„Принце Авиатион“ из Србије заједно са компанијом „Collins“ први на свету у своју Cessnu 525 уградио најновији систем Цертус 700 за WiFi интернет у путничкој кабини
„Принце Авиатион“ је за овогодишњи ЕБАЦЕ одлучио да, поред присуства на сајму у форми штанда, долети са својим авионом YU-SCJ и изложи га на највећем глобалном сајму пословне авијације.
Компанија „Принце Авиатион“ изложила је на овогодишњем сајму пословне авијације у Женеви ЕБАЦЕ 2024 своју најновију структурну модификацију пословног авиона коју су обавили на летелици у њиховом власништву, Цесни 525 „Цитатион Јет“ YU-SCJ.
Реч је о инсталацији система за пријем сателитског интернета који омогућава бежично (WiFi) повезивање путницима унутар целог авиона. Принц је непосредни извођач уградње хардверског система базираног на Иридиум сазвежђу комерцијалних сателита који се зове Цертус 700 који производи компанија „Collins Аероспаце“. Две компаније ће представити нови производ на овогодишњем сајму у Женеви где ће „Принце Авиатион“ први пут имати и свој штанд.
Танго Six ће ове године извештавати са ЕБАЦЕ-а.
Танго Six је имао прилику да посети компанију „Принце Авиатион“ на београдском аеродрому у сада већ њиховом старом хангару. Наиме, део компаније који се бави одржавањем и модификацијама пословних авиона се шири и на јесен ће свечано отворити хангар површине 3000 квадратних метара (са додатних 600 квадратних метара радионица, канцеларија и салона) који се налази одмах између њиховог постојећег и хангара Јат Технике.
Повод наше посете је улазак Принца на светску сцену компанија које обављају структурне модификације пословних авиона у такозваном „PAXEX“ (Passenger Experience) домену – уградњи интернета у авион.
Компанија већ годинама обавља разне структурне модификације на пословним авионима (уграђивање винглета, модификације путничких кабина, уградња модерније авионике) и сада је први пут одлучила да заједно са компанијом „Collins Аероспаце“, која је развила хардвер, и компанијом QCM, која је пружила инжењерску подршку, уђе на део тржишта који се бави уградњом интернета у пословне авионе краћег долета.
Потрудили су се и да летелицу украсе посебном „hi-tech инспиред“ шемом бојења која промовише производ који су заједно са Колинсом и QCM-om уградили: „Цертус 700, (цомпацт ретрофит) WiFi System“.
Принц је у ово партнерство унео своју експертизу модификације трупа, односно уградње нове антене и пратећег хардвера али је и обезбедио и авион из своје флоте који је послужио као опитни артикал новог система.
Како је за Танго Six казао Петер Стајн, менаџер за маркетинг у дивизији компаније „Collins Аероспаце“ за авионику, Цертус 700, базиран је на Иридиум констелацији сателита за комерцијалну употребу. Настао је као решење за приступ интернету у посебној бизјет ниши. Наиме, сам Колинс и друге компаније имају неколико решења за веће летелице, са већим пропусним брзинама, идеја за Цертус 700 је прилагођена мањим летелицама, које лете на краће дестинације:
– Када смо разговарали са власницима пословних авиона, они су готово по правилу говорили да је важно да им летелице поседују једноставну и поуздану интернет везу када се лети на краћим дестинацијама.
Веома смо срећни да сада можемо да објавимо да смо сертификовали наш нови систем базиран на САТЦОМ Иридиум NEXT-u, уз помоћ „Принце Авиатиона“ на њиховом авиону „Cessna Цитатион Јет“. Ова модификација је у потпуности ЕАСА сертификована и спремна је за тржиште.
Стајн каже да је брзина интернета система Цертус 700 система, на било којој висини око 700 килобита по секунди:
– Он, за разлику од система за интернет у кабини који су намењени већим летелицама које имају већи долет, није намењен да преко њега гледате на пример Netflix, YouTube или да скидате и шаљете велике количине података. Дестинације на којима лете авиони класе ЦЈ1 су краће, летови краће трају и потреба за брзинама интеренета се разликује.
Наш систем је стога намењен за употребу chat апликација, можете путем њега проверавати email и без проблема обављати ВОИП позиве преко Vibera или WhatsAppa.
Цертус 700 користи Иридиум Next сазвежђе сателита у ниској Земљиној орбити што му омогућава повезаност на буквално свакој тачки земљине кугле. Цео систем је развијен са пажњом на тежину и отпор који антена ствара. Пројектовали смо је да буде што лакша и да не ствара велики отпор како то не би негативно утицало на потрошњу горива.
У партнерству са компанијама „Принце Авиатион“ и QCM добили смо ЕАСА СТЦ (Supplemental Type Цертифицате) пре месец дана.
Када поредимо са конкуренцијом говоримо пре свега о поређењу величина антена. Веће антене и имају веће брзине интернета које нису потребне за мање пословне млазњаке, односно краће дестинације. Поређења ради, антене код наше конкуренције за веће брзине интернета су и до 10 пута веће.
Цена коју оператер, власник авиона са Цертус системом, плаћа за један сат интернета је око 100 долара. Та цена се обично укључује у цену изнајмљивања авиона, путник дакле ефективно добија WiFi бесплатно – услугу коју као пословни човек сада мора да има, у којем год превозном средству да се налази.
Врло брзо ће, када систем буде заживео, чинити разлику у понуди оператера који инвестирају у његову уградњу. Будући да ће они приступ интернету нудити бесплатно, направиће се разлика на тржишту ко систем има а ко не.
Већ смо у процесу скенирања трупа Цесне XLS, а ускоро ћемо почети са припремама за инсталацију Цертус система и на најмању летелицу до сада – Beechcraft 200.
Цеснин 525 модел изабран је због своје заступљености на тржишту и спремности Принца да уђе у овај пројекат партнерски са Колинсом у форми прве опитне модификације летелице у њиховом власништву.
Како је за Танго Six казао Срђан Крагојевић, директор МРО сектора Принца, уградња је трајала 3 недеље и изведено је неколико летова при којима је доказано да је систем испунио све услове СТЦ-а и да интернет у авиону ради:
– Партнерство у овом пројекту засновано је на нашем искуству у структурним модификацијама и одржавању пословних авиона које сада броји већ три деценије али и чињенице да смо један од ретких бизјет МРО компанија која у оквиру своје операције поседује и сопствене авионе са којима радимо чартер превоз. Због тога смо могли да у овај пројекат унесемо и нашу летелицу на којој смо обавили прво опитно уграђивање Цертус система.
Будући да се ради о прототипској инсталацији, наша летелица је заправо и глобални прототип овог система.
Припрема за инсталацију система трајала је око два месеца, док је сама инсталација трајала шест недеља. Хардвер решење и систем је Колинсов, компанија QCM је обавила инжењерски и сертификациони део посла. Ми након инсталације, као овлашћени МРО, дајемо уверење о радовима, након којег је летелица пловидбена. То значи да је „Принце Авиатион“ обавио и посао инсталације и сертификације уз помоћ QCM-a. Обавили смо тестирања на земљи и у у лету, послали смо резултате ЕАСА-и и они су то валидирали.
Будући да се радило о прототипској инсталацији, трајало је дуже. Очекујемо да ће серијско инсталирање трајати око три недеље. У пракси ће то значити да ће власници летелица током већег одржавања, односно редовног прегледа летелице, моћи да инсталирају и Цертус систем.
Такође, овај тип авиона има веома необичан тип сертификат. Он покрива ЦЈ1, ЦЈ2, ЦЈ3, што је прилично велика заступљеност летелица на тржишту када причамо о Европи. Касније имамо у плану да развијемо модифиакцију и за XLS фамилију, коју такође имамо у „Принце Авиатион“ флоти. –
Водећи механичар структуре који је радио на Цертус пројекту Антоније Ковачевић, испричао нам је како је текла инсталација хардверског дела:
– Морали смо најпре да изместимо постојеће ГПС антене на крову летелице, затворимо те отворе и направимо нови за Цертус антену. Постојеће антене смо морали да изместимо и због могуће интерференције. Дакле није реч само о стављању новог хардверског модула на кров. Било је потребно изместити постојеће и да се тестира утицај других антена на систем. Доста тих поступних целина није било дефинисано у почетном пројекту па смо морали сами да налазимо решења.
Након завршетка инсталације морали смо да обавимо тест пресуризације јер ефективно бушимо кабину која је цела под пристиском. Морали смо такође да повежемо око 100 метара нових електричних жица од носа до кокпита, па од кокпита до задњег дела летелице где се налази рутер.
Добили смо техничке цртеже, предлоге начина инсталације, али смо ми на крају били ти који су то све пробали, модификовали оно што није могло и после све склопили у једну целину.
Желео бих да истакнем колегу Вука Станојева, нашег маинтенанце менаџера, који је надгледао како цела архитектура система ради. Ја сам са својим тимом имао задатак да инсталирам систем. Електроничари су затим требали да развуку све потребне жице, да измере сигнале, повежу цео систем и на крају га тестирају.
Компанија QCM је све наше тестове прикупљала, радили су радне листе и на одговарајући начин су то презентовали ЕАСА-и. –
Нови „интернет СТЦ“ на глобалном тржишту
Након што је МРО „Принце Авиатиона“ пробио лед и у пракси дефинисао како се овај СТЦ обавља, пословни концепт сарадње три компаније биће отприлике овакав: Колинс ће продавати хардвер, док ће QCM продавати СТЦ на отвореном тржишту који ће коштати до 10.000 евра. Сам Цертус систем кошта, како су нам потврдили из Колинса и QCM-a, до 200.000 долара. Цена која може представљати и до 15% цене летелице ове категорије.
Принц ће потом бити само један од глобалних МРО компанија која ће моћи да инсталира овај систем али због чињенице да је на њему прва урадила и својеврсни опитни инжењеринг, очекују да ће бити једна од преферираних опција другим клијентима. Њиховом портфолиу МРО центра свакако добро дође да уз услугу већих радова клијенту могу понудити, када му је летелица већ у хангару, и ову инвестицију.
Директор компаније QCM Кристијан Шусер, каже да је њихов посао био да интегришу делове система на инжењерском нивоу и да раде са механичарима и техничарима Принца, са којима су већ сарађивали на другим модификацијама:
– Ми смо били задужени за инжењерски део, припрему документације и упутства за интеграцију система. Такође, наш посао је део око сертификације, тако да је нова конфигурација одобрена од стране ЕАСА-е. Колинс наравно такође има свој СТЦ сектор али смо ми специјалисти за ЕАСА-у, па смо ту поделили посао.
Систем се састоји од модерне „high-gain“ антене, електричних инсталација и модула који повезују антену и рутер у кабини. Систем је „Л-Банд“ што омогућује да су све компоненте система мање, што поједностављује инсталацију и флексибилност. „Л-Бенд“ такође има боља својства пенетрације сигнала кроз неповољне метео услове.
Једном када се активира, услуга се плаћа Иридијуму, цена услуге коју оператер плаћа је око 100 долара за сат времена. Оператери ће највероватније нудити интернет својим клијентима бесплатно.
Највећи изазов током пројектовања инсталације био је тај да Цеснини 525 модели имају већи број антена на крову на малом размаку. Морали смо да решимо то на начин да нова антена има најмање сметњи од суседних. – прича нам Шусер, чија је компанија основана пре 25 година у Берну. QCM се бави разним услугама у домену цивилног ваздухопловства, примарно консалтингом и инжењерским консалтингом у Парту 147. Помажу другим организацијама са папирологијом и процесима формирања пројектних и организација за одржавање а у шароликом портфолиу имају и лабораторију за тестирање запаљивости материјала који се уграђују у кабине авиона.
Представници Колинса и QCM-a пуни су речи хвале за сарадњу са Принцовим МРО сектором. Принц, иако за европске услове нема претерано бројну флоту, на време је увидео да је одржавање пословних авиона исплативија и стабилнија пословна активност. Уложили су у опрему, сваке године улажу у нове кадрове и прихватају се послова изузетно интересантних модификација.
Ове године ће по први пут на ЕБАЦЕ-у изложити не само свој авион, већ ће имати и штанд. Пажње вредан искорак једне домаће ваздухопловне компаније.
Извор: Србија Данас/Танго Six