Можете да зарадите до 3000 евра месечно! Није потребно никакво стручно образовање

Домови за старе у Србији суочавају се са све већим проблемом недостатка стручног кадра, због чега се све чешће одлучују на запошљавање жена из земаља попут Непала, Кеније и Вијетнама. 

У овим случајевима, није толико важно познавање српског језика, колико способност неговатељица да обављају основне задатке, као што је брига о пацијентима и њихово купање.

Геронтодомаћице све траженије због старења популације

У Србији, где је сваки пети становник старији од 65 година, а свакој десетој особи старије доби потребна је помоћ и нега, потражња за геронтодомаћицама и неговатељицама стално расте. 

Надежда Сатарић из Удружења „Снага пријатељства – Амити” истиче да многи стручњаци у овој области напуштају земљу и одлазе у Немачку, Италију, Аустрију и Словенију, где могу зарадити од 2.500 до 3.000 евра месечно, док у Србији примају тек нешто изнад минималне зараде.

Страни радници као принудно решење

Према речима Сатарићеве, многи домови за старе су принуђени да запошљавају раднице из далеких земаља. 

„Директори домова ми често кажу да им није толико важно да ли раднице знају српски, већ само да ли знају да окупају пацијенте,” објашњава она, додајући да ово није трајно решење јер старијим особама, осим физичке неге, треба и емоционална подршка.

Запослени у домовима раде прековремено

Радослав Миловановић, председник Удружења приватних установа социјалне заштите, наводи да домови за старе у Србији тешко задржавају стручни кадар упркос повећању плата. 

„Државни домови имају подршку РФЗО-а, док приватни домови сами финансирају раднике, због чега је мањак радне снаге сталан проблем,” објашњава Миловановић.

Страни радници већ у домовима за старе у Србији

У неколико приватних установа у Србији већ раде медицинске сестре из земаља попут Кеније, иако још увек не раде у својој струци због нострификације диплома. 

Ипак, упркос потребама за додатним радницима, постоји одређени степен неповерења према запошљавању странаца, због чега многи домови и даље проналазе алтернативна решења.

Рад без уговора и додатне смене

Миловановић истиче да многи радници из државних болница и домова за старе раде додатне смене у приватним установама, често без уговора о раду. 

Иако је законски дозвољено радити до 30 одсто додатних сати, неки радници раде знатно више од тога, што инспекције не успевају увек да регулишу.