Može li mu se stati na kraj: Miroljub Aleksić slobodno mešetari iza scene
Mali akcionari strahuju za svoju imovinu a kontroverzni srpski biznismen i dalje bez problema sprovodi svoja mešetarenja zbog kojih je bio pod istragama nadležnih
Mali akcionari vranjskog "Alfa plama", godinama uzalud upozoravaju Komisiju za hartije od vrednosti da Miroljub Aleksić, većinski vlasnik firme preko kompanije "Amasis“ i povezanih lica, zloupotrebljava upravljačka prava u toj kompaniji. Ali nezakonito trgovanje akcijama firme, obaranje cene i pokušaj istiskivanja malih akcionara za male pare do danas nije dobilo pravni epilog, iako je bilo istraga.
Imperija izrasla na mutnim poslovima: Kako je Miroljub Aleksić preoteo Alfa plam
OVO SE NIKADA DO SAD NIJE DESILO! Po prvi put evro vredi manje od dolara
Mešetarenje u "Alfa plamu“ nije jedini posao zbog koga je ovaj biznismen, aktuelni potpredsednik Privredne komore Srbije, prozivan u javnosti. Aleksić u pogledu "transparentnosti“ svojih kupovina i preporodaja firmi i građevinskih poduhvata ima podugačak spisak problematičnih poslova.
Od jugoslovenskih poslova do Kipra i nazad
Ovaj rođeni Vranjanac, diplomirani inženjer po obrazovanju, mešetarsko znanje je stekao još devedesetih godina prošlog veka. Nakon posla u beogradskom PKB-u i PKB Banci, Aleksić u vreme premijera Ante Markovića osniva svoju matičnu firmu "Alko“ (Alco – Aleksić Company) koja je danas prerasla u hobotnicu zvanu "Alko Grupa“.
Prvi poslovi preduzeća bili su vezani za otkup ruskih potraživanja, klirinških dolara i eskont menica na teritoriji bivše Jugoslavije, rad sa komercijalnim i blagajničkim zapisima, i zajmom Republike Srbije.
Prema rećima samog Aleksića, otkupljivao je menice od pojedinih makedonskih firmi po jednoj eskontnoj stopi, a onda te iste menice prodavao i indosirao (prodavao) Slovencima po drugoj stopi. Tako je otkupljivao i eskontovao klirinška potraživanja, recimo, "Petrohemije“ i vranjskog "Zavarivača“, i zatim čekao naplatu od strane NBS posle kliringa.
Iz tih povlašćenih poslova Aleksić uspeva da stekne toliko novca da 1995. godine osniva „Alko banku“, a 1998. na javnoj licitaciji kupuje čuveno subotičko preduzeće „Pionir“ u stečaju.
Ta kupovina biće osporavana, bezuspešno, 2000. godine kada su posle promena 5. oktobra, podnete prijave tužilaštvu protiv Miroljuba Aleksića, kao i tadašnjeg direktora njegove "Alko banke" zbog navodnih nezakonitosti počinjenih u postupku privatizacije "Pionira", a zatraženo je i preispitivanje samog postupka privatizacije te fabrike.
Pipci "Amasisa" svuda po Srbiji
Privredna imperija se pod mutnim okolnostima širi na „Amasis“’ iz Beograda, koja je i danas firma koja je „suvlasnik“ svuda gde Aleksić ima biznis, zatim „Hisar“ iz Prokuplja, „Tipoplastiku“ iz Gornjeg Milanovca, „Intersilver“ iz Zemuna kao i „Alfa plam“, „Koštanu“ i „FOS“ iz Vranja.
Potom prelazi na hotele, jer iz bankarskog biznisa izlazi prodajom „Alko banke“ belgijskoj KBC banci. Hotelski biznis danas je razvio na „Izvor” u Aranđelovcu, „Slobodu“’ u Šapcu, „Tornik” na Zlatiboru“ i „Master hotel”. Kažu da planira i jedan na Adi Ciganliji.
Kako se do poznatih srpskih hotela dolazilo javnost je videla već iz primera kupovine prvog hotela u Šapcu. Hotel „Sloboda“ od 9.000 kvadrata, sa 100 soba i pet restorana avgusta 2003. godine Aleksić je kupio za 25 miliona dinara, uz obavezu novog vlasnika da u roku od 12 meseci investira još 45 miliona dinara.
Bilo je zainteresovano još kupaca ali su, kako su pisale novine, „eliminisani pod čudnim okolnostima pre aukcijske prodaje“. Tako je na na aukciji učestvovalo samo preduzeće „Amasis”, čiji su vlasnik Aleksić i direktor Zoran Denić formalno predstavljali dva zasebna kupca.
Ovako nameštena licitacija dala je, naravno, veoma povoljnu cenu kupcu pa je Aleksić tada najveći ugostiteljski objekat u šabačkom kraju kupio po ceni višestruko nižoj od realne.
Procenjena vrednost 70 odsto društvenog kapitala hotela od strane Agencije za privatizaciju iznosila je 1,6 miliona evra a gazda Aleksić ga je kupio za 383.670 evra. Procena kapitala nije izvršena realno, već po knjigovodstvenim vrednostima.
Kao i kasnije kod “Alfa plama“, i ovde je bilo malih akcionara. Nekih 11.000 akcija u postupku privatizacije je država prenela na 158 manjinskih akcionara, radnika i penzionera.
Kako je hotel prodat po deset puta nižoj ceni od tržišne, mali akcionari oštećeni su za preko 1,7 miliona evra.
Manjinski akcionari hotela „Sloboda” uputili su tada Odboru za privatizaciju Skupštine Srbije, bivšem premijeru Vojislavu Koštunici, eks predsedniku Borisu Tadiću, Ministarstvu za privredu i Agenciji za privatizaciju, zahtev za novu procenu kapitala, reviziju privatizacije i raskid ugovora sa firmom Miroljuba Aleksića, „Amasis”. Naravno od toga nije bilo ništa.
Neuspela kupovina Jubmes banke
Sa daljim zamahom privatizacije, od 2001. godine, Aleksić kupuje još nekoliko fabrika i preduzeća, od kojih je većina bila ili u stečaju ili u vrlo lošem tehnološkom i finansijskom stanju. Zanimljivo je i da je u svim svojim "poslovnim poduhvatima“ uvek uz sebe imao i dotičnog Milenka Vukovića, famoznog "direktora“, koji je na toj funkciji u čak pet Aleksićevih firmi.
Svoje berzanske „veštine“ i tehnike istiskivanja malih akcionara Aleksić je oprobao i „Jubmes bankom“. Nakon što je svoju banku, nakon 10 godina postojanja, prodao KBC grupi za oko 96 miliona evra, ponovo se pre pet godina ozbiljnije nameračio na finansijsko tržište. Naime, Aleksić je preko svoje kompanije "Alfa plam“ (deo "Alko grupe“) bio jedan od značajnih akcionara (na četvrtom mestu po udelu od 4,99 odsto) nekadašnje Jubmes banke koju je 2017. godine pokušao da preuzme.
Zanimljivo je da su udeo od tri do četiri odsto u ovoj banci imale i tri firme, među njima i brokerske kuće registrovane van Srbije, pa čak i u tzv. poreskim rajevima, za koje se spekulisalo da takođe pripadaju Aleksiću. U to vreme (u toku 2017. godine) dosta se trgovalo na Beogradskoj berzi akcijama Jubmes banke čija je cena sve više rasla.
Upravo je Aleksić, kako su pisali beogradski mediji, bio glavni trgovac. On je tada uspeo da, indirektno ili direktno, kontroliše više od 10 odsto akcija, što je činio prikriveno, preko akcionara registrovanih u stranim zemljama koji imaju manje od pet odsto vlasništva.
Međutim ovaj posao mu nije uspeo i Jubmes banka je prodata 2019. godine firmi "Alta pay" Davora Macure.
Borba sa malim akcionarima "Alfa plama"
Poznat je i „berzanski“ slučaj „Alfa plama“. prema pisanju beogradskih medija, pojedini akcionari Aleksićeve firme "Alfa plama", godinama upozoravali Komisiju za hartije od vrednosti da Aleksić zloupotrebljava upravljačka prava u toj kompaniji, kao i da nezakonito trguje akcijama firme.
Kako su tvrdili mali akcionari, većinski akcionar, preduzeće "Amasis" namerno obara cenu akcija "Alfa plama“, trgujući sa povezanim licima. Mali akcionari naveli su da je Aleksić, što preko direktno svojih firmi "Amasis" i "Pionir", što preko povezanih lica kao što su “Kaluks”, „Minova grup” i “SM.Net investment” stigao blizu 90 odsto vlasništva u kompaniji.
Prema propisima, čim većinski vlasnik stekne više od 90 odsto akcija stiče i pravo na prinudni otkup preostalih akcija. Mali akcionari su u dopisu Komisiji za hartije od vrednosti, ukazali i na međusobno trgovanje firmi za koje tvrde da su Aleksićeve, a u kojima je obarana cena "Alfa plama".
U tim akcijama pomogli su mu Milenko Vuković, famozni "direktor“ u čak pet Aleksićevih firmi, kao i Crnogorac Milivoje Tomić, još jedan direktor i vlasnik jedne od povezanih firmi. Naravno, i od ove pritužbe nije bilo ništa.
Sumnjiva i kupovina beogradskih vila
Svoje afinitete Aleksić je vremenom proširio i na luskuzne vile. I u ovom biznisu ništa nije moglo da prođe čisto. Prema pisanju medija radilo se o sumnjivoj kupovini dve državne vile u elitnom naselju na Banovom brdu u Beogradu, koje je Aleksić pazario preko svoje firme “Amazis“.
Aleksić je do ove imovine došao tako što je poslednji slao ponude na tender, za neke kuće je nudio tek 10.000 evra više od početne cene, a zanimljivo je i da zakupcima, koji godinama žive u vilama, niko nije ponudio da ih oni otkupe, što je suprotno praksi.
Postojale su ozbiljne sumnje da je tender bio samo farsa kako bi se Aleksić domogao nekretnina velikih vrednosti. Pored toga, Aleksić je do luksuznih nekretnina došao, kako su tvrdili mediji, koristeći usluge insajdera iz Republičke direkcije za imovinu, što je krivično delo.
Poznat je i slučaj iz 2019. sa nelegalnim radovima na vili u Diplomatskom naselju. Aleksić je, tada srušio deo vile i preorao dvorište iako je "Amasis" od Republičke direkcije za imovinu kupio samo stan i garažu, dok je ostatkom imovine tada i dalje raspolagala država. Inspekcija je izašla na teren i zatvorila gradilište.
Da Miroljub Aleksić nije otišao „u penziju“, i da iza scene i dalje učestvuje u velikim ali ne i transparentnim poslovima pokazuje i slučaj star manje od godinu dana. On i njegova firma našli su se u dramatičnoj aferi sa kupovinom „Valjaonice bakra“ iz Sevojna, u kojoj su učestvovali i srpski sudovi u Beogradu i Užicu ali i jedan iz Nikozije na Kipru.
Aleksić ne pojavio kao posrednik u mutnoj priči o „prinudnoj“ prodaji „Valjaonice“ u kojoj su učestvovali i „Kapa star limitid“, kiparska firma srpskog biznismena i Aleksićevog kolege iz „Kluba Privrednik“, Nebojše Šaranovića.
Aleksićeva firma, takođe kiparski, „Foverone holding“, podneo je kiparskom sudu tužbu za sprečavanje prodaje akcija fabrike iz Sevojna, čiji je vlasnik “Ist point metals” koji drže Miloš i Desko Nikitović. Jedna od verzija je da su preko Aleksića Nikitovići pokušali da plate dug Šaranoviću, koji je hteo da namiri prodajom kapitala valjaonice.
