Плаћање готовином постаје прошлост: Стиже ова дигитална валута

Последњих година, а нарочито након пандемије COVID-19, дигитална плаћања и онлајн куповина су у еврозони у порасту, док је удео готовине у укупним плаћањима опао са 72 на 59 одсто између 2019. и 2022. године, а број новчаница у оптицају је први пут опао прошле године.

Пратећи овај тренд, ЕЦБ је у октобру 2021. покренула фазу проучавања могућности издавања сопствене дигиталне валуте централне банке (ЦБДЦ), дигиталног евра, како би пружила додатни облик јавног новца у еврозони.

У јуну 2023. Европска комисија предложила је правни оквир који би могао отворити пут ЕЦБ-у да реализује пројекат дигиталног евра - а сада је на законодавцима да га финализују.

Али, у чему би била разлика између евра каквог познајемо данас и предложене дигиталне верзије? Како би могао да функционише у пракси за кориснике, банке и друге пружаоце услуга? Да ли би имао негативан утицај на финансијску инклузију или приватност корисника?

Euronews доноси водич са најновијим информацијама о дигиталном евру, коментарима стручњака и очекиваним временским оквиром пројекта.

Шта је дигитални евро?

Дигитални евро био би јавни новац који издаје централна банка (ЦБДЦ) — за разлику од банковних депозита или криптовалута, уз њега не би постојали финансијски ризици.

– Прилика коју видимо јесте да он буде универзално доступан и безбедан електронски облик новца, посебно за оне на маргини економије – изјавила је Вики ван Ејк, извршна директорка организације за грађанско друштво Поситиве Money, за Euronews.

ЕЦБ је замислила дигитални евро за људе и предузећа који би био бесплатан за коришћење широм еврозоне (коју чини 20 од 27 држава чланица).

Он би био више електронски еквивалент готовини него популарни крипто-актив попут биткоина и никако не би требало да се посматра као почетак краја плаћања готовином.

– Дигитални евро не треба посматрати као замену, већ као допуну постојећим облицима новца [готовини и новчаницама], чиме се осигурава да не подрива поверење и стабилност које они пружају – изјавио је посланик Маркус Фербер (Nemačka/EPP) за Euronews.

Институција са седиштем у Франкфурту већ је нагласила да дигитални евро неће бити ремунерисан [што значи да депозити у дигиталним еврима неће носити камату] и да ће бити подложан ограничењу на износ који тек треба да се одреди.

Почетна идеја је да људи користе дигитални евро за плаћање свега, од кирије до намирница, путем мобилног телефона или физичке картице, али није намењен као средство штедње за велике износе.

Како би могао да функционише?

На пример, ако потрошач жели да купи намирнице, први корак би био да отвори дигитални евро новчаник путем банке или поште. Новчаник би затим требало допунити путем банковног рачуна или готовинског депозита.

Једном када се допуни, могао би се користити за тренутна плаћања и онлајн и у физичким продавницама путем телефона или физичке картице - а за оне са ограниченом (или никаквом) повезаношћу, постојаће и офлајн верзија дигиталног евра.

– Да би се обезбедила финансијска инклузија, дигитални евро мора бити доступан свим грађанима ЕУ, укључујући оне у удаљеним подручјима и оне који су дигитално ускраћени – изјавио је Фербер, истичући важност обезбеђивања едукације и ресурса како би људи могли да га користе на ефикасан начин.

Комисија је у нацрту закона укључила одредбе које осигуравају да кредитне институције које дистрибуирају дигитални евро такође пружају бесплатну подршку и приступ услугама дигиталног евра, чак и за оне без банковног рачуна.

– Људи имају право на приступ јавном новцу. Нема разлога да се ослањамо искључиво на приватне компаније за приступ нечему тако основном као што су плаћања – изјавила је ван Ејк.

Извршна директорка Поситиве Money нагласила је да би увек требало да постоји резервна опција за приступ дигиталним еврима путем јавних власти за оне који немају приступ банковном рачуну.

Зашто је Европи потребан?

До сада не постоји решење за дигитална плаћања на нивоу целе Европе.

– Када погледате шта је заиста доступно потрошачима када прелазе границе, одлазе на одмор, студирају у иностранству, нема много опција – изјавила је Ана Мартин, шефица финансијских услуга у Европској организацији потрошача (БЕУЦ), за Euronews.

– Ваша национална дебитна картица, ако је имате, не функционише, и онда сте у основи сведени на америчке компаније попут Визе или Мастеркарда – додала је.

У еврозони 13 од 20 земаља нема национални картични систем и уместо тога се ослањају на међународне пружаоце услуга за дигитална плаћања.

Једна опција за плаћање решила би постојећу фрагментацију у еврозони и донела одређену аутономију од међународних актера — јер међународни картични системи чине 64 одсто свих електронски иницираних трансакција са картицама у еврозони, према ЕЦБ-у.

– У смислу европског суверенитета и могућности да имамо право европско решење у погледу заштите података, укључивости и доступности, тренутно не постоји ништа – изјавила је Мартин, додајући да би потрошачке организације желеле да виде дигитални евро.

Такође би смањио зависност друштва од банкарског сектора, тврде заговорници дигиталне валуте.

Где леже забринутости?

Европска централна банка није једина која разматра издавање ЦБДЦ-а. Норвешка проучава могућност увођења ЦБДЦ-а, док Велика Британија ради на дизајнирању дигиталне фунте.

Иако Банка Енглеске још није одлучила да ли ће увести ЦБДЦ, навела је да би људима могла омогућити да држе између 10.000 и 20.000 фунти у својим дигиталним новчаницима.

У ЕУ, међутим, праг од 3.000 евра већ изазива негодовање европских банака, које страхују да би високо ограничење могло негативно утицати на банковне депозите.

– Сматрамо да је праг од 3.000 евра прилично низак – изјавила је ван Ејк, додајући: – За нас, ограничења за држање средстава морају бити заснована на методологији која подједнако узима у обзир потребу за приступом јавном новцу и потребу за очувањем финансијске стабилности.

Када би грађани ЕУ могли да користе дигитални евро?

Тренутна председница ЕЦБ-а, Кристин Лагард, недавно је изјавила да би дигитални евро могао бити доступан грађанима до краја њеног мандата - иако је признала да би то захтевало убрзани процес.

Лагард је започела свој немогуће обновљив осмогодишњи мандат у новембру 2019, тако да би у најбољем случају дигитални евро могао постати стварност тек крајем 2027. године.

– Радимо колико год можемо на техничком делу, али биће потребан правни оквир да бисмо наставили даље – изјавила је Лагард, наглашавајући да ЕЦБ није једина институција која ради на овом пројекту.

Државе чланице и Европски парламент још увек морају да се договоре о својим ставовима о томе како би дигитални евро требало да се користи - а затим би морали да усагласе коначно законодавство са Европском комисијом у такозваним трилозима.

У међувремену, ЕЦБ ће наставити свој технички рад за припремну фазу, која ће вероватно трајати до новембра 2025. године.

И тек када правни оквир буде усвојен, гувернери националних централних банака и шест чланова извршног одбора ЕЦБ-а одлучиће да ли ће наставити са увођењем дигиталног евра.

Извор: БизПортал