NOVE ZAKONSKE MERE: Šta znače najavljene promene za paušalce, a šta za poslodavce koji ih angažuju?
Nova zakonska rešenja, koja će od sledeće godine obuhvatiti paušalce, doneće s jedne strane poreske olakšice poslodavcima koji ih zaposle, umesto da ih angažuju kao podizvođače, ali bi s druge strane mogla da daju previše slobode poreskim inspektorima koji će odlučivati o tome ko može da bude paušalac.
Najavljene mere koje bi uskoro trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri najviše bi mogle da utiču na "sređivanje stanja" u IT sektoru, ali kako tvrde poznavaoci, promene bi mogle da osete i mnogi drugi sektori. Praktično, na najvećem udaru bi bile kompanije koje u poslu značajno angažuju agencije paušalce, a što im je kroz dosadašnji poreski tretman, donosilo značajne uštede.
Sada je samo pitanje da li će im nove mere, odnosno poreski podsticaji za zapošljavanje ljudi doneti benefite u odnosu na dosadašnju mogućnost da angažuju agenciju paušalca i koliki bi oni mogli da budu. A, računica pokazuje sledeće - ušteda poslodavca po jednom zaposlenom koji zarađuje 80.000 dinara neto iznosila bi 35.280 dinara. Praktično, na ovu platu ukupno poresko opterećenje od 64 odsto danas je 50.400 dinara, a sa najavljenim poreskim oslobođenjem od 70 odsto to bi iznosilo 15.120 dinara.
Jer podsetimo, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najavljeno je da će kompanije koje budu zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom 2020. godine, odnosno 65 odsto u 2021. i 60 odsto tokom 2022. godine.
Niko neće u majstore: Ko će vam sutra zidati kuću i popravljati instalacije u Srbiji?
Stopira se prodaja dizel vozila: Evropa prelazi na novi pogon!
Da li će veće plate u javnom sektoru doneti POVIŠICE I KOD PRIVATNIKA?
Programeri, dizajneri ili marketing stručnjaci, koji su među najbrojnijim u ovoj kategoriji poreskih obveznika, imaju paušalne agencije i koji sarađuju sa više klijenata, ne bi trebalo da budu u problemu. S druge strane, kompanije koje sarađuju sa radnicima tako što ih angažuju puno radno vreme, ali ih plaćaju putem paušalne agencije, od 1. januara 2020. godine neće moći tako da posluju – ali će zato imati mogućnost da ih zaposle uz navedene poreske olakšice.
Prema mišljenju IT zajednice, u kojoj je veliki broj paušalaca, olakšice u trajanju od tri godine predstavljaju pozitivnu tačku novih predloga zakona, gde je poslodavcima omogućen prelazni period za uređenje radnih odnosa.
- Ali - da li će taj period zaista trajati 3 godine u praksi? Šta će se desiti ukoliko zaposleni želi da promeni posao, što je u današnje vreme čest slučaj, znači li to da će samo kompanija koja je prva zaposlila preduzetnika ostvarivati olakšice? Ukoliko je to tačno, po proceni tržišta za 6 meseci će i olakšice u IT industriji nestati - ocenjuje Sofija Popara, koja je bila i član radne grupe za reformu paušalnog oporezivanja.
Ona dodaje da, s druge strane, ne treba zanemariti ni ljude koji su trenutno u radnom odnosu i da li će oni sledeće godine biti u poziciji da traže novi posao, kada poslodavci više neće za njih moći da dobiju jednake povlastice.
A kako će država utvrditi da li je paušalac samo zamena za zaposlenog u nekoj većoj kompaniji? Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će to rešiti uvođenjem Testa samostalnosti preduzetnika, koji će praktično pokazati da li kompanija angažuje paušalnu agenciju i na taj način umanjuje potrebu za zapošljavanjem ljudi.
- Važna grupa koju ovo može pogoditi su preduzetnici koji rade sa jednim inostranim klijentom. Ako će test izgledati kako neformalno već kruži zajednicom, oni će sasvim sigurno pasti. A ako njihov klijent nije zainteresovan da otvara svoje predstavništvo u Srbiji, šta tim ljudima ostaje kao alternativa? - pita se Sofija.
Ona smatra da, osim ove grupe, test može pogoditi i preduzetnike koji nisu iz sfere IT-ja, na primer glumce koji rade jedan po jedan projekat koji dugo traje, kao što je snimanje serije. Takođe, izmene mogu nepovoljno da utiču i na zanatlije, druge umetnike...
- Ako Test samostalnosti ne bude pažljivo konstruisan tako da ima cilj kojem je namenjen, doći ćemo do toga da će mnogo slobode za odlučivanje ostati poreskim inspektorima, a to je nešto na čijem je smanjenju radna grupa za reformu paušalnog oporezivanja radila - objašnjava naša sagovornica.
Test samostalnosti predstavlja set kriterijuma po kojima se određuje način oporezivanja koji će "omogućiti svakom preduzetniku i kompaniji da proveri da li se određeni prihod može kvalifikovati kao prihod preduzetnika od samostalne delatnosti ili kao drugi prihod fizičkog lica". Tako će, recimo, konsultantski rad i dalje moći da se fakturiše na isti način, ali će punopravno zapošljavanje na paušalnu agenciju biti gotovo nemoguće.
Prema do sada dostupnim podacima, ovaj test uključuje pitanja da li se u ugovoru o angažovanju preduzetnika nalaze elementi kao što su definisano radno vreme, pravo na godišnji odmor, oprema i prostor za rad, a razmatraće se i dužina angažmana, procenat prihoda koje preduzetnik ostvaruje od jednog klijenta i drugi elementi.
Nemci majstori reciklaže: Unovče svaku plastičnu flašu, a kakva je situacija u Srbiji?
Državni posao GUBI TITULU "SRPSKOG SNA": Evo PET RAZLOGA zbog kojih se to dešava!
Za kreativne, ambiciozne i sve kojima treba motivacija: "Zemlja Hobija" vam pomaže da ostvarite dodatnu zaradu
Preduzetnici se kod nas najradije opredeljuju za status paušalnog poreskog obveznika, jer ih to spašava obimne papirologije i administriranja. Najviše paušalaca ima među taksistima - 11.322, slede advokati - 10.064, pa računarsko programiranje - 8.071. Sledeći su frizerski, odnosno kozmetički saloni - 6.964, te razni konsultanti sa 5.565.
U zakonu su tačno nabrojane i delatnosti koje ne mogu biti paušalne. To su računovodstvene i knjigovodstvene agencije, zatim poslovi revizije, poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i malo, restorani i hoteli, finansijsko posredovanje i aktivnosti vezane za nekretnine. Paušalno se ne može oporezovati ni preduzetnik čiji promet prelazi 6 miliona dinara.
BONUS VIDEO: ČOVEKOV ŽIVOTNI VEK RASTE: Južnokorejke najdugovečnije, a Srbi će živeti KRAĆE od Hrvata (VIDEO)
