KLIMATSKE PROMENE IZAZIVAJU OPASNE PROMENE U DRVEĆU: Bizarni slučajevi "padanja grana" u parkovima koštaju ljude života, a načunici to objašnjavaju na JEDAN način
Godine 2003, dok je Pariz bio pogođen toplotnim talasom koji je odneo oko 15.000 života širom Francuske, jedna od potencijalnih oaza hladnijeg vazduha ostala je van dosega stanovnika: oko 400 javnih parkova u gradu. Ovi parkovi su privremeno zatvoreni zbog opasnosti od pada grana drveća.
- To je praktično lišilo ljude jedinog zelenog prostora gde su mogli pronaći malo hladniju atmosferu - kaže Ričard Keler, profesor istorije medicine na Univerzitetu Viskonsin-Medison i autor knjige Fatalna izolacija:
-Razorni toplotni talas u Parizu 2003. Padanje grana sa drveća obično je povezano sa teškim vremenskim uslovima kao što su tornada, uragani i grmljavine. Međutim, postoji malo poznat rizik, čak i izvan stručnih arborističkih krugova, da zrelo i naizgled zdravo drveće može iznenada izgubiti grane tokom leta. Ovaj fenomen je poznat kao iznenadni otkaz udova, iznenadni pad grana ili letnji pad grana.
Iako su izveštaji o povredama zbog iznenadnog pada grana retki, prošlog meseca je u Vašingtonu jedna žena poginula kada je na nju pala grana drveta u parku. Ovaj incident je podstakao najmanje jednu lokalnu službu za održavanje drveća da pošalje e-mail upozorenje ljudima o ovom riziku.
Razlozi zbog kojih naizgled zdravo drveće iznenada gubi svoje grane još uvek nisu potpuno jasni. „Ne postoji naučni konsenzus o tome zašto se to dešava“, kaže Spenser Kembel, menadžer klinike za biljke u Arboretumu Morton u Lislu, Ilinois. „Teško je predvideti.“
Jedna od teorija povezuje padanje grana tokom leta sa ekstremnom vrućinom, posebno ako vrućem letu prethodi vlažno proleće. Vlažni izvori omogućavaju bujan rast drveća, što može dovesti do stresa zbog nedostatka vode kada stignu toplije letnje temperature. Drveće može da ispusti grane kao oblik samoorezivanja.
Druga teorija sugeriše da ekstremno zimsko vreme – od niskih temperatura do pritiska koji sneg stavlja na grane – dovodi do unutrašnjeg slabljenja drveća, što uzrokuje da ih pritisak rasta novih grana u proleće dodatno oslabi.
Letnji pad grana istorijski se smatrao fenomenom toplih klimatskih područja, primećenim na mestima poput Australije, Južne Afrike i jugozapada SAD, gde obično ima malo snega. Međutim, od 1970-ih godina, arboristi su to prijavljivali i u regionima sa širim rasponom klime, uključujući Ilinois, Njujork i Veliku Britaniju.
Drveće koje doživljava iznenadni pad grana može biti nezdravo, čak i ako spolja izgleda zdravo. (Drvo u Vašingtonu je pregledano, orezano i proglašeno zdravim 2022. godine, prema novinskim izveštajima.)
- Profesionalni arboristi su obučeni da identifikuju propadanje debla, rakove, i druge fizičke simptome - kaže Spenser, dodajući da je „teže dijagnostikovati probleme ako postoji unutrašnja pukotina ili slaba tačka.“
Najverovatniji zaključak je da iznenadni pad grana proizilazi iz kombinacije okolnosti: drveće koje je na granici nezdravog stanja zajedno sa uslovima kao što je ekstremna vrućina, što dovodi drvo do tačke loma.
Ovaj zaključak potvrđuje i studija slučaja iz 2023. godine, koja je razmatrala iznenadni pad grana u četiri grada u Portugalu. Istraživači su utvrdili da su incidenti letnjeg pada grana povezani sa unutrašnjom degradacijom drveća, ali su primetili da sama degradacija može biti povezana sa uslovima životne sredine.
- Mislim da za mnoge vrste drveća u našem okruženju nije samo jedna stvar; mnogo je stresnih događaja - kaže Kembel. Mogući krivci se kreću od neuobičajeno toplih noći do zahlađenja, gljivičnih bolesti i oštećenja od insekata pogoršanih porastom temperature.
Šta god da je uzrok, Kembel kaže da ne treba previše brinuti o stajanju ispod drveća, čak i leti. „Ovaj događaj je izuzetno redak“, kaže on. „Dešava se, ali mnogo češće prođe nezapaženo.“
