OVO SE ZOVE PLJAČKA: Uzeo kredit 150 000 evra, isplatio 135 000, banka prodaje stan i traži 400 000
Udruženje bankarskih klijenata Efektiva zatražilo je od Narodne banke Srbije da donese hitne mere kojima bi se sprečilo aktiviranje hipoteka kod kredita u švajcarskim francima.
"Tražimo hitno donošenje odluke o moratorijumu na dalju rasprodaju nekretnina u vlasništvu građana Srbije, korisnika kredita u francima, dok se konačno ne utvrdi istina o ovim kreditima i nađe trajno rešenje", navodi se u saopštenju.
Udruženje je navelo primer da je korisnik kredita koji je od banke uzeo zajam od 150.000 evra (u francima), a do sada je banci platio 135.000 evra. Međutim, banka je pokrenula prodaju stana potražujući od ovog klijenta 400.000 evra.
"Na ovim brojkama se jasno vidi razmera otimačine koju banke sprovode nad građanima Srbije", navodi se u saopštenju.
NBS: Učinili smo sve što smo mogli
Narodna banka Srbije (NBS) je još u februaru 2015. godine, u granicama svojih nadležnosti, donela Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti i usvojila rešenja kojima se pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima.
Povodom saopštenja u javnosti kojima se od NBS zahteva donošenje hitnih mera kod kredita u švajcarskim francima NBS podseća da je još u februaru 2015. donela merae, čime je NBS u kratkom roku, nakon tada neočekivane odluke Centralne banke Švajcarske da ukine donju granicu deviznog kursa od 1,20 franaka na jedan evro, usvojila rešenja kojima se pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima.Kako podseća, NBS je propisala četiri modela aneksiranja ugovora o kreditu, a uvažavajući principe pravne sigurnosti, tržišnog poslovanja i odgovornosti svih tržišnih učesnika za preuzete obaveze.
Kako ističe Efektiva, u Srbiji ima 20.000 korisnika kredita u švajcarskim francima.
"Ako uzmemo u obzir da je prosečna rata oko 50.000 dinara, to znači da građani Srbije mesečno bankama plate oko milijardu dinara (što je oko osam miliona evra) na ime duga po kreditu. Te rate su na početku bile duplo manje, što znači da banke neosnovano od građana Srbije svakog meseca uzmu oko četiri miliona evra, ili oko 50 miliona evra godišnje", piše u saopštenju.Ministarstvo ne može da utiče da hipoteka bude obustavljena.
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović rekla je da prvostepeni sudovi donose različite odluke kada je u pitanju aktiviranje hipoteke kod kredita u švajcarskim francima i da ministarstvo ne može da utiče da li će ona biti obustavljena, već samo da se postupa u skladu sa zakonom.
"Ministarstvo pravde nema nadležnosti da utiće na sudski postupak, ali prati kakva je sudska praksa. Verujem da će i ovo pitanje biti rešeno, s obzirom da Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom. Imali smo slična iskustva u regiona i nadamo se da ćemo naći najbolje rešenje kako bi se to pitanje rešilo", kazala je ministarka.
Goveći o isplati devizne štednje u Srbiji, Nela Kuburović je rekla da je u decembru 2016. godine Skupština Srbije usvojila izmene i dopune zakona koji se tiče isplate devizne štednje. "Prema tom zakonu, planirano je da se od avgusta 2018. godine krene sa isplatom, s tim što štediše moraju na vreme da prijave svoja potraživanja i dostave odgovarajuće dokaze da svoja potraživanja nisu izmirili u bivšim republikama", navela je ministarka pravde.
