ОВА 3 ГРАЂЕВИНСКА ПРОЈЕКТА ОБЛИКУЈУ БУДУЋНОСТ ЕВРОПЕ: Детаљи о саобраћајним инфраструктурним мегапројектима

Широм Европе спроводе се мегапројекти за које се сматра да ће кад буду завршени на нивоу континента променити све.

У питању су два нова најдужа железничка тунела на свету, повезивање железничке мреже између држава, али и изградња нових саобраћајница.

Неки пројекти огромних размера одвијају се и у региону који ће, индиректно или директно, ове просторе повезати с другим деловима Европе. Један од њих пролази и кроз Црну Гору.

Железничка пруга Дивача-Копер (Словенија)

Изградња другог железничког колосека Дивача-Копер започела је 2019. године. У питању је један од најважнијих инфраструктурних пројеката Словеније којем су главни циљеви повећање капацитета постојеће пруге те јачање везе између Луке Копер и остатка Европе.

Овај пројекат би требало да значајно допринесе економији и промовисању међународне конкурентности региона смањењем времена путовања и саобраћајних гужви. Пројекат би требало да користи и локалном становништву.

Досад је успјешно завршен ископ тунела, те подупирање и завршна бетонска облога за укупно 6.100 метара у тунелима Т3, Т4, Т56 и Т8. За пројекат је на почетку процењен рок градње од шест година што значи да би могао бити завршен идуће године, а вредност радова је 1,2 милијарде евра.

Изградња Јадранско-јонског коридора

Кад је потпредседник Владе и министар мора, промета и инфраструктуре Олег Бутковић, крајем 2023. године у Хрватској најавио улагања у прометну инфраструктуру вредности 3,5 милиона евра, навео је и која су предвиђена најзначајнија улагања.

Као приоритетне пројекте на нивоу државе најавио је довршетак коридора према Мађарској, ауто-пут према Сиску али и изградњу Јадранско-јонског коридора, за коју је изјавио да је осигурано чак 1,5 милијарди евра. Како је најављено почетком ове године, активацијом два велика градилишта Хрватска би требала добити потпуно изграђен Јадранско-јонски коридор кроз своју територију.

У питању су изградња ауто-пута Крижишће-Жута локва и Метковић-Дубровник, за које је Влада Републике Хрватске и осигурала потребна средства. За оба ауто-пута укупне дужине 45 километара, вредност радова требало би да износи 690 милиона евра.

Крак Јадранско-јонског ауто-пута планиран је да се настави кроз Херцеговину, па кроз Црну Гору, преко Албаније, до Грчке, као крајњег одредишта.

И Влада Црне Горе, под руководством премијера Милојка Спајића у више наврата је наводила овај пројекат као један од кључних за даљи развој државе, подсећа портал Investitor.me. За ову трасу, која у Црној Гори почиње код мјеста Нудо и даље се пружа према Грахову, након чега би требало да се повеже са ауто-путем Бар – Бољаре, очекује се и новчана помоћ Европске уније.

Изградња коридора Вц у БиХ

Коридор Вц је траса која на потезу Будимпешта-Осијек-Сарајево-Плоче повезује Мађарску, Хрватску и Босну и Херцеговину. Завршетком ауто-пута на Коридору БиХ која се пружа правцем Свилај-Оџак-Модрича-Добој-Зеница-Какањ-Високо-Сарајево-Коњиц-Мостар-Чапљина-јужна граница с РХ у месту Бијача за циљ има да дефинише саобраћајну мрежу у БиХ.

Још 1998. године приступило се изради Студије избора трасе ауто-пута на поменутом коридору кроз Босну и Херцеговину, а на основу Студије накнадно је израђен и припадајући пројекат. Најдужи део управо је у БиХ, а ради се о чак 320 километара коридора који се протеже централним подручјем насељеним с 50 одсто целокупног становништва.

Иако се судећи према досадашњем напретку ауто-пута рок сматра преурањеним, као време завршетка пројекта спомињала се 2028. година. За различите делове изградње осигурано је укупно 589,5 милиона евра бесповратних средстава.

На деоници Почитељ-Звировићи која се гради на ауто-путу на паневропском саобраћајном коридору Вц налази се управо завршен мост “Херцеговина”, један од највећих грађевинских подухвата у региону.