OVO JE ANINO ISKUSTVO: Doktorirala je na Oksfordu, vratila se u Srbiju - tad je nastao KAMPSTER i okupio 10.000 ljudi

Za manje od godinu dana, kroz KAMPSTER je prošlo 10.000 ljudi - ako ovu cifru podelite brojem 30, prosečnim brojem učenika u odeljenju u našem školskom sistemu, dolazimo do impozantnog podatka da je kroz KAMPSTER "školu" za ovaj period prošlo 333,33 odeljenja! A cela ideja potekla je upravo od teškoća sa kojima se Ana suočavala tokom školovanja - tokom doktorskih studija na Oksfordu dok je pohađala obavezne i fakultativne onlajn kurseve naišla je na ozbiljan nedostatak na polju motivacije. Imala je utisak da je prepuštena sama sebi kao i da je socijalni element u procesu učenja u onlajn kursevima dominantno zanemaren.

Mislim da se svi bar ponekad suočavamo s manjkom motivacije u učenju – bilo da se radi o oblasti koja nas ne interesuje mnogo, koja je suvoparno predstavljena, ili koju je vrlo teško savladati. Studentima koji se nađu u takvoj situaciji obično savetujem da je ključno da prvo ustanove zašto uče nešto – koja je svrha toga? Svrha ne može da bude „zato što je neko tako rekao“ ili „zato što tako treba“. Morate sami da odredite zašto radite ono što radite. Da li nam je to važno zarad postizanja nekog našeg dugoročnog cilja? Da li tema ima praktičnu primenu, širedruštveni značaj ili je bitna iz nekog drugog razloga? Da li bez toga ne možete da savladate naredne predmete? Kada imamo cilj i kada donesemo odluku o tome zašto nešto radimo, onda je lakše naći motivaciju.

Druga stvar jeste da se okružimo ljudima koji uče to što i mi, i s njima razmenjujemo znanje, preslišavamo se, preispitujemo – u društvu je sve uvek lakše. To ne znači da se može bez individualnog rada! Treće što meni pomaže jesu razni alati za motivaciju – učenje u vremenskim segmentima, razbijanje obimne materije na bezbroj manjih koraka, upotreba raznih mnemotehnika, nagrađivanje – i ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje. Sve to pomaže da se suočavanje s nekom novom materijom, koja je često i vrlo obimna, i deluje toliko zastrašujuće da ne znamo gde da počnemo, razbije na niz manjih koraka i da se održi kontinuitet i disciplina.

Time upostavljamo kontrolu nad procesom učenja i stičemo samopouzdanje. Svakodnevno ostvarujemo niz malih pobeda, osećamo se dobro, i to nam je onda podstrek da dalje učimo. To istovremeno znači da (samo)kažnjavanje nikako nije dobra ideja - ako ne budem učio danas, neću izaći napolje večeras. To većini ljudi ne pomaže, već ima kontra-efekat. Čak i zatvorenici imaju prava na kraći svakodnevni izlazak na svež vazduh i socijalizaciju!

Za samousavršavanje je uvek pravi trenutak i taj proces nikada ne treba da prestane. Svakako tokom fakulteta postoji mnogo mogućnosti koje pružaju studentska udruženja u vidu seminara, radionica, konferencija na kojima se stiče ne samo znanje i iskustvo, već i širi krug poznanika, pa tako i širi pogled na stvari. Istovremeno, postoji veliki broj organizacija koje pružaju neformalnu edukaciju iz najrazličitijih oblasti, i neke od njih, kao Kampster, to rade putem interneta tako da ni geografska lokacija više nije prepreka. Internet je prepun informacija, i zato skrolujte – ali neka bude korisno.

Kroz Kampster je od decembra 2017. godine, kada smo zvanično i startovali, prošlo preko 10000 korisnika. Najveće interesovanje je za kurseve programiranja. Slede kursevi jezika, kao i kursevi digitalnih veština koje najčešće upisuju polaznici koji žele da uplove u frilenserske vode. Polaznicima najviše prija interakcija – bilo da je to interakcija s platformom za učenje (kroz igrice, kvizove, zadatke), bilo s drugim polaznicima i mentorom. Takođe nam kažu da im se veoma dopada raspored na platformi i sam sistem učenja, jer nemaju osećaj da uče i rade nešto teško, i mučno. To nam je i bio cilj – da razdvojimo učenje i mučenje, i spojimo učenje sa uživanjem i osećajem uspeha, i podstaknemo polaznike da svakodnevno posećuju platformu.

Ono što neke od njih demotiviše jeste kada se javi potreba za dodatnim radom. Polaznici bi ponekad želeli da sve bude instant. Mi to razumemo, ali insistiramo na tome da ne bude tako, jer nam je cilj da podstaknemo diskusiju, komunikaciju, usavršavanje digitalnih veština i vežbanje samostalnih istraživačkih sposobnosti. Međutim, kada dođu do kraja i uvide šta su sve postigli, to ih onda motiviše da idu dalje

Ključne su digitalne kompetencije, poznavanje stranih jezika i transverzalne veštine koje se često nalaze u drugom planu. Bez ta tri 'stuba' mislim da je teže napredovati, a svakako je pitanje da li ćete postići svoj pun potencijal.

Danas je potrebno umete da brzo i kvalitetno obavite zahteve posla i rešite prateće probleme uz pomoć onaljn alata i aplikacija – Microsoft Office nije dovoljan! Drugo, svi znamo da je dobro poznavanje engleskog od izuzetnog značaja, a da vam znanje bar još jednog ili dva strana jezika može doneti veliku prednost. Na kraju, tu su veštine komunikacije, timskog rada, kritičkog razmišljanja i analize...

Ukoliko ne umete da komunicirate asertivno, jasno i samopozudano, ukoliko nemate razvijenu empatiju i veštine slušanja – i zahvaljujući tome ne uspevate da uspostavite glatku interakciju sa ljudima oko sebe, stvari će biti teže.

Ali ukoliko savladate ovo, i uz to imate i bogato opšte znanje, radoznalu prirodu i razvijenu kritičku svest sigurno ćete lakše ići ka svom cilju, bez obzira čime se bavili.

Prvo što bih rekla sebi je – budi neustrašiva. Nemoj da se plašiš grešaka, autoriteta i onoga što ne znaš – naučićeš.

Drugo – okruži se ljudima koji znaju, i koji su, što je još važnije, velikodušni i žele da podele znanje s tobom. Prihvati konstruktivne kritike – neko je izdvojio svoje dragoceno vreme da ti ukaže na greške ili kako nešto može bolje ili drugačije da se uradi – zahvali se, i nauči nešto novo.

Treće – planiraj i nemoj ići linijom manjeg otpora. Donesi odluku o tome šta želiš da postigneš, naučiš, postaneš, promeniš. Tačno je da je okruženje puno neizvesnosti i da na neke stvari, sami, ne možemo mnogo da utičemo. Ali treba da napravimo plan za ono na šta možemo da utičemo. I generali kažu - kad ideš u bitku, planovi su beskorisni, ali je planiranje neophodno.