Proizvodnja od koje se tek očekuje uspeh: Ukoliko želite značajan profit, ovaj biznis je JAKO UNOSAN
Uskoro otvaramo i poglavlje u pregovorima sa EU, a tiče se ovog posla
Srbija trenutno raspolaže sa svega 8.290 hektara ribnjaka za proizvodnju bele ribe, pre svih šarana, iako je potencijal za proizvodnju ribe u našoj zemlji skoro 25 puta veći i iznosi 200.000 hektara.
Pročitajte i:
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da je u Srbiji prošle godine proizvedeno 6.878 tona konzumne ribe.
Raste ulov
- Ulov privrednih ribara bio je 581 tonu, dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.488 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2016. godini dostigli su 8.947 tona, od čega su dve trećine proizvodnja ribe u ribnjacima, a trećina ulov profesionalnih i rekreativnih ribara - navodi Budimirović.
Da bi se uredilo tržište ribe, neophodno je i bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing u ovom sektoru, smatra Budimirović.
Srbija je prošle godine ostvarila deficit u prodaji ribe jer je uvezla 34.918 tona, kao i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara, a izvezene su 2.853 tone u vrednosti 15,4 miliona dolara. Međutim, beleži se pozitivan trend u proteklih pet godina. Podaci PKS kažu da je izvoz ribe i prerađevina od ribe u protekloj godini bio tri puta veći u odnosu na 2011, dok je uvoz za isti period smanjen za 12 odsto.
- Izvoz ribe i prerađevina od ribe za sedam meseci ove godine je povećan za 12 procenata u odnosu na isti period godinu ranije i dostigao je 8,85 miliona dolara - navodi Budimirović.
Dobra perspektiva
Da postoji dobra perspektiva u sektoru ribarstva, Budimirović ilustruje time da su u proteklom periodu izgrađeni značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima.
- Povećana je i prerada lososa, koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza i u odnosu na prethodnu godinu i to je povećanje od čak 88 odsto - kaže on.
Da bi se uposlili svi kapaciteti u ovom sektoru poljoprivrede, neophodno je doneti i zakona o strukturnoj podršci i uređenju tržišta u ribarstvu, čije je donošenje najavljeno za kraj 2018.
Srbija bi uskoro trebalo da otvori i poglavlje 13 u pregovorima sa EU, a koje se odnosi na ribarstvo. Ovo poglavlje se tiče pre svega kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, kao i na donošenje sertifikata o ulovu. Time bi trebalo da se stvore uslovi za plasman proizvoda srpskog ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa.
