NIKO IH NE ŽELI, A OVA DRŽAVA VAPI ZA NJIMA: Zašto najzatvorenija zemlja u Evropi želi migrante?
Službeni podaci pokazuju fiskalnu dobit od zapošljavanja stranih radnika
Pod pritiskom nacionalista, danske vlasti su držale čvrst poklopac na imigracije. Ali sada suočeni sa manjkom radne snage, Danska je donela prilično jednostavan zaključak: čak i uz najmanju platu, i punim radnim vremenom je dovoljno da se nekvalifikovane izbeglice zaposle u ovoj zemlji, i zarađuju godišnju platu od 200.000 kruna, za 40 sati rada nedeljno.
NI MAKAC DALJE: Brod sa 199 migranata zaustavljen kod Izmira, sprečeno da dođu do Italije
Plava traka na grafikonu pokazuje pojedinačne doprinose, ostvarene u budžetu u toku 2014. godine od "zapadnih" i "nezapadnih" migranata. (Zavod za statistiku definiše "zapadne" kao bilo koje osobe koje potiču iz EU). Za razliku od ekonomskih migranata ili azilanata koji beže od sukoba, stranci iz drugih razvijenih ekonomija imaju tendenciju da imaju neto doprinos od samog početka, jer su uglavnom obezbedili posao u Danskoj.
Ministarstvo je napravilo korak dalje, i niz projekata na osnovu sledećih detalja:
- Migranti će doprineti da su kao integrisani na tržištu rada kao i domoroci!
- Doprinosi će biti kao da su svi istih veština!
Kako crveni i crni stubovi pokazuju, efekti za nezapadnjake su mnogo dramatičniji.
- Grubo govoreći imigracija iz zapadnih zemalja pomaže vladine finansije, dok imigracija nezapadnjaka nameće troškove- rekao je ministar finansija Kristijan Džensen u nedavnom intervjuu u Kopenhagenu.
- Ali to nije pitanje da li bi zaposlili radije jednu ili drugu stranu, već tražiti svim imigrantima posao- rekao je Dženson.
Prema proračunima ministarstva, podizanje stope učešća imigranata u radu i nivou stručnosti, želimo da budu rame uz rame sa Dancima, i mogli bi dodati 20 milijardi kruna godišnje u državnu kasu.
To u perspektivi je gotovo jednako, zaduženju zahteva Danskoj ove godine.
Drugi grafikon daje presek prema nacionalnosti građana koje nisu članice EU. Ono što je važno napomenuti, Ministarstvo kaže da je osnovni faktor koji određuje koliko je određena grupa dodaje ili oduzima je koliko dugo su bili u zemlji. Kao stranci postepeno integrišu na tržište rada, okreću od korisnika do doprinosa. Tražioci azila imaju tendenciju da imaju veći uticaj na javne finansije, jer oni zahtevaju smeštaj, obuku za posao i jezika.
To pomaže da se objasni zašto Sirijci, čiji broj se drastično povećao od 2014. godine, koštaju toliko. Treći grafikon pokazuje procenat azilanata u zapošljavanju nakon što je u zemlji za godinu dana ili dve godine. U prvom kvartalu 2014. godine, samo 6,9 odsto izbeglica koji su bili u zemlji za 12 meseci je našlo posao. Taj procenat je porastao na 14,2 odsto do kraja 2016. godine.
- Imigracija može biti dobar posao za državne finansije onoliko dugo koliko ljudi žele da rade - rekao je Džensen. "Ako imigracija ne uključuje tržište rada, to je loš posao."
