Prepoznati i podržati domaće muzičko stvaralaštvo (FOTO)

Najveći izazov za kreativne industrije u Srbiji jeste promeniti odnos javnosti i institucija prema intelektualnom vlasništvu, procesima kreativnog rada i dosega uloženog truda u društvu, ali i uvođenje politika koje će podržati razvoj i samoodrživost domaćeg stvaralaštva, kao i položaj i status samostalnih umetnika, zaključak je današnjeg panela „Domaće muzičko stvaralaštvo“ koji je održan u Privrednoj komori Srbije (PKS), u organizaciji Udruženja za kreativnu industriju.

Današnji panel, jedan u nizu u okviru serije diskusija pod nazivom „Izazovi kreativne industrije“, posebno se bavio problemima i izazovima Domaćeg muzičkog stvaralaštva (DMS). Učesnici su predložili definiciju DMS koja podrazumeva da je Domaće muzičko stvaralaštvo ono koje je komponovao državljanin Srbije i u čijem stvaranju je učestvovalo bar još dvoje naših državljana iz neke od kategorija: tekstopisac, aranžer, izvođač, produkcija. 

Moderator panela je bila Ana Stanić, predsednica Grupacije muzičkih izvođača i muzičkih autora u PKS, a u diskusiji su učestvovali Maja Rakovic, potpredsednica Grupacije radiodifuzije u PKS i vlasnica Naksi Radija, Željko Vasić, predstavnik Udruženja kompozitora Srbije, Dejan Manojlović, direktor SOKOJ-a i Rodoljub Stojanović, zamenik predsednika Grupacije muzičke industrije PKS.

- Za dostizanje samoodrživosti muzičke industrije Srbije prvo se mora promeniti odnos prema prisutnosti DMS u medijima, sa posebnim osvrtom ka novijem sadržaju kako bi se održavala zdrava unutrašnja konkurencija, moraju se uvesti minimalne kvote emitovanja domaćeg muzičkog stvaralaštva za javne servise, kao i zakonske obaveze za raspodelu javnih sredstava i dobara tako da se zaštiti ovaj vid kreativnog rada, a neophodno je raditi i na otvaranju muzičkog centra Srbije koji bi promovisao razvoj domaće muzičke industrije u zemlji i svetu - saglasni su učesnici panela.  

Prioritet organizacije panela posvećenih kreativnoj industriji, kako je istaknuto u PKS, jeste da se rasvetle i jasno predstave problemi koje stvara piraterija – krađa proizvoda stvaralaštva, zatim nedovoljna svest o podržavanju domaćeg stvaralaštva i spora izmena zakona i poreskih politika. Za dostizanje ovih ciljeva neophodna je saradnja sa institucijama Republike Srbije, ministarstvima nadležnim za kulturu, obrazovanje, privredu i finansije. Potrebna je i podrška svih reprezentativnih udruženja, kao i mobilizacija svih izvođača i autora za podršku regulisanja poslovanja. Kulturna dobra i servisi obuhvataju vrednosti, identitet i značenja koja prevazilaze njihovu striktno komercijalnu vrednost i kao takva su obuhvaćena Konvencijom UNESCO o zaštiti i promociji različitosti kulturnog izraza.

Udruženje za kreativnu industriju PKS okuplja preko 4.000 preduzeća, više od 8.000 preduzetnika, dok ukupan broj pravnih subjekata u kreativnoj industriji prevazilazi 21.000. Samo kinematografija zapošljava i angažuje preko 20 000 ljudi. Kreativna industrija svojim dobrim funkcionisanjem preliva prihode i na druge industrijske grane i u državni budžet, promoviše zemlju i održava kulturni identitet i prevazilaženje izazova sa kojima se susreće kreativna industrija od velike je opšte važnosti.