MMF IMA NAJBOLJA PREDVIĐANJA ZA SRBIJU! Pokazana izuzetna otpornost ka korona krizi, porede nas sa zemljom FANTASTIČNE EKONOMIJE
Moramo priznati da su jačanje potrošnje građana, izvoz i investicije i u fokusu Srbije.
Dok MMF za veliki broj zemalja u Evropi projektuje i dvocifreni privredni pad u ovoj godini, najbolji ishod predviđa Srbiji i Litvaniji. To je istakla i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nakon konferencije koju je organizovala generalna direktorka MMF, Kristalina Georgijeva.
NEMATE NI DANA RADNOG STAŽA? Evo pod kojim uslovom ipak imate pravo na penziju
SVAKOG MESECA NA RAČUN LEŽE 1.200 EVRA, A DA VAS NIKO NI NE PITA: Budućnost građana će biti obezbeđena?
U HRVATSKOJ POTONULE PLATE! Najveći GUBITNICI korona krize - komšije ne mogu da se oporave od ekonomskog udara
A šta je to što u je u ovom slučaju "spojilo" Srbiju sa Litvanijom i po čemu su njihove ekonomije toliko slične da gotovo identično i prolaze kroz trenutnu krizu. U najkraćem zaključak je da je fokus obe zemlje na investicijama (da obe imaju dugoročni investicioni plan), ali i stav da jačanje potrošnje građana može ekonomiji zemlje može doneti samo dobro.
Litvanija je bivša pripadnica Sovjetskog Saveza. Na početku krize, litvanska ekonomija bila je u zdravom stanju, kako su primetili bankarski analitičari. Litvanija je pokazala izuzetnu otpornost na usporavanje globalne ekonomije već u 2019. godini: BDP Litvanije porastao je za 3,9 procenta, u poređenju sa rastom od samo 1,5 procenta u Evropskoj uniji. Pored toga, Litvanija je bila jedna od tri zemlje EU sa bržim rastom BDP u 2019. godini nego u 2018.
Sve dok nije zavladala pandemija, a treću godinu zaredom, ekonomija ove baltičke države rasla je brže nego što se očekivalo - rast BDP u proseku je iznosio 3,9 procenata.
I isto tako je bilo i sa Srbijom. Pre korona krize, ekonomija Srbije bila je na stabilnim nogama, investicije su bile na rekordnim nivoima, javni dug zemlje bio je na nivou od oko 50 odsto BDP, plate u javnom sektoru rasle su i do 15 odsto godišnje...
Analitičari bankarskog sektora ocenili su da je do rasta i otpornosti Litvanije došlo zbog stalnih sistemskih promena u strukturi litvanske ekonomije.
Jedan izveštaj banke nazvao je ovaj faktor "germanizacijom" litvanske ekonomije, što znači pozitivnim vladinim budžetom i spoljnim bilansima, održivim i uravnoteženim rastom, koji je vođen potrošnjom domaćinstava, izvozom i investicijama na sličan način kao što to čini Nemačka.
