Lepe vesti za srpsku poljoprivredu: Srpska pšenica uskoro u Egiptu i Kini
Želja naših poljoprivrednika je da Srbija postane značajan i nezaobilazan izvoznik pšenice na međunarodnom tržištu
Srpska pšenica mogla bi do kraja godine da nađe svoj put ka Egiptu i Kini, a u toku su pregovori za izvoz žita i u Indoneziju. To kaže za Tanjug predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
Pročitajte i:
Najveći kupci pšenice u svetu, Indonezija, Kina i Egipat, nisu do sada dozvoljavali uvoz našeg žita zbog neusklađenih fitosanitarnih procedura sa našom zemljom.
Ministarstvo poljoprivrede je, kaže Saković, pre tri godine krenulo u pregovore za izvoz pšenice u te države, a kako kaže, razgovori su u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori započeti sa Indonezijom.
- U stalnim kontaktima smo sa Ministarstvom poljoprivrede, imamo obećanja da sve ide ubrzanim tokom, i da će ministarstvo učiniti sve da tokom ove godine dobijemo saglasnosti za izvoz na ta velika međunarodna tržišta - kaže Saković.
Želja srpskih poljoprivrednika je da Srbija postane značajan i nezaobilazan izvoznik pšenice na međunarodnom tržištu, kao što je to uspela sa kukuruzom, kaže Saković.
- Međutim, nema svrhe proizvoditi, ako nemamo kome da prodamo - napominje Saković i podseća da se u Srbiji svake godine proizvede oko milion tona žita.
Trenutno, objašnjava, Srbija nema pristup tržištima Egipta, Kine i Indonezije, ali ne zato što je naša pšenica lošijeg kvaliteta od nekih drugih proizvođača već, kaže, zato što su zemlje Dalekog istoka učinile mnogo na zaštiti svojih potrošača i "zakomplikovali" proceduru ulaska pšenice na njihovo tržište.
Kaže da je optimističan i da veruje da će pregovori oko usaglašavanja procedura za izvoz uroditi plodom te da će srpski proizvođači do kraja godine dobiti saglasnost i moći da se pojave u Kini i Egiptu, a nakon toga i u Indoneziji.
Smatra da je, obzirom da je reč o izvozu, potrebno sniziti brojne naknade koje plaćaju proizvođaci i izvoznici u našoj zemlji kako bi srpsko žito bilo konkurentnije na svetskom tržištu. Kako bi se unapredila trgovina i izvoz pšenice, smatra, neophodno je sniziti i naknade za prevoz žita rečnim putem, odnosno, upotrebu obale, te predlaže da cena koju rečni prevoznici plaćaju državi treba da bude jedan dinar po toni žitarica, umesto sadašnjih osam dinara.
