„Prince Aviation“ iz Srbije zajedno sa kompanijom „Collins“ prvi na svetu u svoju Cessnu 525 ugradio najnoviji sistem Certus 700 za WiFi internet u putničkoj kabini

Kompanija „Prince Aviation“ izložila je na ovogodišnjem sajmu poslovne avijacije u Ženevi EBACE 2024 svoju najnoviju strukturnu modifikaciju poslovnog aviona koju su obavili na letelici u njihovom vlasništvu, Cesni 525 „Citation Jet“ YU-SCJ.

Reč je o instalaciji sistema za prijem satelitskog interneta koji omogućava bežično (WiFi) povezivanje putnicima unutar celog aviona. Princ je neposredni izvođač ugradnje hardverskog sistema baziranog na Iridium sazvežđu komercijalnih satelita koji se zove Certus 700 koji proizvodi kompanija „Collins Aerospace“. Dve kompanije će predstaviti novi proizvod na ovogodišnjem sajmu u Ženevi gde će „Prince Aviation“ prvi put imati i svoj štand.

Tango Six će ove godine izveštavati sa EBACE-a.

Tango Six je imao priliku da poseti kompaniju „Prince Aviation“ na beogradskom aerodromu u sada već njihovom starom hangaru. Naime, deo kompanije koji se bavi održavanjem i modifikacijama poslovnih aviona se širi i na jesen će svečano otvoriti hangar površine 3000 kvadratnih metara (sa dodatnih 600 kvadratnih metara radionica, kancelarija i salona) koji se nalazi odmah između njihovog postojećeg i hangara Jat Tehnike.

Povod naše posete je ulazak Princa na svetsku scenu kompanija koje obavljaju strukturne modifikacije poslovnih aviona u takozvanom „PAXEX“ (Passenger Experience) domenu – ugradnji interneta u avion.

Kompanija već godinama obavlja razne strukturne modifikacije na poslovnim avionima (ugrađivanje vingleta, modifikacije putničkih kabina, ugradnja modernije avionike) i sada je prvi put odlučila da zajedno sa kompanijom „Collins Aerospace“, koja je razvila hardver, i kompanijom QCM, koja je pružila inženjersku podršku, uđe na deo tržišta koji se bavi ugradnjom interneta u poslovne avione kraćeg doleta.

 Potrudili su se i da letelicu ukrase posebnom „hi-tech inspired“ šemom bojenja koja promoviše proizvod koji su zajedno sa Kolinsom i QCM-om ugradili: „Certus 700, (compact retrofit) WiFi System“.

Princ je u ovo partnerstvo uneo svoju ekspertizu modifikacije trupa, odnosno ugradnje nove antene i pratećeg hardvera ali je i obezbedio i avion iz svoje flote koji je poslužio kao opitni artikal novog sistema.

Kako je za Tango Six kazao Peter Stajn, menadžer za marketing u diviziji kompanije „Collins Aerospace“ za avioniku, Certus 700, baziran je na Iridium konstelaciji satelita za komercijalnu upotrebu. Nastao je kao rešenje za pristup internetu u posebnoj bizjet niši. Naime, sam Kolins i druge kompanije imaju nekoliko rešenja za veće letelice, sa većim propusnim brzinama, ideja za Certus 700 je prilagođena manjim letelicama, koje lete na kraće destinacije:

– Kada smo razgovarali sa vlasnicima poslovnih aviona, oni su gotovo po pravilu govorili da je važno da im letelice poseduju jednostavnu i pouzdanu internet vezu kada se leti na kraćim destinacijama.

Veoma smo srećni da sada možemo da objavimo da smo sertifikovali naš novi sistem baziran na SATCOM Iridium NEXT-u, uz pomoć „Prince Aviationa“ na njihovom avionu „Cessna Citation Jet“. Ova modifikacija je u potpunosti EASA sertifikovana i spremna je za tržište. 

Stajn kaže da je brzina interneta sistema Certus 700 sistema, na bilo kojoj visini oko 700 kilobita po sekundi:

– On, za razliku od sistema za internet u kabini koji su namenjeni većim letelicama koje imaju veći dolet, nije namenjen da preko njega gledate na primer Netflix, YouTube ili da skidate i šaljete velike količine podataka. Destinacije na kojima lete avioni klase CJ1 su kraće, letovi kraće traju i potreba za brzinama intereneta se razlikuje.

Naš sistem je stoga namenjen za upotrebu chat aplikacija, možete putem njega proveravati email i bez problema obavljati VOIP pozive preko Vibera ili WhatsAppa.

Certus 700 koristi Iridium Next sazvežđe satelita u niskoj Zemljinoj orbiti što mu omogućava povezanost na bukvalno svakoj tački zemljine kugle. Ceo sistem je razvijen sa pažnjom na težinu i otpor koji antena stvara. Projektovali smo je da bude što lakša i da ne stvara veliki otpor kako to ne bi negativno uticalo na potrošnju goriva.

U partnerstvu sa kompanijama „Prince Aviation“ i QCM dobili smo EASA STC (Supplemental Type Certificate) pre mesec dana.

Kada poredimo sa konkurencijom govorimo pre svega o poređenju veličina antena. Veće antene i imaju veće brzine interneta koje nisu potrebne za manje poslovne mlaznjake, odnosno kraće destinacije. Poređenja radi, antene kod naše konkurencije za veće brzine interneta su i do 10 puta veće.

Cena koju operater, vlasnik aviona sa Certus sistemom, plaća za jedan sat interneta je oko 100 dolara. Ta cena se obično uključuje u cenu iznajmljivanja aviona, putnik dakle efektivno dobija WiFi besplatno – uslugu koju kao poslovni čovek sada mora da ima, u kojem god prevoznom sredstvu da se nalazi.

Vrlo brzo će, kada sistem bude zaživeo, činiti razliku u ponudi operatera koji investiraju u njegovu ugradnju. Budući da će oni pristup internetu nuditi besplatno, napraviće se razlika na tržištu ko sistem ima a ko ne.

Već smo u procesu skeniranja trupa Cesne XLS, a uskoro ćemo početi sa pripremama za instalaciju Certus sistema i na najmanju letelicu do sada – Beechcraft 200. 

Cesnin 525 model izabran je zbog svoje zastupljenosti na tržištu i spremnosti Princa da uđe u ovaj projekat partnerski sa Kolinsom u formi prve opitne modifikacije letelice u njihovom vlasništvu.

Kako je za Tango Six kazao Srđan Kragojević, direktor MRO sektora Princa, ugradnja je trajala 3 nedelje i izvedeno je nekoliko letova pri kojima je dokazano da je sistem ispunio sve uslove STC-a i da internet u avionu radi:

– Partnerstvo u ovom projektu zasnovano je na našem iskustvu u strukturnim modifikacijama i održavanju poslovnih aviona koje sada broji već tri decenije ali i činjenice da smo jedan od retkih bizjet MRO kompanija koja u okviru svoje operacije poseduje i sopstvene avione sa kojima radimo čarter prevoz. Zbog toga smo mogli da u ovaj projekat unesemo i našu letelicu na kojoj smo obavili prvo opitno ugrađivanje Certus sistema.

Budući da se radi o prototipskoj instalaciji, naša letelica je zapravo i globalni prototip ovog sistema.

Priprema za instalaciju sistema trajala je oko dva meseca, dok je sama instalacija trajala šest nedelja. Hardver rešenje i sistem je Kolinsov, kompanija QCM je obavila inženjerski i sertifikacioni deo posla. Mi nakon instalacije, kao ovlašćeni MRO, dajemo uverenje o radovima, nakon kojeg je letelica plovidbena.  To znači da je „Prince Aviation“ obavio i posao instalacije i sertifikacije uz pomoć QCM-a. Obavili smo testiranja na zemlji i u u letu, poslali smo rezultate EASA-i i oni su to validirali.

Budući da se radilo o prototipskoj instalaciji, trajalo je duže. Očekujemo da će serijsko instaliranje trajati oko tri nedelje. U praksi će to značiti da će vlasnici letelica tokom većeg održavanja, odnosno redovnog pregleda letelice, moći da instaliraju i Certus sistem.

Takođe, ovaj tip aviona ima veoma neobičan tip sertifikat. On pokriva CJ1, CJ2, CJ3, što je prilično velika zastupljenost letelica na tržištu kada pričamo o Evropi. Kasnije imamo u planu da razvijemo modifiakciju i za XLS familiju, koju takođe imamo u „Prince Aviation“ floti. –

Vodeći mehaničar strukture koji je radio na Certus projektu Antonije Kovačević, ispričao nam je kako je tekla instalacija hardverskog dela:

– Morali smo najpre da izmestimo postojeće GPS antene na krovu letelice, zatvorimo te otvore i napravimo novi za Certus antenu. Postojeće antene smo morali da izmestimo i zbog moguće interferencije. Dakle nije reč samo o stavljanju novog hardverskog modula na krov. Bilo je potrebno izmestiti postojeće i da se testira uticaj drugih antena na sistem. Dosta tih postupnih celina nije bilo definisano u početnom projektu pa smo morali sami da nalazimo rešenja.

Nakon završetka instalacije morali smo da obavimo test presurizacije jer efektivno bušimo kabinu koja je cela pod pristiskom. Morali smo takođe da povežemo oko 100 metara novih električnih žica od nosa do kokpita, pa od kokpita do zadnjeg dela letelice gde se nalazi ruter.

Dobili smo tehničke crteže, predloge načina instalacije, ali smo mi na kraju bili ti koji su to sve probali, modifikovali ono što nije moglo i posle sve sklopili u jednu celinu.

Želeo bih da istaknem kolegu Vuka Stanojeva, našeg maintenance menadžera, koji je nadgledao kako cela arhitektura sistema radi. Ja sam sa svojim timom imao zadatak da instaliram sistem. Elektroničari su zatim trebali da razvuku sve potrebne žice, da izmere signale, povežu ceo sistem i na kraju ga testiraju.

Kompanija QCM je sve naše testove prikupljala, radili su radne liste i na odgovarajući način su to prezentovali EASA-i. –

Novi „internet STC“ na globalnom tržištu

Nakon što je MRO „Prince Aviationa“ probio led i u praksi definisao kako se ovaj STC obavlja, poslovni koncept saradnje tri kompanije biće otprilike ovakav: Kolins će prodavati hardver, dok će QCM prodavati STC na otvorenom tržištu koji će koštati do 10.000 evra. Sam Certus sistem košta, kako su nam potvrdili iz Kolinsa i QCM-a, do 200.000 dolara. Cena koja može predstavljati i do 15% cene letelice ove kategorije.

Princ će potom biti samo jedan od globalnih MRO kompanija koja će moći da instalira ovaj sistem ali zbog činjenice da je na njemu prva uradila i svojevrsni opitni inženjering, očekuju da će biti jedna od preferiranih opcija drugim klijentima. Njihovom portfoliu MRO centra svakako dobro dođe da uz uslugu većih radova klijentu mogu ponuditi, kada mu je letelica već u hangaru, i ovu investiciju.

Direktor kompanije QCM Kristijan Šuser, kaže da je njihov posao bio da integrišu delove sistema na inženjerskom nivou i da rade sa mehaničarima i tehničarima Princa, sa kojima su već sarađivali na drugim modifikacijama:

– Mi smo bili zaduženi za inženjerski deo, pripremu dokumentacije i uputstva za integraciju sistema. Takođe, naš posao je deo oko sertifikacije, tako da je nova konfiguracija odobrena od strane EASA-e. Kolins naravno takođe ima svoj STC sektor ali smo mi specijalisti za EASA-u, pa smo tu podelili posao.

Sistem se sastoji od moderne „high-gain“ antene, električnih instalacija i modula koji povezuju antenu i ruter u kabini. Sistem je „L-Band“ što omogućuje da su sve komponente sistema manje, što pojednostavljuje instalaciju i fleksibilnost. „L-Bend“ takođe ima bolja svojstva penetracije signala kroz nepovoljne meteo uslove.

Jednom kada se aktivira, usluga se plaća Iridijumu, cena usluge koju operater plaća je oko 100 dolara za sat vremena. Operateri će najverovatnije nuditi internet svojim klijentima besplatno.

Najveći izazov tokom projektovanja instalacije bio je taj da Cesnini 525 modeli imaju veći broj antena na krovu na malom razmaku. Morali smo da rešimo to na način da nova antena ima najmanje smetnji od susednih. – priča nam Šuser, čija je kompanija osnovana pre 25 godina u Bernu. QCM se bavi raznim uslugama u domenu civilnog vazduhoplovstva, primarno konsaltingom i inženjerskim konsaltingom u Partu 147. Pomažu drugim organizacijama sa papirologijom i procesima formiranja projektnih i organizacija za održavanje a u šarolikom portfoliu imaju i laboratoriju za testiranje zapaljivosti materijala koji se ugrađuju u kabine aviona.

Predstavnici Kolinsa i QCM-a puni su reči hvale za saradnju sa Princovim MRO sektorom. Princ, iako za evropske uslove nema preterano brojnu flotu, na vreme je uvideo da je održavanje poslovnih aviona isplativija i stabilnija poslovna aktivnost. Uložili su u opremu, svake godine ulažu u nove kadrove i prihvataju se poslova izuzetno interesantnih modifikacija.

Ove godine će po prvi put na EBACE-u izložiti ne samo svoj avion, već će imati i štand. Pažnje vredan iskorak jedne domaće vazduhoplovne kompanije.

Izvor: Srbija Danas/Tango Six