ПОСТОЈИ СКАЛА ОД ЈЕДАН ДО ПЕТ: Стручњак открива како да нас нико не превари са фалсификованим новцем
Мирослав Јеремић објаснио је грађанима како да препознају фалсификоване новчанице.
Мирослав Јеремић из Народне банке Србије каже да од карактеристика новчаница треба познавати пре свега папир, водени жиг, оптички варијабилну боју, серијски број, а важно је како изгледа део новчанице који је бео.
Најбоље је, сматра Јеремић, да грађани упореде новчаницу за коју сигурно знају да је оригинална и ону за коју имају сумње.
У петак је Ред day! Да ли знате шта то значи и шта треба да урадите на тај дан?
МЕЊА СЕ ЈЕДНА НОВЧАНИЦА: Премазује се специјалним слојем, из Народне банке објаснили шта то значи за грађане
Мирослав Јеремић, директор Одељења за националне центре за борбу против фалсификовања новчаница у Сектору за послове с готовином Народне банке Србије, рекао је у Јутарњем програму РТС-а да се криминалне групе фалсификатора новца често организују тако да једна штампа, а друга растура тај новац.
Фалсификати откривени у Немачкој и Србији у исто време
Поводом хапшења четворочлане групе осумњичених за фалсификовање новца у Панчеву, где је пронађена већа колиичина евра, динара и куна, Јеремић наводи да је противвредност око 420.000 евра - од тога 360.000 у еврима и 60.000 у хрватским кунама. Апоени су 250 и 10 евра и 1.000 куна.
Каже да су ови фалсификати откривени у Немачкој и Србији у исто време средином октобра, а полицијски успех је велики у смислу да су успели да открију штампарију и похапсе извршитеље.
- Можете имати више учесника у ланцу. Они за номиналну вредност фалсификата плаћају правим новцем одређени проценат, а тај проценат зависи од квалитета фалсификата, а када фалсификован новац дође до грађана, онда је грађанин 100 одсто преварен - објашњава Јеремић.
Напомиње да су фалсификати у Панчеву добили оцену "три", а има и оних са оценом "два", јер нека новчаница нема кинеграм, а друга има па је убедљивија.
Додаје да се од карактеристика новца треба познавати пре свега папир, водени жиг, оптички варијабилна боја, серијски број. Такође, важно је како изгледа део новчанице који је бео, односно да ли је мало тамнији, јер није нормално да буде потпуно бео.
Постоји скала од један до пет
- Постоји скала од један до пет. Код оних са оценом пет, постоји висока опасност да чак и они који раде са новцем буду преварени, али зато постоје одређене информације које НБС пружа лицима која се баве професионалном обрадом новца и они имају информације који типови фалсификата се појављују, како изгледају и како се може проверити да ли су оригиналне или не - каже Јеремић.
Истиче да је за грађане важно да имају информацију о карактеристикама новца.
- Они на сајту НБС, што се тиче динара, могу погледати како изгледају заштитни елементи новчаница, а на сајту Европске централне банке могу да се погледају карактеристике заштитних елемената за евро - наводи Јеремић.
Премазивање евра - за просечног грађанина неће бити разлике
Што се тиче најаве да ће се штампати нове новчанице од 20 евра, које би требало да буду чвршће и дуговечније, Јеремић објашњава да нема нових новчаница и да је то новчаница друге серије апоена 20 евра која је почела да се пушта у оптицај 2016. године.
- Једина разлика у односу на ту из 2016. године и ове данас јесте то што је ова новчаница премазана извесним заштитним слојем који ће јој дати већу чврстину и продужити животни век. За просечног грађанина неће бити никакве разлике - напомиње Јеремић.
Премазују се новчанице и од пет и десет евра друге серије, додаје он и објашњава да се премазују апоени мање вредности јер им је животни краћи пошто су чешће у оптицају.
У САД су у оптицају новчанице и из 1928. године
Јеремић наглашава да вечито траје утакмица централних банака и фалсификатора.
- Банке покушавају да уведу нове заштитне елементе, а фалсификатори покушавају то да имитирају да се то не може приметити. Прати се статистика, колико имате фалсификата у односу на оригинални број. Када видите да је тај однос неповољан, треба вршити замену новчаница - наводи Јеремић.
Додаје да постоје два система - најчешће државе претходну серију повлаче из оптицаја и пуштају нову.
Постоје државе које немају такву праксу, као САД, указује Јеремић и наводи да та земља има у оптицају новчанице од 1928. године до данас.
- Имате велики број различитих новчаница истог апоена, па се може десити да, иако је новчаница сасвим у реду, да се трговац не усуди се да прими новчаницу, јер је није видео десет година - истиче Јеремић.
