OVA 3 GRAĐEVINSKA PROJEKTA OBLIKUJU BUDUĆNOST EVROPE: Detalji o saobraćajnim infrastrukturnim megaprojektima

Širom Evrope sprovode se megaprojekti za koje se smatra da će kad budu završeni na nivou kontinenta promeniti sve.

U pitanju su dva nova najduža železnička tunela na svetu, povezivanje železničke mreže između država, ali i izgradnja novih saobraćajnica.

Neki projekti ogromnih razmera odvijaju se i u regionu koji će, indirektno ili direktno, ove prostore povezati s drugim delovima Evrope. Jedan od njih prolazi i kroz Crnu Goru.

Železnička pruga Divača-Koper (Slovenija)

Izgradnja drugog železničkog koloseka Divača-Koper započela je 2019. godine. U pitanju je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata Slovenije kojem su glavni ciljevi povećanje kapaciteta postojeće pruge te jačanje veze između Luke Koper i ostatka Evrope.

Ovaj projekat bi trebalo da značajno doprinese ekonomiji i promovisanju međunarodne konkurentnosti regiona smanjenjem vremena putovanja i saobraćajnih gužvi. Projekat bi trebalo da koristi i lokalnom stanovništvu.

Dosad je uspješno završen iskop tunela, te podupiranje i završna betonska obloga za ukupno 6.100 metara u tunelima T3, T4, T56 i T8. Za projekat je na početku procenjen rok gradnje od šest godina što znači da bi mogao biti završen iduće godine, a vrednost radova je 1,2 milijarde evra.

Izgradnja Jadransko-jonskog koridora

Kad je potpredsednik Vlade i ministar mora, prometa i infrastrukture Oleg Butković, krajem 2023. godine u Hrvatskoj najavio ulaganja u prometnu infrastrukturu vrednosti 3,5 miliona evra, naveo je i koja su predviđena najznačajnija ulaganja.

Kao prioritetne projekte na nivou države najavio je dovršetak koridora prema Mađarskoj, auto-put prema Sisku ali i izgradnju Jadransko-jonskog koridora, za koju je izjavio da je osigurano čak 1,5 milijardi evra. Kako je najavljeno početkom ove godine, aktivacijom dva velika gradilišta Hrvatska bi trebala dobiti potpuno izgrađen Jadransko-jonski koridor kroz svoju teritoriju.

U pitanju su izgradnja auto-puta Križišće-Žuta lokva i Metković-Dubrovnik, za koje je Vlada Republike Hrvatske i osigurala potrebna sredstva. Za oba auto-puta ukupne dužine 45 kilometara, vrednost radova trebalo bi da iznosi 690 miliona evra.

Krak Jadransko-jonskog auto-puta planiran je da se nastavi kroz Hercegovinu, pa kroz Crnu Goru, preko Albanije, do Grčke, kao krajnjeg odredišta.

I Vlada Crne Gore, pod rukovodstvom premijera Milojka Spajića u više navrata je navodila ovaj projekat kao jedan od ključnih za dalji razvoj države, podseća portal Investitor.me. Za ovu trasu, koja u Crnoj Gori počinje kod mjesta Nudo i dalje se pruža prema Grahovu, nakon čega bi trebalo da se poveže sa auto-putem Bar – Boljare, očekuje se i novčana pomoć Evropske unije.

Izgradnja koridora Vc u BiH

Koridor Vc je trasa koja na potezu Budimpešta-Osijek-Sarajevo-Ploče povezuje Mađarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Završetkom auto-puta na Koridoru BiH koja se pruža pravcem Svilaj-Odžak-Modriča-Doboj-Zenica-Kakanj-Visoko-Sarajevo-Konjic-Mostar-Čapljina-južna granica s RH u mestu Bijača za cilj ima da definiše saobraćajnu mrežu u BiH.

Još 1998. godine pristupilo se izradi Studije izbora trase auto-puta na pomenutom koridoru kroz Bosnu i Hercegovinu, a na osnovu Studije naknadno je izrađen i pripadajući projekat. Najduži deo upravo je u BiH, a radi se o čak 320 kilometara koridora koji se proteže centralnim područjem naseljenim s 50 odsto celokupnog stanovništva.

Iako se sudeći prema dosadašnjem napretku auto-puta rok smatra preuranjenim, kao vreme završetka projekta spominjala se 2028. godina. Za različite delove izgradnje osigurano je ukupno 589,5 miliona evra bespovratnih sredstava.

Na deonici Počitelj-Zvirovići koja se gradi na auto-putu na panevropskom saobraćajnom koridoru Vc nalazi se upravo završen most “Hercegovina”, jedan od najvećih građevinskih poduhvata u regionu.