OTKRIVAMO formulu za POSTIZANJE USPEHA: Pretvorite hobi u posao

Kada jedna kompanija u Srbiji postoji već četvrt veka, od nje se očekuje da solidno posluje, da širi svoje proizvodne kapacitete, da zapošljava sve više ljudi… Međutim, da se popne na sam vrh - to bi zaista predstavljalo veliko iznenađenje.

Međutim, upravo ovako nešto uspelo je kompaniji Forma Ideale, koja je od male porodične zanatske radnje prerasla u pravog giganta. Danas je ova kompanija regionalni lider u proizvodnji pločastog i tapaciranog nameštaja, a njeni proizvodi su sve traženiji na sve četiri strane sveta.

Povodom jubilarnog rođendana, Forma Ideale odlučila je da podrži uspešne mlade ljude koji ove godine takođe pune 25 godina, i baš kao i Forma, nižu uspeh za uspehom. Među njima je svoje zasluženo mesto pronašao naš inovator Stefan Đokić.

Stefan je rođeni Surduličanin, koji već šest godina živi u Nišu. Pored toga što je apsolvent na Elektronskom fakultetu na programu Računarstvo i informatika, on je zaposlen u jednoj softverskoj firmi. U svoje slobodno vreme, neprekidno smišlja nove zanimljive projekte, s kojima učestvuje na domaćim, regionalnim i globalnim takmičenjima, a dobitnik je niza priznanja za svoje kreativne ideje iz oblasti biznisa i preduzetništva.

Takođe, mladi inovator nedavno je sa svojim prijateljima pokrenuo i jedan vrlo značajan startup koji će mnogo pomoći našim najstarijim sugrađanima.

Nekoliko puta bio si učesnik najpoznatijeg evropskog inženjerskog takmičenja EBEC i, zajedno sa svojim timom, uspevao da se plasiraš među najbolje u Srbiji i regionu u kategoriji "timski dizajn". U čemu je tajna uspeha vašeg tima?

- Zvuči kao kliše, ali što se ovog takmičenja tiče, tajna uspeha je zabava. Kategorija "timski dizajn" je tako koncipirana da vam je potrebno što više kreativnosti. Što se više spustite na nivo deteta koje se igra zajedno sa drugarima, to će projekat biti bolji i uspešniji. Mi smo se igrali, zabavljali i osvojili par nagrada (smeh).

Da li ti je lakše da funkcionišeš kao timski ili solo igrač?

- Snalazim se u oba slučaja, ali mi više odgovara da budem timski igrač. Uglavnom sam lider u timu, barem sam do sada bio. Tim je uvek prijateljski nastrojen, dobra je zabava, ali potrebna je i ozbiljna organizacija, pa mi to deluje izazovnije.

Zaposlen si u kompaniji koja se bavi razvojem softvera, a paralelno si sa jednim timom pokrenuo projekat "Take Care" za razvoj pametnog dispenzera lekova. Kako uspevaš sve da postigneš?

- Kao i za sve ostalo u životu, bitna je dobra organizacija, a onda ni jedno ni drugo ne strada. U kompaniji sam tokom osam sati radnog vremena maksimalno fokusiran na posao koji obavljam i ne dozvoljavam da me ništa omete. Što se startup-a tiče, tu sam malo fleksibilniji, ali takođe fokusiran na razvoj projekta i tima. Za organizaciju vremena i posla koristim razne stvari, od običnih papirnih stikera, do besplatnih softverskih alata.

Šta ti je od svega čime se baviš posao, a šta hobi?

- Posao je pozicija softverskog inženjera u kompaniji, ono od čega zarađujem. TakeCare startup se nalazi na nekakvoj granici između posla i hobija. Ne zarađujemo od tog projekta, osim novca od takmičenja, koji se opet dalje ulaže u razvoj. Ipak, težimo tome da od ovog projekta stvorimo biznis. Sva takmičenja na kojima sam učestvovao posledica su takmičarskog duha, pa na to gledam kao na hobi.

Ostaje li vremena za privatni život?

- Često dobijam ovakvo pitanje i odgovor je uvek isti - da, naravno! Veoma sam druželjubiva osoba i na dnevnom nivou moram da budem okružen ljudima. Skoro svakoga dana izdvojim vreme da se vidim sa društvom, odigram par partija bilijara ili vozim bajs. Ključ je, kao što sam gore rekao, dobra organizacija.

Ideja vašeg "Take Care" projekta, odnosno stvaranja pametnog dispenzera lekova, jeste da se u potpunosti reši problem uzimanja redovne terapije kod starijih ljudi, kao i smanjenje zabrinutosti njihovih ukućana. Možeš li da nam pojasniš kako dispenzer funkcioniše i otkriješ nam šta vam je poslužilo kao inspiracija za ovaj projekat?

- Inspiracija za projekat došla je sa više strana za vrlo kratko vreme. Sve je počelo od takmičenja na kojem sam predstavio ideju sa drugarom. Potom smo došli do ozbiljnih podataka o greškama i posledicama prilikom uzimanja terapije. A onda smo imali lični primer jednog od kolega čija je baka pogrešila terapiju. Srećom, sa bakom je sve u redu.

Ukratko, osobi koja uzima određenu terapiju sa određenim brojem lekova, jednom se podesi dispenzer, tako što se u njegove pregrade ubace lekovi koje osoba treba da pije, a nakon toga se, pomoću aplikacije, podesi terapija, odnosno koji lekovi se u kom trenutku piju i u kojoj dozi.

Za podešavanje putem aplikacije nije neophodno biti pored samog dispenzera, jer je on potpuno automatizovan i sam raspoređuje lekove, pa samim tim skraćujemo vreme podešavanja. Jedina obaveza koju ima osoba koja uzima lekove jeste da, nakon svetlosnog i zvučnog signala, uzme lekove iz čašice. Sve aktivnosti dispenzera, kao i osobe koja uzima terapiju, prate se putem aplikacije, tako da i član porodice ili negovatelj koji je van kuće može da bude potpuno bezbrižan, znajući da li je, baka recimo, popila svoju terapiju.

Pre dve godine, na takmićenju Social Impact Award Serbia 2018 dobio si nagradu za najinovativniju ideju za Safe Road - sistem pametnih pružnih prelaza koji rešava problem starih i neispravnih pružnih prelaza u Srbiji. Reci nam nešto više o projektu i misliš li da će primena pametnih pružnih prelaza u skorije vreme zaživeti u stvarnosti?

- Ovaj projekat smo drug i ja osmislili nakon teške nesreće u Nišu, u kojoj je devojka izgubila život prelazivši pružni prelaz. Malo smo dublje zašli u tematiku i došli do ozbiljnih podataka o pružnim prelazima u našoj zemlji. Nažalost, u našoj zemlji ovaj sistem sigurno neće zaživeti. Ili barem sigurno ne u narednih desetak godina.

Najviše nagrada si dobio za svoje biznis ideje, da li je upravo to oblast u kojoj si pronašao sebe?

- Sebe sam pre svega pronašao u IT industriji, ali videvši šta je sve moguće sa današnjom tehnologijom i na koje načine možemo učiti svet "boljim mestom za život", kako ova floskula kaže, shvatio sam da želim da se bavim IT inovacijama i biznis idejama.

Koji su ti planovi za budućnost?

- Ne znamo šta nas u budućnosti čeka, ali pošto sam po prirodi sanjar, imam jako visoke ciljeve. Međutim, oni su izdeljeni na one najmanje, dnevne, o kojima mogu razmišljati i ispunjavati ih u sadašnjosti. Želja mi je da budem najuspešniji u onome što radim.

Kompanija Forma Ideale ove, 2020. godine, proslavlja jubilarnih 25 godina od otvaranja skromne samostalne zanatske radnje, koja je za ovih četvrt veka izrasla u regionalnog lidera u proizvodnji pločastog i tapaciranog nameštaja i svoje proizvode prodaje u više od 50 zemalja na 4 kontineta. Takođe, kompanija zapošljava više od 1.700 ljudi.