Pad vrednosti ili "novac" budućnosti: Kakva je budućnost kriptovaluta?
Oko bitcoina i sličnih kriptovaluta je već bilo toliko skandala i toliko je ljudi izgubilo "pravi" novac da je čudo što još uopšte imaju neku vrednost. Ali je imaju - i to je jedina pouka.
U neko vreme su i najkonzervativniji nemački bankari ozbiljno razmišljali o širenju ponude i na bitcoine, ethereume i kako se sve ne zovu kriptovalute, ali nakon toliko skandala više nisu sigurni.
Atraktivna ponuda BRZIH keš kredita u Addiko banci
NE KUPUJTE NAPAMET, EVO GDE MOŽETE PLATITI MANJE: Razlika u ceni svinjskog mesa čak i do 200 dinara po kilogramu
Oni, naravno, žele privući i mlade u svoje novčarske kuće, pa Stefen Steudel iz Udruge nemačkih zadružnih banaka (Volks- i Raiffeisenbanken) za nemačku televizijsku postaju ARD kaže - Kako ne bismo izgubili taj deo tržišta, i mi želimo ponuditi rešenja mušterijama koje žele uložiti novac u ovaj visoko rizičan oblik spekulacije -
Thomas Riker iz Udruženja nemačkih štedionica najpre ističe da "ugled našeg imena ne želimo prepustiti kriptovalutama" ali dodaje da štedionice i banke žele omogućiti svojim korisnicima otvaranje računa i u kriptovaluti – pod uslovom da im je poznata rizičnost.
I Steudel bi mušterijama najpre savetovao ulaganje nekog manjeg iznosa kako bi iskusili što kriptovaluta uopše jeste, te da je to daleko od nekakvog čarobnog sredstva za brzu i laku veliku zaradu.
Doista ima "bitcoin milionera", ali daleko više ima bankrota čitavih "berzi" kriptovalutom, pljački lakovernih i sudskih tužbi.
Trenutno se u nemačkim medijima može pratiti suđenje odgovornima menjačkog portala OneCoin u Munsteru kojem je nekih 60.000 osoba poverilo svoj novac verujući da su time postali vlasnici kriptovalute po svom izboru.
Ali nisu, nego je njihov novac nestao baš kao i odgovorne osobe tog portala – suđenje se odvija u njihovoj odsutnosti.
U doba najveće popularnosti bitcoina pre dve godine je i vlasnik Tesle Elon Mask odlučio na velika vrata – s milijardu i po dolara - ući u biznis s "novcem budućnosti", a i električna vozila te fabrike su se mogla kupiti kriptovalutama.
Za bitcoin ili neku drugu kriptovalutu se moglo popiti kafu i jesti u restoranu, kupovati i trgovati – dok i Musk nije veoma brzo shvatio da to ipak ne može proći.
Pogotovo kod hronično dugog čekanja isporuke automobila "Tesla" niko nije mogao znati, koliko će ta kriptovaluta doista vrediti kad se vozilo isporučuje.
Takva prodaja je obustavljena nakon samo par sedmica, a Mask je bez mnogo buke napustio ta ulaganja – u poslovnim knjigama Tesle je još samo 184 milijona dolara u bitcoinima, ostalo je prodato.
Može se reći kako oni koji su od početka bili nepoverljivi prema tim valutama jesu – i nisu bili u pravu.
Neosporno bitcoin i sličan novac imaju i goleme prednosti nad "običnim" novcem: oni nisu vezani za neku državu tako da se njima lako plaća i trguje i u najzabitnijim delovima naše planete – ako imaju pristup internetskoj mreži.
Čitave države su odlučile svoje nacionalne valute stabilizovati vezujući ih uz kriptovalutu.
No, kako se brzo pokazalo, ta prednost je i kobni nedostatak: bitcoin je postao omiljena valuta kriminalaca, ucene se naplaćuju u kriptovaluti, njome se može kupiti baš sve, od oružja i narkotika pa do najgorih sadržaja koji će se naći na internetu.
A policija je tu po pravilu nemoćna.
Neko vreme se činilo kako je jedini siguran način zarade na bitcoinu držati "rudnik", računarski centar gde se neprestano štampaju akreditacije svakog pojedinog bitcoina koji je u opticaju.
Ali ni to više nije tako: ugrađeni algoritam traži samo najbrže računare, a svi ostali ostaju sedeti na čitavoj farmi računara koje gutaju struju i zagravaju klimu.
Jedan od najvećih zagovornika kriptovaluta, profesor na Frankfurtskoj školi financija i menadžmenta Filip Sander, tvrdi kako se bitcoin može uporediti sa zlatom.
U načelu je to tačno: njegova je najveća vrednost ograničena količina i činjenica da ga ljudi žele imati.
Bitcoin je od početka i zamišljen da postoji samo ograničen broj njegovih "novčanica" i sama po sebi je njegova vrednost – nula, što ga bitno razlikuje od "službenog" novca neke države iza kojeg stoji BDP te zemlje.
Sve se tu svodi na želju za njegovim posedom pa je onda i njegova vrednost čas takva, čas onakva.
Je li kriptovaluta onda uopše novac? Aleksander Hageluken, nemački novinar koji prati privredu, u svojoj knjizi o kriptovaluti konstatuje da zapravo – nije.
Ne samo da, slično kao kod školjki kao platežnom sredstvu urođenika na nekim ostrvima Pacifika, mnogi uopše ne vide u njemu neku vrednost, nego je već i zbog tolike oscilacije vrednosti nemoguće u kriptovaluti stvarati i akumulirati kapital.
Ali tu onda ostaje jedna – i to najvažnija zagonetka: da, tačno je da je dugo trebalo da bitcoinu uopće počne ozbiljnije rasti menjački kurs i lako se možemo složiti da, barem u dogledno vreme, neće opet postići cenu od preko 65 hiljada dolara za jedan bitcoin koliko je vredeo u decembru 2021.
Ali za njega se i danas mora platiti nešto preko 25 hiljada dolara – i to "pravog" novca.
Jer zapravo, kriptovaluta je sažetak velike tajne sveta novca i privrede uopše: "cena" i "vrednost" nisu sinonimi i ne znače isto.
Utoliko kritičari imaju pravo i jasno je šta je "vrednost" kriptovalute.
Ali šta će biti njegova "cena" u budućnosti – to je nemoguće reći.
