Kroz Srbiju će se putovati brzim i modernim putevima: U izgradnji deset putnih pravaca, mreža auto-puteva se širi (MAPA)

U Srbiji se trenutno gradi i projektuje više od 1.200 kilometara auto-puteva od severa ka jugu države. Gradi se potpuno nova putna infrastruktura i na tome svi u regionu mogu da nam pozavide, a najveće benefite ovih projekata osetiće upravo građani Srbije. 

Razvijenost zemalja meri se između ostalog i mrežom auto-puteva, sa svakim izgrađenim kilometrom raste kvalitet života, razvija se privreda i turizam. 

Moravski koridor

U toku je izgradnja auto-puta Pojate-Preljina i biće dugačak 112 kilometara i trebalo bi da bude gotov u 2023. godini. Ta saobraćajnica povezaće sve veće gradove centralne Srbije gde živi više od pola miliona ljudi - Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Kruševac, Stalać i Ćićevac, kao i Koridor 10 i auto-put "Miloš Veliki" (Koridor 11). Ovaj auto-put poznat je kao Moravski koridor i prvi “digitalni auto-put” u Srbiji. Na trasi auto-puta planirana je izgradnja 117 većih putnih objekata, od toga 88 mostova i nadvožnjaka, kao i 29 podvožnjaka.

Maksimalna dozvoljena brzina na toj saobraćajnici biće 130 kilometara na čas, a vrednost projekta je 745 miliona evra. Auto-put Pojate-Preljina sastojaće se iz tri deonice: Pojate–Kruševac (27,83 kilometara će biti završeno u junu 2022. godine), Kruševac–Adrani (53,88 kilometara) i Adrani–Preljina (30,66 kilometara).

Brza saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica

Izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica je u toku i biće dugačka oko 80 kilometara. Predviđeno je da se sastoji od tri deonice: deonica auto-puta Ruma-Šabac u dužini od oko 22 km, most preko reke Save (sa pristupnim objektima) u dužini od 2,7 km i deonica Šabac-Loznica, koja će se graditi u profilu brze saobraćajnice u dužini od 55 km. Ukupna investicija je 467.500.000 evra.

Auto-put od Rume do Šapca biće završen do kraja septembra ili početka oktobra 2023. godine, a brza saobraćajnica od Šapca do Loznice do kraja oktobra 2024. godine. Novim koridorom od Beograda do Šapca će se stizati za najviše 40 minuta, a do Loznice za sat i 15 minuta.

Auto-put „Miloš Veliki“ - deonica Preljina-Požega

U toku je izgradnja dela auto-puta „Miloš Veliki“ na potezu Preljina-Požega u dužini od 30 kilometara, a vrednost investicije je 51 bilion dinara. Predviđena je izgradnja 30, deset i pet mostova van auto-puta. Predviđena je i gradnja tri tunela: Munjino Brdo, Laz i Trbušani. Kraj radova se očekuje pre proleća 2022. godine.

Auto-put od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona, jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg auto-puta Beograd - Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Brza saobraćajnica Iverak – Lajkovac

Brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac duga je 18.3 kilometara, a vrednost projekta je 18,6 milijardi dinara i biće završena do kraja 2022. godine. Put će imati po dve trake u svakom smeru i projektovan je za maksimalnu brzinu do 100 kilometara na sat. Deonica je građevinski prilično zahtevna, jer će imati 25 objekata, kao i jednu saobraćajnicu. Sastavni deo ovog projekta je i kompletna regulacija toka reke Kolubare i njenih pritoka, što bi trebalo da spreči poplave u ovom delu Srbije.

Brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac deo je državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac i predstavlja poprečnu vezu u putnoj mreži Srbije i povezivaće delove Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine sa autoputem „Miloš Veliki“ i Koridorom 10.

Auto-put „Miloš Veliki“ - deonica Novi Beograd-Surčin

Radovi na ovoj deonici su u toku i ona je deo auto-puta “Miloš Veliki”. Građevinski je veoma zahtevna jer prolazi kroz naseljeno mesto Beograda, ali omogućiće vozačima iz Vojvođanske ulice i Jurija Gagarina na Novom Beogradu da se direktno priključe na „Miloš Veliki”, umesto ulaska na auto-put Beograd-Zagreb. Dužina ove deonice je 7,9 km, a planirana investicija je 6,8 milijardi dinara.

Gradski magistralni put Novi Beograd - Surčin projektovan je za brzinu od 80 kilometara na čas, imaće po tri trake u svakom smeru, razdelni pojas od pet metara, pešačke staze širine dva metra i biciklističke staze. Na trasi će biti tri mosta, jedan kanalski i jedan nadvožnjak.

Fruškogorski koridor

Vrednost projekta izgradnje brze saobraćajnice “Fruškogorski koridor” je 606 miliona evra. U okviru ovog brzog puta biće izgrađen most na Dunavu kod Kovilja u dužini od 1,8 kilometara, kao i tunel „Iriški venac” u dužini od čak 3,5 kilometara.

Ovaj put, sa velelepnim mostom i tunelom, biće fantastičan put od skoro 48 kilometara i biće završen do marta 2024. godine. Saobraćajnica će imati četiri trake od po 3,5 metra, bez zaustavnih traka, i spajaće auto-puteve ka Šidu i Subotici.

Auto-put Beograd-Sarajevo

Auto-put Beograd-Sarajevo projekat je vrednosti 250 miliona evra i Infrastrukturno će povezati glavne gradove Republike Srbije i Bosne i Hercegovine i stvoriti vezu sa panevropskim koridorima. Završetak radova predviđen je do kraja 2022. godine.

Auto-put Beograd-Sarajevo gradiće se kao prsten, u dva pravca: Kuzmin - Sremska Rača (granica sa BiH) - Bijeljina i Požega - Kotroman (granica sa BiH). Deonica Sremska Rača - Kuzmin duga je oko 18 kilometara, a trasa Požega - Užice - Kotroman oko 60 kilometara. 

Brza saobraćajnica Požarevac-Veliko Gradište-Golubac

Izgradnja brze saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac vredna je 337 miliona evra, a kraj radova predviđen je za novembar 2024. godine. Vozila će ovim putnim pravcem moći da voze 100 kilometara na čas, a dužina trase je 68 kilometara.

Na trasi planom je predviđena izgradnja 30 mostova preko reka i kanala, kao i 26 petlji, raskrsnica i kružnih raskrsnica i 21 denivelisano ukrštanje. Vožnja će biti komotna, jer je  predviđena širina četiri kolovozne trake po tri i po metra.

Obilaznica oko Gornjeg Milanovca

U toku su radovi na izgradnji obilaznice koja je deo pristupne saobraćajnice od petlje Takovo na auto-putu "Miloš Veliki" do Gornjeg Milanovca. Deonica je duga 30 kilometara, od čega je 9,4 kilometra samo obilaznica oko Gornjeg Milanovca. Rok za završetak je 2023. godina i vrednost radova je 30 miliona evra, a obilaznica će rasteretiti Gornji Milanovac od teretnog saobraćaja, ali i otvoriti razvojnu perspektivu, jer je uz obilaznicu 30 hektara zemljišta namenjenog za novu industrijsku zonu. Saobraćajnica će imati dve vozne trake, za svaki smer po jednu, ukupne širine kolovoza 6,5 metara, a zbog vrlo teškog terena, na dužini od 740 metara, gde je nagib oko devet odsto, biće izgrađena traka za spora vozila, širine tri metra.

 Buduća obilaznica je duga 9,4 kilometra i podeljena na dve poddeonice. Prva od Tenka do Klatičeva, dužine 4,7 kilometara, podrazumeva gradnju potpuno nove saobraćajnice sa svim vrstama zemljanih radova, usecima, zasecima i nasipima.Druga poddeonica, dužine 4,7 kilometara, od Klatičeva do Takova, podrazumeva rekonstrukciju postojećeg državnog puta na kome će biti izgrađena četiri mosta i jedan nadvožnjak.

Auto-put Niš-Merdare

Počeli su radovi na izgradnji auto-puta E80 Niš – Merdare, na prvom sektoru od Niša do Pločnika, u dužini od 39,5 kilometara. Prva deonica koja se radi je dužine od 5,5 km i počinje na postojećoj petlji “Merošina” na koridoru auto-puta E75 i završava se posle planirane petlje „Merošina- istok“. Deonica je projektovana za brzinu od 130 kilometara na čas. Na deonici postoji šest mostova i nadvožnjaka i planirana je izgradnja jednog odmorišta. Vrednost izgradnje prvog sektora auto-puta je oko 225 miliona evra, a rok za završetak je 2026. godina.

Na čitavom delu auto-puta dugog skoro 77 kilometara do administrativnog prelaza Merdare planirano je 85 mostova, 18 kilometara tunela. To je deo budućeg auto-puta Niš-Priština-Drač dužine 383 kolimetara koji će povezati Srbiju sa najvećom lukom u Albaniji i predstavljaće vezu Koridora 10 sa Rutom 6 (Skoplje-Priština) i Rutom 2b (Sarajevo-Podgorica-Valona).

U periodu od 2015. do 2020. godine sanirano je oko 1.975,57 kilometara državnih i 1.841,93 kilometara lokalnih puteva. Ukupna vrednost navedenih radova je 123.170.175.274,84 milijarde dinara.

ZAVRŠENI VAŽNI INFRASTRUKTURNI PROJEKTI 

Koridor 10 završen posle 50 godina

Ukupna dužina celog Koridora 10 u Srbiji iznosi oko 813 kilometara, a svečano je 2019. godine obeležen završetak radova na ovom putnom pravcu. Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru i istočni krak ka bugarskoj granici, pored dobrog tranzitnog saobraćaja, prilika je i za investitore koji će doći zbog nižih troškova prevoza. Južni krak počinje od Grabovnice i ide do granice sa Severnom Makedonijom, ukupne dužine 95,7 kilometara.

Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Pored toga, povezuje gradove i opštine: Niš, Leskovac, Vladičin Han, Vranje, Bujanovac i Preševo. Istočni krak počinje od Niša do granice sa Republikom Bugarskom, u ukupnoj dužini od 87 km. Istočni krak Koridora 10 povezuje Srbiju sa Bugarskom, ali je važan i kao tranzitni koridor kojim se odvija saobraćaj između Centralne Evrope i Turske ka Bliskom istoku. Povezuje gradove i opštine Niš, Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad.

Završetkom Ipsilon kraka Koridora 10 na graničnom prelazu Kelebija posle 30 godina doprinosi se privrednom potencijalu Subotice, koja je jedno od omiljenih mesta stranih investitora. Osim toga, omogućava putnicima koji ulaze u Srbiju na ovom graničnom prelazu da napuste auto-put. Ipsilon krak je obilaznica oko Subotice koja povezuje granični prelaz Kelebija sa auto-putem Horgoš – Novi Sad. Ukupna dužina je 24 kilometra. Ukupno je za 26 godina, od 1990. do 2016. rađeno, ali ne i završeno, 11 kilometara puta na Ipsilon kraku. U završetak izgradnje Ipsilon kraka uloženo je oko 2,8 milijardi dinara.

Auto-put „Miloš Veliki“

Auto-put „Miloš Veliki“ povezuje Beograd sa Čačkom u dužini od 120 kilometara. Trasa auto-puta E-763 je krak transevropskog auto-puta koji povezuje njegove glavne pravce od Gdanjska do Atine i Istanbula sa Jadranskim morem i lukom Bar. Povezuje sledeće gradove i opštine: Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Preljinu. Surčinskom saobraćajnicom povezan je sa Koridorom 10 i Beogradom.

Ovaj auto-put otvoren je 2019. godine. Završetkom i tog dela autoputa "Miloš Veliki" od Beograda do Čačka se stiže za oko sat vremena. Auto-put ima ukupno 12 mostovskih konstrukcija, raspona od 11 do 1.581 metra, kao i dve velike petlje Surčin i Obrenovac.

Obilaznica Batajnica-Orlovača

Beogadska obilaznica je jedan od najznačajnijih projekata, čija je gradnja počela pre više od 30 godina. Novoizgrađenom obilaznicom od Batajnice do Orlovače stiže se za 20 minuta, a završetkom ovog projekta uspostavljena je saobraćajnica Orlovača sa prilaznom saobraćajnom rampom i petljom Petlovo brdo sa dve odvojene trake od metroa do petlje, uključujući i most preko starog kružnog toka od Rakovice do Železnika. Urađeni su i tuneli Lipak i Železnik i tri mosta. Cela deonica mosta na Savskom kodu Ostružnice do Bubanj Potoka duga je 20,4 kilometra sa pristupnim saobraćajnicama, a vrednost projekta je bila 227 miliona evra.

Ranije je izgrađena obilaznica od Batajnice do Dobanovaca i Ostružnice, sa novim mostom na Savi koji je izgrađen pored starog ostružničkog mosta. Planirana je i izgradnja nastavka obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, kada bi cela obilaznica bila duga oko 69 kilometara. Tako bi se kompletirao ceo saobraćajni prsten oko Beograda, čime bi se potpuno izmestio teretni saobraćaj iz grada.

Batajnička petlja

Završena je Batajnička petlja na auto-putu E-75, ukupne dužine 3,5 kilometara vrednosti 9 miliona evra. Poslednja faza radova na petlji Batajnica počela je u martu prošle godine, a u okviru izvedenih radova kompletirani su preostali delovi petlje, uključujući direktnu vezu Batajnice sa Obilaznicom. Izgradnja ove petlje trajala je čitavih 10 godina, a u primarnoj funkciji bez svih pristupnih rampi otvorena je 2015. godine. U poslednjoj fazi izgrađen je jedan od najvažnijih priključaka, pošto do sada Batajničkoj petlji i auto-putu nije bilo moguće pristupiti direktno iz Batajnice.

Petlja je pravac tranzitnog saobraćaja izmestila sa Novog novosadskog direktno na Obilaznicu. Time je učinjeno značajno rasterećenje na severnom prilazu Beogradu, a stvoreni su i preduslovi za razvoj lokalne infrastrukture koja će podržavati novu poslovno-logističku zonu. Saobraćajnica je završena pre roka i za manje novca.