Осигурање штити и од катастрофалних последица земљотреса

Организатор је Савез економиста Србије, а од 2009. године, покровитељ Форума је председник Владе Републике Србије. Предстојећи, јубиларни 30. Форум, биће одржан од 5-8. марта, а централна тема је “Тежња за одрживом економијом у неизвесним временима: Велики изазови за Србију и Западни Балкан”.

Традиционално, један од спонзора скупа је Удружење осигуравача Србије, које на Копаоник Business Форуму организује панел о осигурању. Ове године, панел ће бити одржан 6. марта, најављује генерални секретар Удружења Душко Јовановић. 

О чему ће се разговарати на панелу о осигурању?

-    Катастрофалне последице земљотреса у Турској и Сирији су тема која се, на жалост, некако сама наметнула. Погинуло је више од 30, повређено више од 100 хиљада људи, а десетине и десетина хиљада становника тог подручја је без крова над главом. Штета нанета економији процењује се на 84 милијарде долара, с тим што је штета на стамбеним објектима 70 милијарди долара. Као што и сами видите, тло се није смирило, свуда око нас су земљотреси и морамо да разговарамо о томе да ли и како можемо да спречимо катастрофалне последице оваквих потреса.

Постоји ли решење?

-    Решење је полиса осигурања од катастрофалних ризика која би обухватала и последице земљотреса. Таква полиса би морала да буде обавезна, јер ако је сви буду куповали, цена ће бити знатно нижа и доступна свима. Тиме би био решен проблем осигурања имовине грађана, али и буџета државе, која не би више сама финансирала накнаду штете. Део прикупљених средстава, осигуравачи би враћали кроз превентивне и инфраструктурне пројекте што значи додатну корист за грађане и државу. Са друге стране, иза наших осигуравача стајале би највеће реосигуравајуће куће, па ни рад друштава, у случају исплате огромне штете, не би био угрожен. 
Јовановић објашњава да постоји неколико модела јавно-приватног партнерства, али да је свима заједничка веза државе и њених интитуција са једне и осигуравача и реосигуравача са друге стране. Капацитети појединих осигуравача нису доволјни за спровођење овакве врсте осигурања, као што ни држава не може сама да поднесе толике штете, каже генерални секретар УОС.  

О чему ће се још, поред тога, разговарати на панелу о осигурању на Копаоник Форуму? 

-    Незаобилазна тема је раст камата на финансијском тржишту и будућност животног осигурања у овим, измењеним околностима. Постојећи раст камата прети да доведе до повећаног откупа постојећих полиса животног осигурања, закључених по нижим стопама. Не заборавите да смо пре тога имали пад камата које су изложиле ризику осигураваче јер нису имали где да пласирају средства техничких резерви животних осигурања закључених по значајно вишим каматним стопама. Затим, скок смртности услед пандемије који је изазвао значајне губитке у животним осигурањима. Због тога је тенденција у Европи и региону да се прелази на концепт опрезнијег тарифирања, без гаранција у делу каматне стопе. 

Каква је онда будућност животног осигурања? 

-    Ако би раст камата на тржишту био испраћен повећањем техничке каматне стопе код животног осигурања, то би могло да поврати интересовање за полисе са штедном компонентом. Питање је колико ће осигуравачи после негативног искуства имати храбрости да уђу у процес повећања. Мислим да треба бити опрезан и конзервативан у том делу, с обзиром на то да се ради о дугорочним уговорима и зато што осигуравачи не могу по висини камате да прате банке. У нашем фокусу треба да остане осигурање и заштита у случају наступања осигураног случаја. Ово су дилеме за осигураваче, грађани који већ имају или ће купити полисе животног осигурања, не треба да брину јер ће бити на добитку.