POSTOJI SKALA OD JEDAN DO PET: Stručnjak otkriva kako da nas niko ne prevari sa falsifikovanim novcem
Miroslav Jeremić objasnio je građanima kako da prepoznaju falsifikovane novčanice.
Miroslav Jeremić iz Narodne banke Srbije kaže da od karakteristika novčanica treba poznavati pre svega papir, vodeni žig, optički varijabilnu boju, serijski broj, a važno je kako izgleda deo novčanice koji je beo.
Najbolje je, smatra Jeremić, da građani uporede novčanicu za koju sigurno znaju da je originalna i onu za koju imaju sumnje.
U petak je Red day! Da li znate šta to znači i šta treba da uradite na taj dan?
MENJA SE JEDNA NOVČANICA: Premazuje se specijalnim slojem, iz Narodne banke objasnili šta to znači za građane
Miroslav Jeremić, direktor Odeljenja za nacionalne centre za borbu protiv falsifikovanja novčanica u Sektoru za poslove s gotovinom Narodne banke Srbije, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da se kriminalne grupe falsifikatora novca često organizuju tako da jedna štampa, a druga rastura taj novac.
Falsifikati otkriveni u Nemačkoj i Srbiji u isto vreme
Povodom hapšenja četvoročlane grupe osumnjičenih za falsifikovanje novca u Pančevu, gde je pronađena veća koliičina evra, dinara i kuna, Jeremić navodi da je protivvrednost oko 420.000 evra - od toga 360.000 u evrima i 60.000 u hrvatskim kunama. Apoeni su 250 i 10 evra i 1.000 kuna.
Kaže da su ovi falsifikati otkriveni u Nemačkoj i Srbiji u isto vreme sredinom oktobra, a policijski uspeh je veliki u smislu da su uspeli da otkriju štampariju i pohapse izvršitelje.
- Možete imati više učesnika u lancu. Oni za nominalnu vrednost falsifikata plaćaju pravim novcem određeni procenat, a taj procenat zavisi od kvaliteta falsifikata, a kada falsifikovan novac dođe do građana, onda je građanin 100 odsto prevaren - objašnjava Jeremić.
Napominje da su falsifikati u Pančevu dobili ocenu "tri", a ima i onih sa ocenom "dva", jer neka novčanica nema kinegram, a druga ima pa je ubedljivija.
Dodaje da se od karakteristika novca treba poznavati pre svega papir, vodeni žig, optički varijabilna boja, serijski broj. Takođe, važno je kako izgleda deo novčanice koji je beo, odnosno da li je malo tamniji, jer nije normalno da bude potpuno beo.
Postoji skala od jedan do pet
- Postoji skala od jedan do pet. Kod onih sa ocenom pet, postoji visoka opasnost da čak i oni koji rade sa novcem budu prevareni, ali zato postoje određene informacije koje NBS pruža licima koja se bave profesionalnom obradom novca i oni imaju informacije koji tipovi falsifikata se pojavljuju, kako izgledaju i kako se može proveriti da li su originalne ili ne - kaže Jeremić.
Ističe da je za građane važno da imaju informaciju o karakteristikama novca.
- Oni na sajtu NBS, što se tiče dinara, mogu pogledati kako izgledaju zaštitni elementi novčanica, a na sajtu Evropske centralne banke mogu da se pogledaju karakteristike zaštitnih elemenata za evro - navodi Jeremić.
Premazivanje evra - za prosečnog građanina neće biti razlike
Što se tiče najave da će se štampati nove novčanice od 20 evra, koje bi trebalo da budu čvršće i dugovečnije, Jeremić objašnjava da nema novih novčanica i da je to novčanica druge serije apoena 20 evra koja je počela da se pušta u opticaj 2016. godine.
- Jedina razlika u odnosu na tu iz 2016. godine i ove danas jeste to što je ova novčanica premazana izvesnim zaštitnim slojem koji će joj dati veću čvrstinu i produžiti životni vek. Za prosečnog građanina neće biti nikakve razlike - napominje Jeremić.
Premazuju se novčanice i od pet i deset evra druge serije, dodaje on i objašnjava da se premazuju apoeni manje vrednosti jer im je životni kraći pošto su češće u opticaju.
U SAD su u opticaju novčanice i iz 1928. godine
Jeremić naglašava da večito traje utakmica centralnih banaka i falsifikatora.
- Banke pokušavaju da uvedu nove zaštitne elemente, a falsifikatori pokušavaju to da imitiraju da se to ne može primetiti. Prati se statistika, koliko imate falsifikata u odnosu na originalni broj. Kada vidite da je taj odnos nepovoljan, treba vršiti zamenu novčanica - navodi Jeremić.
Dodaje da postoje dva sistema - najčešće države prethodnu seriju povlače iz opticaja i puštaju novu.
Postoje države koje nemaju takvu praksu, kao SAD, ukazuje Jeremić i navodi da ta zemlja ima u opticaju novčanice od 1928. godine do danas.
- Imate veliki broj različitih novčanica istog apoena, pa se može desiti da, iako je novčanica sasvim u redu, da se trgovac ne usudi se da primi novčanicu, jer je nije video deset godina - ističe Jeremić.
