležio iznos od 1,308 milijardi dok je uvoz bio 810,6 miliona evra.
U ovakvim rezultatima značajan doprinos, pored države, je dala PKS svojim mehanizmima, i to edukcijom, organizovanjem skupova privrednika,kako bi se predstavili uslovi poslovanja i na jednom i drugom tržištu.
Predsednik PKS kaže da se takva praksa nastavlja i ove godine jer je interesovanje zapadnoevropskih kompanija za dobavljače iz Srbije ali i regiona i dalje prisutno.
- Dobar primer interesovanja zapadnoevropskih kompanija za dobavljače iz Srbije i sa Zapadnog Balkana je veliki skup InterConnect koji se održava 17. i 18.aprila. U potrazi za dobavljačima sa ovih prostora u Beograd dovodimo 17 velikih kompanija, među kojima najviše nemačkih, što je šansa za naše kompanije iz metaloprerađivačke i industrije gume i plastike da se predstave i počnu pregovore o uključivanju u njihove lance snabdevanja - kaže Čadež.
Inače, u Nemačkoj je prošle godine počela i primena zakona o dužnoj pažnji u lancu nabavke, koji je obavezivao blizu 600 njihovih kompanija sa 3.000 i više zaposlenih, da urade procenu rizika dobavljača kako bi dokazale da se u celom lancu snabdevanja poštuju ljudska prava i da nema negativnih uticaja na životnu sredinu. Zbog tog zakona, posledično, više od 100 velikih srpskih kompanija, koje upošljavaju oko 60.000 ljudi, bile su u 2023. pod lupom nemačkih kupaca.
Da bi se prilagodile ovim standardima i regulativi, PKS odnosno Responsible business HUB, koji je osnovan uz podršku GIZ-a, organizovala je brojne obuke za domaće kompanije, koje su nemački dobavljači.
Izvor: Srbija Danas/Blic Biznis
