KORONA KRIZA U EVROPI: Francuska i Italija SNAŽNO POGOĐENE, Nemačka se dobro drži
Pandemija korona virusa uzrokuje kolaps globalne ekonomije, a izuzetak nije ni Evropa.
Podaci o BDP-u za Evropu u prvom tromesečju pokazuju da, iako se Nemačka još uvek relativno dobro drži, druge zemlje teško pogođene. Ali najgore tek dolazi.
CENE NAFTE PONOVO PORASLE: Već petu nedelju zaredom idu uzlaznom putanjom
Vučić otkrio: Od 4. juna kreće isplata minimalaca za preduzeća
Ulazak u Grčku će zavisiti od aerodroma, a ne od državljanstva putnika: EVO KAKO STOJI SRBIJA po tom pitanju
Ekonomski pad usled pandemije posebno je pogodio dve zemlje: Francusku i Italiju. Njihov bruto domaći proizvod (BDP) smanjio se za 5,3 odsto u prvom kvartalu u odnosu na prethodno tromesečje, kako su izvestili statistički organi Insee i Istat. Nakon Nemačke obe zemlje su među najvećim ekonomijama u evrozoni.
Ranije se očekivalo da će Italija doživeti nešto manji (4,7 odsto) pad BDP-a, a Francuska nešto snažniji (5,8 odsto).
Ekonomija Nemačke je dobro poršla jer se smanjila samo za 2,2 odsto. Naime, za čitavu evrozonu, statistička agencija EU Eurostat pretpostavlja minus od 3,8 procenata. Inače, samo Španija, broj četiri u evrozoni, pogođena je jednako teško kao i Francuska i Italija među glavnim ekonomijama. Ekonomija se srušila za gotovo 5,2 odsto, gotovo jednako snažno kao u Italiji i Francuskoj.
Ekonomisti čvrsto veruju da će bilans drugog tromesečja biti nasilniji, jer su mere za zaustavljanje pandemije korone preduzete posebno u ovom periodu. Početni bruto domaći proizvodi za mesece od aprila do juna očekuju se krajem jula.
Činjenica da će Italija i Francuska biti posebno teško pogođene efektima pandemije korone odražava se i u prognozama za celu 2020. Ekonomisti Commerzbanka, na primer, očekuju da će ekonomski proizvod Italije zaostajati za devet odsto iza 2019, a predviđeni minus Francuske je 7,5 odsto.
Kao delimično indirektna posledica pandemije korone, inflacija se i dalje značajno smanjuje u celoj evrozoni. Ovde igra veliku ulogu značajan pad cena energenata, što delom dolazi i od spore globalne ekonomije.
Kako je izvestio Eurostat, potrošačke cene u maju su bile samo 0,1 odsto više nego godinu dana ranije. Ovo je najniža stopa inflacije od juna 2016. Cene energije glavni su faktor slabe inflacije. One su bile za 12 odsto niže nego godinu dana ranije.
Evropska centralna banka (ECB) cilja na srednjoročno povećanje cena od gotovo dva odsto. Ovaj cilj je trenutno izvan dosega. Stručnjaci ne očekuju da će se nešto brzo promeniti. Jedan je argument da će korona kriza verovatno smanjiti razvoj plata i potražnju potrošača.
Zaradio kapital u inostranstvu pa ULOŽIO U RODNO SELO: Na otvaranje fabrike vode pozvan i predsednik (FOTO)
KORONA IH LANSIRALA U ORBITU: Milijarderi koji su najviše profitirali tokom pandemije
VI DOĐITE, MI PLAĆAMO! RAT ZA SRPSKE TURISTE: Na spisku čak i BESPLATNI SMEŠTAJI, a evo šta pojedini sve nude
UKRAJINSKA POLITIČARKA: Za EU smo samo sirovina - nemoguće je oživeti industriju, bez ruskog tržišta
IBARSKA MAGISTRALA ZABRANJENA ZA ŠLEPERE! Drobnjak: Imamo ideju da uvedemo naplatu putarine za teretna vozila
