Кроз Србију ће се путовати брзим и модерним путевима: У изградњи десет путних праваца, мрежа ауто-путева се шири (МАПА)

У Србији се тренутно гради и пројектује више од 1.200 километара ауто-путева од севера ка југу државе. Гради се потпуно нова путна инфраструктура и на томе сви у региону могу да нам позавиде, а највеће бенефите ових пројеката осетиће управо грађани Србије. 

Развијеност земаља мери се између осталог и мрежом ауто-путева, са сваким изграђеним километром расте квалитет живота, развија се привреда и туризам. 

Моравски коридор

У току је изградња ауто-пута Појате-Прељина и биће дугачак 112 километара и требало би да буде готов у 2023. години. Та саобраћајница повезаће све веће градове централне Србије где живи више од пола милиона људи - Чачак, Краљево, Врњачку Бању, Трстеник, Крушевац, Сталаћ и Ћићевац, као и Коридор 10 и ауто-пут "Милош Велики" (Коридор 11). Овај ауто-пут познат је као Моравски коридор и први “дигитални ауто-пут” у Србији. На траси ауто-пута планирана је изградња 117 већих путних објеката, од тога 88 мостова и надвожњака, као и 29 подвожњака.

Максимална дозвољена брзина на тој саобраћајници биће 130 километара на час, а вредност пројекта је 745 милиона евра. Ауто-пут Појате-Прељина састојаће се из три деонице: Појате–Крушевац (27,83 километара ће бити завршено у јуну 2022. године), Крушевац–Адрани (53,88 километара) и Адрани–Прељина (30,66 километара).

Брза саобраћајница Рума-Шабац-Лозница

Изградња ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница је у току и биће дугачка око 80 километара. Предвиђено је да се састоји од три деонице: деоница ауто-пута Рума-Шабац у дужини од око 22 км, мост преко реке Саве (са приступним објектима) у дужини од 2,7 км и деоница Шабац-Лозница, која ће се градити у профилу брзе саобраћајнице у дужини од 55 км. Укупна инвестиција је 467.500.000 евра.

Ауто-пут од Руме до Шапца биће завршен до краја септембра или почетка октобра 2023. године, а брза саобраћајница од Шапца до Лознице до краја октобра 2024. године. Новим коридором од Београда до Шапца ће се стизати за највише 40 минута, а до Лознице за сат и 15 минута.

Ауто-пут „Милош Велики“ - деоница Прељина-Пожега

У току је изградња дела ауто-пута „Милош Велики“ на потезу Прељина-Пожега у дужини од 30 километара, а вредност инвестиције је 51 билион динара. Предвиђена је изградња 30, десет и пет мостова ван ауто-пута. Предвиђена је и градња три тунела: Муњино Брдо, Лаз и Трбушани. Крај радова се очекује пре пролећа 2022. године.

Ауто-пут од Прељине до Пожеге има велики значај за повезивање Србије и региона, јер представља наставак Коридора 11 ка граници са Црном Гором, али је и део будућег ауто-пута Београд - Сарајево, пошто од Пожеге преостаје да се изгради још око 60 километара до границе са БиХ.

Брза саобраћајница Иверак – Лајковац

Брза саобраћајница Иверак-Лајковац дуга је 18.3 километара, а вредност пројекта је 18,6 милијарди динара и биће завршена до краја 2022. године. Пут ће имати по две траке у сваком смеру и пројектован је за максималну брзину до 100 километара на сат. Деоница је грађевински прилично захтевна, јер ће имати 25 објеката, као и једну саобраћајницу. Саставни део овог пројекта је и комплетна регулација тока реке Колубаре и њених притока, што би требало да спречи поплаве у овом делу Србије.

Брза саобраћајница Иверак-Лајковац део је државног пута Лозница – Ваљево – Лазаревац и представља попречну везу у путној мрежи Србије и повезиваће делове Републике Српске, односно Босне и Херцеговине са аутопутем „Милош Велики“ и Коридором 10.

Ауто-пут „Милош Велики“ - деоница Нови Београд-Сурчин

Радови на овој деоници су у току и она је део ауто-пута “Милош Велики”. Грађевински је веома захтевна јер пролази кроз насељено место Београда, али омогућиће возачима из Војвођанске улице и Јурија Гагарина на Новом Београду да се директно прикључе на „Милош Велики”, уместо уласка на ауто-пут Београд-Загреб. Дужина ове деонице је 7,9 км, а планирана инвестиција је 6,8 милијарди динара.

Градски магистрални пут Нови Београд - Сурчин пројектован је за брзину од 80 километара на час, имаће по три траке у сваком смеру, разделни појас од пет метара, пешачке стазе ширине два метра и бициклистичке стазе. На траси ће бити три моста, један каналски и један надвожњак.

Фрушкогорски коридор

Вредност пројекта изградње брзе саобраћајнице “Фрушкогорски коридор” је 606 милиона евра. У оквиру овог брзог пута биће изграђен мост на Дунаву код Ковиља у дужини од 1,8 километара, као и тунел „Иришки венац” у дужини од чак 3,5 километара.

Овај пут, са велелепним мостом и тунелом, биће фантастичан пут од скоро 48 километара и биће завршен до марта 2024. године. Саобраћајница ће имати четири траке од по 3,5 метра, без зауставних трака, и спајаће ауто-путеве ка Шиду и Суботици.

Ауто-пут Београд-Сарајево

Ауто-пут Београд-Сарајево пројекат је вредности 250 милиона евра и Инфраструктурно ће повезати главне градове Републике Србије и Босне и Херцеговине и створити везу са паневропским коридорима. Завршетак радова предвиђен је до краја 2022. године.

Ауто-пут Београд-Сарајево градиће се као прстен, у два правца: Кузмин - Сремска Рача (граница са БиХ) - Бијељина и Пожега - Котроман (граница са БиХ). Деоница Сремска Рача - Кузмин дуга је око 18 километара, а траса Пожега - Ужице - Котроман око 60 километара. 

Брза саобраћајница Пожаревац-Велико Градиште-Голубац

Изградња брзе саобраћајнице Пожаревац-Велико Градиште-Голубац вредна је 337 милиона евра, а крај радова предвиђен је за новембар 2024. године. Возила ће овим путним правцем моћи да возе 100 километара на час, а дужина трасе је 68 километара.

На траси планом је предвиђена изградња 30 мостова преко река и канала, као и 26 петљи, раскрсница и кружних раскрсница и 21 денивелисано укрштање. Вожња ће бити комотна, јер је  предвиђена ширина четири коловозне траке по три и по метра.

Обилазница око Горњег Милановца

У току су радови на изградњи обилазнице која је део приступне саобраћајнице од петље Таково на ауто-путу "Милош Велики" до Горњег Милановца. Деоница је дуга 30 километара, од чега је 9,4 километра само обилазница око Горњег Милановца. Рок за завршетак је 2023. година и вредност радова је 30 милиона евра, а обилазница ће растеретити Горњи Милановац од теретног саобраћаја, али и отворити развојну перспективу, јер је уз обилазницу 30 хектара земљишта намењеног за нову индустријску зону. Саобраћајница ће имати две возне траке, за сваки смер по једну, укупне ширине коловоза 6,5 метара, а због врло тешког терена, на дужини од 740 метара, где је нагиб око девет одсто, биће изграђена трака за спора возила, ширине три метра.

 Будућа обилазница је дуга 9,4 километра и подељена на две poddeonice. Prva од Тенка до Клатичева, дужине 4,7 километара, подразумева градњу потпуно нове саобраћајнице са свим врстама земљаних радова, усецима, засецима и насипима.Друга poddeonica, дужине 4,7 километара, од Клатичева до Такова, подразумева реконструкцију постојећег државног пута на коме ће бити изграђена четири моста и један надвожњак.

Ауто-пут Ниш-Мердаре

Почели су радови на изградњи ауто-пута Е80 Ниш – Мердаре, на првом сектору од Ниша до Плочника, у дужини од 39,5 километара. Прва деоница која се ради је дужине од 5,5 км и почиње на постојећој петљи “Мерошина” на коридору ауто-пута Е75 и завршава се после планиране петље „Мерошина- исток“. Деоница је пројектована за брзину од 130 километара на час. На деоници постоји шест мостова и надвожњака и планирана је изградња једног одморишта. Вредност изградње првог сектора ауто-пута је око 225 милиона евра, а рок за завршетак је 2026. година.

На читавом делу ауто-пута дугог скоро 77 километара до административног прелаза Мердаре планирано је 85 мостова, 18 километара тунела. То је део будућег ауто-пута Ниш-Приштина-Драч дужине 383 колиметара који ће повезати Србију са највећом луком у Албанији и представљаће везу Коридора 10 са Рутом 6 (Скопље-Приштина) и Рутом 2б (Сарајево-Подгорица-Валона).

У периоду од 2015. до 2020. године санирано је око 1.975,57 километара државних и 1.841,93 километара локалних путева. Укупна вредност наведених радова је 123.170.175.274,84 милијарде динара.

ЗАВРШЕНИ ВАЖНИ ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ 

Коридор 10 завршен после 50 година

Укупна дужина целог Коридора 10 у Србији износи око 813 километара, а свечано је 2019. године обележен завршетак радова на овом путном правцу. Јужни крак Коридора 10 кроз Грделичку клисуру и источни крак ка бугарској граници, поред доброг транзитног саобраћаја, прилика је и за инвеститоре који ће доћи због нижих трошкова превоза. Јужни крак почиње од Грабовнице и иде до границе са Северном Македонијом, укупне дужине 95,7 километара.

Коридор 10 је један од најважнијих паневропских саобраћајних коридора који пролази кроз Србију и повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку. Поред тога, повезује градове и општине: Ниш, Лесковац, Владичин Хан, Врање, Бујановац и Прешево. Источни крак почиње од Ниша до границе са Републиком Бугарском, у укупној дужини од 87 км. Источни крак Коридора 10 повезује Србију са Бугарском, али је важан и као транзитни коридор којим се одвија саобраћај између Централне Европе и Турске ка Блиском истоку. Повезује градове и општине Ниш, Бела Паланка, Пирот и Димитровград.

Завршетком Ипсилон крака Коридора 10 на граничном прелазу Келебија после 30 година доприноси се привредном потенцијалу Суботице, која је једно од омиљених места страних инвеститора. Осим тога, омогућава путницима који улазе у Србију на овом граничном прелазу да напусте ауто-пут. Ипсилон крак је обилазница око Суботице која повезује гранични прелаз Келебија са ауто-путем Хоргош – Нови Сад. Укупна дужина је 24 километра. Укупно је за 26 година, од 1990. до 2016. рађено, али не и завршено, 11 километара пута на Ипсилон краку. У завршетак изградње Ипсилон крака уложено је око 2,8 милијарди динара.

Ауто-пут „Милош Велики“

Ауто-пут „Милош Велики“ повезује Београд са Чачком у дужини од 120 километара. Траса ауто-пута Е-763 је крак трансевропског ауто-пута који повезује његове главне правце од Гдањска до Атине и Истанбула са Јадранским морем и луком Бар. Повезује следеће градове и општине: Обреновац, Уб, Лајковац, Љиг, Рудник, Таково, Горњи Милановац и Прељину. Сурчинском саобраћајницом повезан је са Коридором 10 и Београдом.

Овај ауто-пут отворен је 2019. године. Завршетком и тог дела аутопута "Милош Велики" од Београда до Чачка се стиже за око сат времена. Ауто-пут има укупно 12 мостовских конструкција, распона од 11 до 1.581 метра, као и две велике петље Сурчин и Обреновац.

Обилазница Батајница-Орловача

Беогадска обилазница је један од најзначајнијих пројеката, чија је градња почела пре више од 30 година. Новоизграђеном обилазницом од Батајнице до Орловаче стиже се за 20 минута, а завршетком овог пројекта успостављена је саобраћајница Орловача са прилазном саобраћајном рампом и петљом Петлово брдо са две одвојене траке од метроа до петље, укључујући и мост преко старог кружног тока од Раковице до Железника. Урађени су и тунели Липак и Железник и три моста. Цела деоница моста на Савском коду Остружнице до Бубањ Потока дуга је 20,4 километра са приступним саобраћајницама, а вредност пројекта је била 227 милиона евра.

Раније је изграђена обилазница од Батајнице до Добановаца и Остружнице, са новим мостом на Сави који је изграђен поред старог остружничког моста. Планирана је и изградња наставка обилазнице од Бубањ Потока до Панчева, када би цела обилазница била дуга око 69 километара. Тако би се комплетирао цео саобраћајни прстен око Београда, чиме би се потпуно изместио теретни саобраћај из града.

Батајничка петља

Завршена је Батајничка петља на ауто-путу Е-75, укупне дужине 3,5 километара вредности 9 милиона евра. Последња фаза радова на петљи Батајница почела је у марту прошле године, а у оквиру изведених радова комплетирани су преостали делови петље, укључујући директну везу Батајнице са Обилазницом. Изградња ове петље трајала је читавих 10 година, а у примарној функцији без свих приступних рампи отворена је 2015. године. У последњој фази изграђен је један од најважнијих прикључака, пошто до сада Батајничкој петљи и ауто-путу није било могуће приступити директно из Батајнице.

Петља је правац транзитног саобраћаја изместила са Новог новосадског директно на Обилазницу. Тиме је учињено значајно растерећење на северном прилазу Београду, а створени су и предуслови за развој локалне инфраструктуре која ће подржавати нову пословно-логистичку зону. Саобраћајница је завршена пре рока и за мање новца.