Osiguranje štiti i od katastrofalnih posledica zemljotresa

Organizator je Savez ekonomista Srbije, a od 2009. godine, pokrovitelj Foruma je predsednik Vlade Republike Srbije. Predstojeći, jubilarni 30. Forum, biće održan od 5-8. marta, a centralna tema je “Težnja za održivom ekonomijom u neizvesnim vremenima: Veliki izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan”.

Tradicionalno, jedan od sponzora skupa je Udruženje osiguravača Srbije, koje na Kopaonik Business Forumu organizuje panel o osiguranju. Ove godine, panel će biti održan 6. marta, najavljuje generalni sekretar Udruženja Duško Jovanović. 

O čemu će se razgovarati na panelu o osiguranju?

-    Katastrofalne posledice zemljotresa u Turskoj i Siriji su tema koja se, na žalost, nekako sama nametnula. Poginulo je više od 30, povređeno više od 100 hiljada ljudi, a desetine i desetina hiljada stanovnika tog područja je bez krova nad glavom. Šteta naneta ekonomiji procenjuje se na 84 milijarde dolara, s tim što je šteta na stambenim objektima 70 milijardi dolara. Kao što i sami vidite, tlo se nije smirilo, svuda oko nas su zemljotresi i moramo da razgovaramo o tome da li i kako možemo da sprečimo katastrofalne posledice ovakvih potresa.

Postoji li rešenje?

-    Rešenje je polisa osiguranja od katastrofalnih rizika koja bi obuhvatala i posledice zemljotresa. Takva polisa bi morala da bude obavezna, jer ako je svi budu kupovali, cena će biti znatno niža i dostupna svima. Time bi bio rešen problem osiguranja imovine građana, ali i budžeta države, koja ne bi više sama finansirala naknadu štete. Deo prikupljenih sredstava, osiguravači bi vraćali kroz preventivne i infrastrukturne projekte što znači dodatnu korist za građane i državu. Sa druge strane, iza naših osiguravača stajale bi najveće reosiguravajuće kuće, pa ni rad društava, u slučaju isplate ogromne štete, ne bi bio ugrožen. 
Jovanović objašnjava da postoji nekoliko modela javno-privatnog partnerstva, ali da je svima zajednička veza države i njenih intitucija sa jedne i osiguravača i reosiguravača sa druge strane. Kapaciteti pojedinih osiguravača nisu dovolјni za sprovođenje ovakve vrste osiguranja, kao što ni država ne može sama da podnese tolike štete, kaže generalni sekretar UOS.  

O čemu će se još, pored toga, razgovarati na panelu o osiguranju na Kopaonik Forumu? 

-    Nezaobilazna tema je rast kamata na finansijskom tržištu i budućnost životnog osiguranja u ovim, izmenjenim okolnostima. Postojeći rast kamata preti da dovede do povećanog otkupa postojećih polisa životnog osiguranja, zaključenih po nižim stopama. Ne zaboravite da smo pre toga imali pad kamata koje su izložile riziku osiguravače jer nisu imali gde da plasiraju sredstva tehničkih rezervi životnih osiguranja zaključenih po značajno višim kamatnim stopama. Zatim, skok smrtnosti usled pandemije koji je izazvao značajne gubitke u životnim osiguranjima. Zbog toga je tendencija u Evropi i regionu da se prelazi na koncept opreznijeg tarifiranja, bez garancija u delu kamatne stope. 

Kakva je onda budućnost životnog osiguranja? 

-    Ako bi rast kamata na tržištu bio ispraćen povećanjem tehničke kamatne stope kod životnog osiguranja, to bi moglo da povrati interesovanje za polise sa štednom komponentom. Pitanje je koliko će osiguravači posle negativnog iskustva imati hrabrosti da uđu u proces povećanja. Mislim da treba biti oprezan i konzervativan u tom delu, s obzirom na to da se radi o dugoročnim ugovorima i zato što osiguravači ne mogu po visini kamate da prate banke. U našem fokusu treba da ostane osiguranje i zaštita u slučaju nastupanja osiguranog slučaja. Ovo su dileme za osiguravače, građani koji već imaju ili će kupiti polise životnog osiguranja, ne treba da brinu jer će biti na dobitku.