Plaćanje gotovinom postaje prošlost: Stiže ova digitalna valuta

Poslednjih godina, a naročito nakon pandemije COVID-19, digitalna plaćanja i onlajn kupovina su u evrozoni u porastu, dok je udeo gotovine u ukupnim plaćanjima opao sa 72 na 59 odsto između 2019. i 2022. godine, a broj novčanica u opticaju je prvi put opao prošle godine.

Prateći ovaj trend, ECB je u oktobru 2021. pokrenula fazu proučavanja mogućnosti izdavanja sopstvene digitalne valute centralne banke (CBDC), digitalnog evra, kako bi pružila dodatni oblik javnog novca u evrozoni.

U junu 2023. Evropska komisija predložila je pravni okvir koji bi mogao otvoriti put ECB-u da realizuje projekat digitalnog evra - a sada je na zakonodavcima da ga finalizuju.

Ali, u čemu bi bila razlika između evra kakvog poznajemo danas i predložene digitalne verzije? Kako bi mogao da funkcioniše u praksi za korisnike, banke i druge pružaoce usluga? Da li bi imao negativan uticaj na finansijsku inkluziju ili privatnost korisnika?

Euronews donosi vodič sa najnovijim informacijama o digitalnom evru, komentarima stručnjaka i očekivanim vremenskim okvirom projekta.

Šta je digitalni evro?

Digitalni evro bio bi javni novac koji izdaje centralna banka (CBDC) — za razliku od bankovnih depozita ili kriptovaluta, uz njega ne bi postojali finansijski rizici.

– Prilika koju vidimo jeste da on bude univerzalno dostupan i bezbedan elektronski oblik novca, posebno za one na margini ekonomije – izjavila je Viki van Ejk, izvršna direktorka organizacije za građansko društvo Positive Money, za Euronews.

ECB je zamislila digitalni evro za ljude i preduzeća koji bi bio besplatan za korišćenje širom evrozone (koju čini 20 od 27 država članica).

On bi bio više elektronski ekvivalent gotovini nego popularni kripto-aktiv poput bitkoina i nikako ne bi trebalo da se posmatra kao početak kraja plaćanja gotovinom.

– Digitalni evro ne treba posmatrati kao zamenu, već kao dopunu postojećim oblicima novca [gotovini i novčanicama], čime se osigurava da ne podriva poverenje i stabilnost koje oni pružaju – izjavio je poslanik Markus Ferber (Nemačka/EPP) za Euronews.

Institucija sa sedištem u Frankfurtu već je naglasila da digitalni evro neće biti remunerisan [što znači da depoziti u digitalnim evrima neće nositi kamatu] i da će biti podložan ograničenju na iznos koji tek treba da se odredi.

Početna ideja je da ljudi koriste digitalni evro za plaćanje svega, od kirije do namirnica, putem mobilnog telefona ili fizičke kartice, ali nije namenjen kao sredstvo štednje za velike iznose.

Kako bi mogao da funkcioniše?

Na primer, ako potrošač želi da kupi namirnice, prvi korak bi bio da otvori digitalni evro novčanik putem banke ili pošte. Novčanik bi zatim trebalo dopuniti putem bankovnog računa ili gotovinskog depozita.

Jednom kada se dopuni, mogao bi se koristiti za trenutna plaćanja i onlajn i u fizičkim prodavnicama putem telefona ili fizičke kartice - a za one sa ograničenom (ili nikakvom) povezanošću, postojaće i oflajn verzija digitalnog evra.

– Da bi se obezbedila finansijska inkluzija, digitalni evro mora biti dostupan svim građanima EU, uključujući one u udaljenim područjima i one koji su digitalno uskraćeni – izjavio je Ferber, ističući važnost obezbeđivanja edukacije i resursa kako bi ljudi mogli da ga koriste na efikasan način.

Komisija je u nacrtu zakona uključila odredbe koje osiguravaju da kreditne institucije koje distribuiraju digitalni evro takođe pružaju besplatnu podršku i pristup uslugama digitalnog evra, čak i za one bez bankovnog računa.

– Ljudi imaju pravo na pristup javnom novcu. Nema razloga da se oslanjamo isključivo na privatne kompanije za pristup nečemu tako osnovnom kao što su plaćanja – izjavila je van Ejk.

Izvršna direktorka Positive Money naglasila je da bi uvek trebalo da postoji rezervna opcija za pristup digitalnim evrima putem javnih vlasti za one koji nemaju pristup bankovnom računu.

Zašto je Evropi potreban?

Do sada ne postoji rešenje za digitalna plaćanja na nivou cele Evrope.

– Kada pogledate šta je zaista dostupno potrošačima kada prelaze granice, odlaze na odmor, studiraju u inostranstvu, nema mnogo opcija – izjavila je Ana Martin, šefica finansijskih usluga u Evropskoj organizaciji potrošača (BEUC), za Euronews.

– Vaša nacionalna debitna kartica, ako je imate, ne funkcioniše, i onda ste u osnovi svedeni na američke kompanije poput Vize ili Masterkarda – dodala je.

U evrozoni 13 od 20 zemalja nema nacionalni kartični sistem i umesto toga se oslanjaju na međunarodne pružaoce usluga za digitalna plaćanja.

Jedna opcija za plaćanje rešila bi postojeću fragmentaciju u evrozoni i donela određenu autonomiju od međunarodnih aktera — jer međunarodni kartični sistemi čine 64 odsto svih elektronski iniciranih transakcija sa karticama u evrozoni, prema ECB-u.

– U smislu evropskog suvereniteta i mogućnosti da imamo pravo evropsko rešenje u pogledu zaštite podataka, uključivosti i dostupnosti, trenutno ne postoji ništa – izjavila je Martin, dodajući da bi potrošačke organizacije želele da vide digitalni evro.

Takođe bi smanjio zavisnost društva od bankarskog sektora, tvrde zagovornici digitalne valute.

Gde leže zabrinutosti?

Evropska centralna banka nije jedina koja razmatra izdavanje CBDC-a. Norveška proučava mogućnost uvođenja CBDC-a, dok Velika Britanija radi na dizajniranju digitalne funte.

Iako Banka Engleske još nije odlučila da li će uvesti CBDC, navela je da bi ljudima mogla omogućiti da drže između 10.000 i 20.000 funti u svojim digitalnim novčanicima.

U EU, međutim, prag od 3.000 evra već izaziva negodovanje evropskih banaka, koje strahuju da bi visoko ograničenje moglo negativno uticati na bankovne depozite.

– Smatramo da je prag od 3.000 evra prilično nizak – izjavila je van Ejk, dodajući: – Za nas, ograničenja za držanje sredstava moraju biti zasnovana na metodologiji koja podjednako uzima u obzir potrebu za pristupom javnom novcu i potrebu za očuvanjem finansijske stabilnosti.

Kada bi građani EU mogli da koriste digitalni evro?

Trenutna predsednica ECB-a, Kristin Lagard, nedavno je izjavila da bi digitalni evro mogao biti dostupan građanima do kraja njenog mandata - iako je priznala da bi to zahtevalo ubrzani proces.

Lagard je započela svoj nemoguće obnovljiv osmogodišnji mandat u novembru 2019, tako da bi u najboljem slučaju digitalni evro mogao postati stvarnost tek krajem 2027. godine.

– Radimo koliko god možemo na tehničkom delu, ali biće potreban pravni okvir da bismo nastavili dalje – izjavila je Lagard, naglašavajući da ECB nije jedina institucija koja radi na ovom projektu.

Države članice i Evropski parlament još uvek moraju da se dogovore o svojim stavovima o tome kako bi digitalni evro trebalo da se koristi - a zatim bi morali da usaglase konačno zakonodavstvo sa Evropskom komisijom u takozvanim trilozima.

U međuvremenu, ECB će nastaviti svoj tehnički rad za pripremnu fazu, koja će verovatno trajati do novembra 2025. godine.

I tek kada pravni okvir bude usvojen, guverneri nacionalnih centralnih banaka i šest članova izvršnog odbora ECB-a odlučiće da li će nastaviti sa uvođenjem digitalnog evra.

Izvor: BizPortal