РЕЗУЛАТИ ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ! Ево како пад немачке привреде утиче на Србију
Иако је немачка привреда 2023. годину завршила у минусу, процењен је пад од 0,3 одсто на међугодишњем нивоу, то успоравање се није одразило на робну размену са Србијом и извозом, који и поред оваквих трендова, натпросечно расту. То показују и подаци по којима је робни извоз Србије забележио 4,3 милијарде евра што је у поређењу са 2022. годином, рекордни раст од 14 посто.
Другим речима, Немачка и поред својих проблема, није одустала од српског тржишта, а оно што је карактеристика те сарадње у прошлој години је и то што је укупна трговина робом и услугама уравнотежена односно имамо суфицит код услуга исто колико и дефицит у робној трговини. Тако је укупна размена робе и услуга две државе у 2023. години износила 11,2 милијарде евра, од чега је српски извоз био 5,6, колико и укупан увоз из Немачке. При том када се говори само о робној размени између две државе, она је прошле године износила 9,1 милијарду евра, 10,9 одсто више него у 2022.
Председник ПКС Србије Марко Чадеж каже да су то добри резултати и да успоравање немачке привреде није оставило последице на српску.
- То се није одразило на нас јер су nearchoring процеси, односно скраћивање добављачких ланаца и окретање добављачима са ближих дестинација, из Србије и Западног Балкана, амортизовали или надјачали негативне ефекте успоравања глобалне, европске и немачке привреде. Тако је Немачка остала први спољнотрговински партнер у прошлој години где смо забележили даљи раст међусобне размене и српског извоза, а стигле су и нове немачке инвестиције.
Треба да се зна да је са немачким партнерима прошле године трговало, увозило и извозило укупно 11.653 фирми из Србије - наводи Чадеж.
Важно је да се каже и да статистика показује и да размена услуга Србије и Немачке бележи значајан раст од 19 посто у 2023. години у поређењу са 2022 и да износи 2,119 милијарди евра. Од тога наш извоз у Немачку је забележио износ од 1,308 милијарди док је увоз био 810,6 милиона евра.
У оваквим резултатима значајан допринос, поред државе, је дала ПКС својим механизмима, и то едукцијом, организовањем скупова привредника,како би се представили услови пословања и на једном и другом тржишту.
Председник ПКС каже да се таква пракса наставља и ове године јер је интересовање западноевропских компанија за добављаче из Србије али и региона и даље присутно.
- Добар пример интересовања западноевропских компанија за добављаче из Србије и са Западног Балкана је велики скуп InterConnect који се одржава 17. и 18.априла. У потрази за добављачима са ових простора у Београд доводимо 17 великих компанија, међу којима највише немачких, што је шанса за наше компаније из металопрерађивачке и индустрије гуме и пластике да се представе и почну преговоре о укључивању у њихове ланце снабдевања - каже Чадеж.
Иначе, у Немачкој је прошле године почела и примена закона о дужној пажњи у ланцу набавке, који је обавезивао близу 600 њихових компанија са 3.000 и више запослених, да ураде процену ризика добављача како би доказале да се у целом ланцу снабдевања поштују људска права и да нема негативних утицаја на животну средину. Због тог закона, последично, више од 100 великих српских компанија, које упошљавају око 60.000 људи, биле су у 2023. под лупом немачких купаца.
Да би се прилагодиле овим стандардима и регулативи, ПКС односно Респонсибле business ХУБ, који је основан уз подршку ГИЗ-а, организовала је бројне обуке за домаће компаније, које су немачки добављачи.
Извор: Србија Данас/Блиц Бизнис