PREVIRANJA U AUTOINDUSTRIJI: Folksvagen razmatra obustavu rada u pojedinim gradovima - 25% zaposlenih bi moglo ostati bez posla
Folkswagen najavljuje obustavu rada u nekoliko fabrika zbog opadanja prodaje.
Ukoliko se ostvari najava uprave Folksvagena koja je priznala kako razmatra obustavu svojih operacija u gradovima Osnabruku i Drezdenu, oko 25 posto radnika bi moglo ostati bez posla.
Šta je krenulo po zlu u slučaju Folksvagen grupe za koju je Statista iznela podatak kako je sa Tojotom u maju ove godine dominirala kao jedan od dva vodeća proizvođača automobila u svetu po prodaji i koja je u fiskalnoj 2023. godini ostvarila prihod od 322,3 milijarde evra?
Ukratko, evropski proizvođači automobila, među njima i Folksvagen, mahom su s radošću najavljivali dolazak električne budućnosti, ali su sporo prihvatali električne automobile, što ih je dovelo u nezavidan položaj budući da su konkurenti iz Kine već bacili oko na evropsko tržište, kojem mogu i žele ponuditi jeftinije modele vozila.
Švedski proizvođač automobila Volvo priznao je da je odustao od cilja prodaje samo električnih automobila do 2030., odlučivši umjesto toga nastaviti s prodajom nekih benzinskih vozila uz modele na baterije. Ali, pitanje koje sada sebi postavljaju svi je kako isfinansirati tranziciju sa konvencionalnih na električna vozila i kako potaknuti konzumente da ih žele i kupuju više?
Da bismo shvatili razmjere odnosa Kine i Nemačke na polju autoindustrije, potrebno je vratiti sat unazad.
Kako je Kina učila od Folksvagen?
Folksvagen je bio jedan od prvih stranih proizvođača automobila koji je osvojio kinesko tržište, odakle je polovinu svojih prihoda crpio upravo iz Kine. Međutim, praznog konta nije ostala ni Kina. Kineski inženjeri naučili su od Folksvagen kako proizvesti automobile, unapređujući korak po korak domaću tehnologiju. Danas su došli u poziciju da imaju vlastite brendove koji su, neki će reći bolji i pristupačniji od folksvagenovih. Nemački automobilski gigant tako nije ostao samo bez značajnog tržišnog udela u Kini, već i u Evropi, jer je konkurencija stigla i na domaće evropsko tlo i daje do znanja da se tu planira zadržati i osvojiti nove kupce.
Folksvagen je ovog meseca priznao svojim radnicima tokom poslednjeg sastanka u svom sedištu u Volfsburgu da će prodati 500.000 vozila manje nego pre pandemije, te da su procene kako se prodaja neće vratiti na nivo iz 2019. godine, kada je evropsko tržište prodavalo 16 miliona automobila (raznih proizvođača).
Oliver Blum, izvršni direktor Folksvagen grupe, nije krio emotivnost kada je grupacija iznosila nepopularnu odluku o uštedama milijardi evra troškova rekavši: - Automobilska industrija se u samo nekoliko godina značajno promijenila u segmentu volumena. Zajedno ćemo provesti odgovarajuće mjere kako bismo postali profitabilniji. Vodimo Folksvagen nazad tamo gde brend pripada, to je odgovornost svih nas - rekao je.
Arno Antlic, glavni finansijski direktor Folksvagen grupe, rekao je da ovaj proizvođač automobila ima "godinu, možda dve da promeni stvari".
- Tržište u Evropi se oporavilo, ali se neće vratiti na svoju bivši nivo prije pandemije. Očekujemo da će se u budućnosti prodavati oko 14 miliona vozila godišnje. I to nema nikakve veze s našim proizvodima ili lošom prodajom. Tržište jednostavno više ne postoji. Već neko vreme na brend trošimo više novca nego što zarađujemo. To dugoročno ne ide dobro. Ako ovako nastavimo, nećemo uspeti u transformaciji - rekao je Antlic, prenosi Gardijan.
Zatvaranje dve fabrike
Koliko je moguće zatvaranje dve Folksvagen fabrike ozbiljan problem za nemačku ekonomiju, jer ne treba izgubiti iz vida činjenicu da Folksvagen u svojoj proizvodnji sarađuje sa manjim kompanijama, koje zavise o njegovoj prodaji i uspehu, potvrđuju i najave iz njemačke savezne vlade kako će intervenirati ne bi li pomogla da se fabrike ne zatvore.
Nepovoljan Folksvagenov položaj kroz njegove dve fabrike, samo je deo šire statističke slike nemačke ekonomije, koja je u 2023. godini pala 0,3 posto, što je zvanični podatak Nemačkog zavoda za statistiku, i ona nije vest koju treba shvatiti olako. Jer, ako je u krizi ekonomski snažna zemlja, šta je sa daleko slabijim tržištima? Kriza kada pogađa, ona funkcionira po sistemu spojenih posuda. Ono što naruši ili okrzne jednu industriju vremenom oseća i druga.
Izvor: Srbija Danas/SrpskaInfo
