ОТКРИВАМО формулу за ПОСТИЗАЊЕ УСПЕХА: Претворите хоби у посао

Када једна компанија у Србији постоји већ четврт века, од ње се очекује да солидно послује, да шири своје производне капацитете, да запошљава све више људи… Међутим, да се попне на сам врх - то би заиста представљало велико изненађење.

Међутим, управо овако нешто успело је компанији Форма Идеале, која је од мале породичне занатске радње прерасла у правог гиганта. Данас је ова компанија регионални лидер у производњи плочастог и тапацираног намештаја, а њени производи су све траженији на све четири стране света.

Поводом јубиларног рођендана, Форма Идеале одлучила је да подржи успешне младе људе који ове године такође пуне 25 година, и баш као и Форма, нижу успех за успехом. Међу њима је своје заслужено место пронашао наш иноватор Стефан Ђокић.

Стефан је рођени Сурдуличанин, који већ шест година живи у Нишу. Поред тога што је апсолвент на Електронском факултету на програму Рачунарство и информатика, он је запослен у једној софтверској фирми. У своје слободно време, непрекидно смишља нове занимљиве пројекте, с којима учествује на домаћим, регионалним и глобалним такмичењима, а добитник је низа признања за своје креативне идеје из области бизниса и предузетништва.

Такође, млади иноватор недавно је са својим пријатељима покренуо и један врло значајан стартуп који ће много помоћи нашим најстаријим суграђанима.

Неколико пута био си учесник најпознатијег европског инжењерског такмичења ЕБЕЦ и, заједно са својим тимом, успевао да се пласираш међу најбоље у Србији и региону у категорији "тимски дизајн". У чему је тајна успеха вашег тима?

- Звучи као клише, али што се овог такмичења тиче, тајна успеха је забава. Категорија "тимски дизајн" је тако конципирана да вам је потребно што више креативности. Што се више спустите на ниво детета које се игра заједно са другарима, то ће пројекат бити бољи и успешнији. Ми смо се играли, забављали и освојили пар награда (смех).

Да ли ти је лакше да функционишеш као тимски или соло играч?

- Сналазим се у оба случаја, али ми више одговара да будем тимски играч. Углавном сам лидер у тиму, барем сам до сада био. Тим је увек пријатељски настројен, добра је забава, али потребна је и озбиљна организација, па ми то делује изазовније.

Запослен си у компанији која се бави развојем софтвера, а паралелно си са једним тимом покренуо пројекат "Таке Царе" за развој паметног диспензера лекова. Како успеваш све да постигнеш?

- Као и за све остало у животу, битна је добра организација, а онда ни једно ни друго не страда. У компанији сам током осам сати радног времена максимално фокусиран на посао који обављам и не дозвољавам да ме ништа омете. Што се стартуп-а тиче, ту сам мало флексибилнији, али такође фокусиран на развој пројекта и тима. За организацију времена и посла користим разне ствари, од обичних папирних стикера, до бесплатних софтверских алата.

Шта ти је од свега чиме се бавиш посао, а шта хоби?

- Посао је позиција софтверског инжењера у компанији, оно од чега зарађујем. ТакеЦаре стартуп се налази на некаквој граници између посла и хобија. Не зарађујемо од тог пројекта, осим новца од такмичења, који се опет даље улаже у развој. Ипак, тежимо томе да од овог пројекта створимо бизнис. Сва такмичења на којима сам учествовао последица су такмичарског духа, па на то гледам као на хоби.

Остаје ли времена за приватни живот?

- Често добијам овакво питање и одговор је увек исти - да, наравно! Веома сам дружељубива особа и на дневном нивоу морам да будем окружен људима. Скоро свакога дана издвојим време да се видим са друштвом, одиграм пар партија билијара или возим бајс. Кључ је, као што сам горе рекао, добра организација.

Идеја вашег "Таке Царе" пројекта, односно стварања паметног диспензера лекова, јесте да се у потпуности реши проблем узимања редовне терапије код старијих људи, као и смањење забринутости њихових укућана. Можеш ли да нам појасниш како диспензер функционише и откријеш нам шта вам је послужило као инспирација за овај пројекат?

- Инспирација за пројекат дошла је са више страна за врло кратко време. Све је почело од такмичења на којем сам представио идеју са другаром. Потом смо дошли до озбиљних података о грешкама и последицама приликом узимања терапије. А онда смо имали лични пример једног од колега чија је бака погрешила терапију. Срећом, са баком је све у реду.

Укратко, особи која узима одређену терапију са одређеним бројем лекова, једном се подеси диспензер, тако што се у његове преграде убаце лекови које особа треба да пије, а након тога се, помоћу апликације, подеси терапија, односно који лекови се у ком тренутку пију и у којој дози.

За подешавање путем апликације није неопходно бити поред самог диспензера, јер је он потпуно аутоматизован и сам распоређује лекове, па самим тим скраћујемо време подешавања. Једина обавеза коју има особа која узима лекове јесте да, након светлосног и звучног сигнала, узме лекове из чашице. Све активности диспензера, као и особе која узима терапију, прате се путем апликације, тако да и члан породице или неговатељ који је ван куће може да буде потпуно безбрижан, знајући да ли је, бака рецимо, попила своју терапију.

Пре две године, на такмићењу Социал Импацт Award Сербиа 2018 добио си награду за најиновативнију идеју за Сафе Роад - систем паметних пружних прелаза који решава проблем старих и неисправних пружних прелаза у Србији. Реци нам нешто више о пројекту и мислиш ли да ће примена паметних пружних прелаза у скорије време заживети у стварности?

- Овај пројекат смо друг и ја осмислили након тешке несреће у Нишу, у којој је девојка изгубила живот прелазивши пружни прелаз. Мало смо дубље зашли у тематику и дошли до озбиљних података о пружним прелазима у нашој земљи. Нажалост, у нашој земљи овај систем сигурно неће заживети. Или барем сигурно не у наредних десетак година.

Највише награда си добио за своје бизнис идеје, да ли је управо то област у којој си пронашао себе?

- Себе сам пре свега пронашао у ИТ индустрији, али видевши шта је све могуће са данашњом технологијом и на које начине можемо учити свет "бољим местом за живот", како ова флоскула каже, схватио сам да желим да се бавим ИТ иновацијама и бизнис идејама.

Који су ти планови за будућност?

- Не знамо шта нас у будућности чека, али пошто сам по природи сањар, имам јако високе циљеве. Међутим, они су издељени на оне најмање, дневне, о којима могу размишљати и испуњавати их у садашњости. Жеља ми је да будем најуспешнији у ономе што радим.

Компанија Форма Идеале ове, 2020. године, прославља јубиларних 25 година од отварања скромне самосталне занатске радње, која је за ових четврт века израсла у регионалног лидера у производњи плочастог и тапацираног намештаја и своје производе продаје у више од 50 земаља на 4 континета. Такође, компанија запошљава више од 1.700 људи.