ММФ ИМА НАЈБОЉА ПРЕДВИЂАЊА ЗА СРБИЈУ! Показана изузетна отпорност ка корона кризи, пореде нас са земљом ФАНТАСТИЧНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Морамо признати да су јачање потрошње грађана, извоз и инвестиције и у фокусу Србије.
Док ММФ за велики број земаља у Европи пројектује и двоцифрени привредни пад у овој години, најбољи исход предвиђа Србији и Литванији. То је истакла и гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић након конференције коју је организовала генерална директорка ММФ, Кристалина Георгијева.
НЕМАТЕ НИ ДАНА РАДНОГ СТАЖА? Ево под којим условом ипак имате право на пензију
СВАКОГ МЕСЕЦА НА РАЧУН ЛЕЖЕ 1.200 ЕВРА, А ДА ВАС НИКО НИ НЕ ПИТА: Будућност грађана ће бити обезбеђена?
У ХРВАТСКОЈ ПОТОНУЛЕ ПЛАТЕ! Највећи ГУБИТНИЦИ корона кризе - комшије не могу да се опораве од економског удара
А шта је то што у је у овом случају "спојило" Србију са Литванијом и по чему су њихове економије толико сличне да готово идентично и пролазе кроз тренутну кризу. У најкраћем закључак је да је фокус обе земље на инвестицијама (да обе имају дугорочни инвестициони план), али и став да јачање потрошње грађана може економији земље може донети само добро.
Литванија је бивша припадница Совјетског Савеза. На почетку кризе, литванска економија била је у здравом стању, како су приметили банкарски аналитичари. Литванија је показала изузетну отпорност на успоравање глобалне економије већ у 2019. години: БДП Литваније порастао је за 3,9 процента, у поређењу са растом од само 1,5 процента у Европској унији. Поред тога, Литванија је била једна од три земље ЕУ са бржим растом БДП у 2019. години него у 2018.
Све док није завладала пандемија, а трећу годину заредом, економија ове балтичке државе расла је брже него што се очекивало - раст БДП у просеку је износио 3,9 процената.
И исто тако је било и са Србијом. Пре корона кризе, економија Србије била је на стабилним ногама, инвестиције су биле на рекордним нивоима, јавни дуг земље био је на нивоу од око 50 одсто БДП, плате у јавном сектору расле су и до 15 одсто годишње...
Аналитичари банкарског сектора оценили су да је до раста и отпорности Литваније дошло због сталних системских промена у структури литванске економије.
Један извештај банке назвао је овај фактор "германизацијом" литванске економије, што значи позитивним владиним буџетом и спољним билансима, одрживим и уравнотеженим растом, који је вођен потрошњом домаћинстава, извозом и инвестицијама на сличан начин као што то чини Немачка.
