MIRAN ŽIVOT U EU NE POSTOJI: Minimalne plate ne obezbeđuju pristojnu egzistenciju
U obzir treba uzeti kupovnu moć, poreze, socijalne benefite
Evropska komisija je predložila je direktivu čiji je cilj povećati minimalne plate i učiniti ih primerenim troškovima života
KORONA UDARILA I NA KOZMETIČKU INDUSTRIJU: Drastično opala prodaja šminke u svetu
Ministarstvo finansija demantovalo: Od iduće godine se neće plaćati porez na pomoćne prostorije
VELIKI KRAH SVETSKOG TURIZMA: 700 miliona manje putovanja nego prethodne godine
U većini članica EU-a, kako se navodi, minimalne plate nisu dovoljne za pristojan život.
- Danas predlažemo okvir za minimalne plate uz puno poštovanje nacionalnih tradicija i slobode socijalnih partnera. Poboljšanje radnih i životnih uslova neće zaštiti samo radnike, nego i poslodavce koji isplaćuju pristojne plate, te će stvoriti temelje za pravedan, uključiv i održiv oporavak - izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen.
U većini zemalja članica minimalne plate nisu adekvatne
Minimalne plate postoje u svim zemljama članicama. U 21 članici, među njima i Hrvatskoj, one se propisuju zakonom, a u šest zemalja (Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj, Italiji i Švedskoj) minimalne plate se dogovaraju u kolektivnim pregovorima.
U većini zemalja članica minimalne plate nisu adekvatne i Komisija ovim predlogom želi da osigura veću adekvatnost tih plata.
Cilj direktive nije usklađivanje nivoa minimalnih plata unutar EU-a niti uspostavljanje jednoobraznog mehanizma za određivanje minimalnih plata u državama članicama, jer Unija u tim pitanjima nema nadležnost.
Cilj je uspostaviti minimalne uslove za određivanje adekvatne minimalne plate s jasnim i stabilnim kriterijumima, koji će biti redovno dopunjavani, te osigurati uključenost socijalnih partnera.
U obzir treba uzeti kupovnu moć, poreze, socijalne benefite...
Komisija se umesto preporuka, koje su neobvezujuće, odlučila za direktivu, zakonodavni akt EU-a koji definiše cilj koji se želi postići, a zemlje članice su autonomne u izboru načina na koji će taj cilj ispunjavati.
Jednom kada se konačni tekst direktive iz pregovora između Veća i Parlamenta, države članice imaće dve godine da je prenesu u svoja zakonodavstva.
Zemlje koje minimalne plate dogovaraju kroz kolektivne pregovore, u pravilu imaju manje radnika s minimalnim platama i koje su uglavnom veće nego u zemljama u kojima se to zakonski propisuje. Komisija stoga preporučuje kolektivno pregovaranje.
Zemlje koje minimalne plate propisuju zakonom treba da uspostave jasne, transparentne i stabilne kriterijume za određivanje adekvatnosti minimalnih plata.
Ti kriterijumi treba da uključe barem kupovnu moć minimalnih plata i da uzmu u obzir poreze i socijalne benefite, opšti rast bruto plata, razvoj produktivnosti.
