Možete da zaradite do 3000 evra mesečno! Nije potrebno nikakvo stručno obrazovanje

Domovi za stare u Srbiji suočavaju se sa sve većim problemom nedostatka stručnog kadra, zbog čega se sve češće odlučuju na zapošljavanje žena iz zemalja poput Nepala, Kenije i Vijetnama. 

U ovim slučajevima, nije toliko važno poznavanje srpskog jezika, koliko sposobnost negovateljica da obavljaju osnovne zadatke, kao što je briga o pacijentima i njihovo kupanje.

Gerontodomaćice sve traženije zbog starenja populacije

U Srbiji, gde je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, a svakoj desetoj osobi starije dobi potrebna je pomoć i nega, potražnja za gerontodomaćicama i negovateljicama stalno raste. 

Nadežda Satarić iz Udruženja „Snaga prijateljstva – Amiti” ističe da mnogi stručnjaci u ovoj oblasti napuštaju zemlju i odlaze u Nemačku, Italiju, Austriju i Sloveniju, gde mogu zaraditi od 2.500 do 3.000 evra mesečno, dok u Srbiji primaju tek nešto iznad minimalne zarade.

Strani radnici kao prinudno rešenje

Prema rečima Satarićeve, mnogi domovi za stare su prinuđeni da zapošljavaju radnice iz dalekih zemalja. 

„Direktori domova mi često kažu da im nije toliko važno da li radnice znaju srpski, već samo da li znaju da okupaju pacijente,” objašnjava ona, dodajući da ovo nije trajno rešenje jer starijim osobama, osim fizičke nege, treba i emocionalna podrška.

Zaposleni u domovima rade prekovremeno

Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, navodi da domovi za stare u Srbiji teško zadržavaju stručni kadar uprkos povećanju plata. 

„Državni domovi imaju podršku RFZO-a, dok privatni domovi sami finansiraju radnike, zbog čega je manjak radne snage stalan problem,” objašnjava Milovanović.

Strani radnici već u domovima za stare u Srbiji

U nekoliko privatnih ustanova u Srbiji već rade medicinske sestre iz zemalja poput Kenije, iako još uvek ne rade u svojoj struci zbog nostrifikacije diploma. 

Ipak, uprkos potrebama za dodatnim radnicima, postoji određeni stepen nepoverenja prema zapošljavanju stranaca, zbog čega mnogi domovi i dalje pronalaze alternativna rešenja.

Rad bez ugovora i dodatne smene

Milovanović ističe da mnogi radnici iz državnih bolnica i domova za stare rade dodatne smene u privatnim ustanovama, često bez ugovora o radu. 

Iako je zakonski dozvoljeno raditi do 30 odsto dodatnih sati, neki radnici rade znatno više od toga, što inspekcije ne uspevaju uvek da regulišu.