НИКО ИХ НЕ ЖЕЛИ, А ОВА ДРЖАВА ВАПИ ЗА ЊИМА: Зашто најзатворенија земља у Европи жели мигранте?
Службени подаци показују фискалну добит од запошљавања страних радника
Под притиском националиста, данске власти су држале чврст поклопац на имиграције. Али сада суочени са мањком радне снаге, Данска је донела прилично једноставан закључак: чак и уз најмању плату, и пуним радним временом је довољно да се неквалификоване избеглице запосле у овој земљи, и зарађују годишњу плату од 200.000 круна, за 40 сати рада недељно.
НИ МАКАЦ ДАЉЕ: Брод са 199 миграната заустављен код Измира, спречено да дођу до Италије
Плава трака на графикону показује појединачне доприносе, остварене у буџету у току 2014. године од "западних" и "незападних" миграната. (Завод за статистику дефинише "западне" као било које особе које потичу из ЕУ). За разлику од економских миграната или азиланата који беже од сукоба, странци из других развијених економија имају тенденцију да имају нето допринос од самог почетка, јер су углавном обезбедили посао у Данској.
Министарство је направило корак даље, и низ пројеката на основу следећих детаља:
- Мигранти ће допринети да су као интегрисани на тржишту рада као и домороци!
- Доприноси ће бити као да су сви истих вештина!
Како црвени и црни стубови показују, ефекти за незападњаке су много драматичнији.
- Грубо говорећи имиграција из западних земаља помаже владине финансије, док имиграција незападњака намеће трошкове- рекао је министар финансија Кристијан Џенсен у недавном интервјуу у Копенхагену.
- Али то није питање да ли би запослили радије једну или другу страну, већ тражити свим имигрантима посао- рекао је Џенсон.
Према прорачунима министарства, подизање стопе учешћа имиграната у раду и нивоу стручности, желимо да буду раме уз раме са Данцима, и могли би додати 20 милијарди круна годишње у државну касу.
То у перспективи је готово једнако, задужењу захтева Данској ове године.
Други графикон даје пресек према националности грађана које нису чланице ЕУ. Оно што је важно напоменути, Министарство каже да је основни фактор који одређује колико је одређена група додаје или одузима је колико дуго су били у земљи. Као странци постепено интегришу на тржиште рада, окрећу од корисника до доприноса. Тражиоци азила имају тенденцију да имају већи утицај на јавне финансије, јер они захтевају смештај, обуку за посао и језика.
То помаже да се објасни зашто Сиријци, чији број се драстично повећао од 2014. године, коштају толико. Трећи графикон показује проценат азиланата у запошљавању након што је у земљи за годину дана или две године. У првом кварталу 2014. године, само 6,9 одсто избеглица који су били у земљи за 12 месеци је нашло посао. Тај проценат је порастао на 14,2 одсто до краја 2016. године.
- Имиграција може бити добар посао за државне финансије онолико дуго колико људи желе да раде - рекао је Џенсен. "Ако имиграција не укључује тржиште рада, то је лош посао."
